Fogel upozorila: Sledeće leto možda neće biti isto, rizik od suša raste, zemlje Dunava moraju da budu spremne

Suše i ekstremno niski vodostaji više nisu samo problem vodoprivrede, već istovremeno ugrožavaju plovidbu, snabdevanje vodom, poljoprivredu, proizvodnju energije i čitave ekosisteme, poručila je izvršna sekretarka Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav - ICPDR, Birgit Fogel na svečanom otvaranju radnog dela završne konferencije projekta "Danube Water Balance" u beogradskom hotelu Putnik Inn.

Nakon uvodnog dela konferencije, predstavnici institucija i stručnjaci iz zemalja dunavskog sliva nastavili su rad kroz prezentacije, razgovore i predstavljanje rezultata projekta čiji je cilj razvoj zajedničkog sistema za praćenje i upravljanje površinskim i podzemnim vodama.

Teme za vas

Fogel je istakla da je za buduće upravljanje vodama neophodno razumeti međusobnu povezanost vodne sigurnosti, bezbednosti plovidbe i energetske sigurnosti.

– Povezanost između vodne sigurnosti, sigurnosti plovidbe i energetske sigurnosti veoma je važna i moramo je razumeti. Verujem da će naš budući zadatak biti da zaista radimo unutar tog zajedničkog okvira – rekla je Fogel.

Foto: Marko Jovanović

Suša pogađa gotovo sve sektore

Kako je objasnila, posledice suša, ali i mere koje države preduzimaju kako bi ih ublažile, ne odnose se samo na vodoprivredu.

One utiču na plovidbu, ekosisteme i upravljanje vodama, ali i na snabdevanje stanovništva, poljoprivredu i proizvodnju energije.

– Posledice suša i mere koje se preduzimaju protiv njih tiču se plovidbe, ekosistema i upravljanja vodama. One istovremeno utiču i na vodosnabdevanje, poljoprivredu i proizvodnju energije – naglasila je Fogel.

Prema njenim rečima, iskustvo proteklog leta pokazalo je koliko su važni rana razmena informacija, koordinacija institucija i saradnja različitih privrednih i društvenih sektora.

– Ovo leto nas je nečemu naučilo. Rana razmena informacija, koordinacija i međusektorska saradnja izuzetno su važne, a u tome moramo postati mnogo bolji – poručila je Fogel.

Foto: Marko Jovanović

Niko ne zna kakvo će biti sledeće leto

Ona je upozorila da se ne može unapred tvrditi da će naredno leto doneti potpuno iste uslove kao prethodno, ali da je verovatnoća ekstremnih događaja nesumnjivo porasla.

– Ne možemo reći da će sledeće leto biti potpuno isto kao ovo, ali možemo reći da je verovatnoća takvih događaja definitivno porasla i da moramo biti spremni – rekla je Fogel.

Zbog toga je, kako je navela, važno da stručnjaci razumeju kako vodni sistemi funkcionišu u uobičajenim uslovima, ali i kako reaguju kada nastupe suše, poplave i drugi ekstremi.

Razumevanje vodnog bilansa na nivou celog rečnog sliva predstavlja jedan od ključnih preduslova za buduće planiranje, kao i za uspostavljanje usklađenog sistema praćenja koji bi omogućio zemljama da budu bolje pripremljene.

– Moramo razumeti kako sistem funkcioniše u normalnim uslovima, ali i kako se ponaša u ekstremnim okolnostima – naglasila je Fogel.

Otpornost zahteva saradnju preko granica

Fogel je istakla da jačanje otpornosti na klimatske promene, a posebno otpornosti vodnih sistema, nije moguće bez saradnje različitih sektora i država.

– Jačanje otpornosti, posebno otpornosti u oblasti voda, zahteva efikasnu saradnju između sektora i preko državnih granica – poručila je ona.

Ona je zahvalila timu projekta "Danube Water Balance" i svim partnerima na radu, naglasivši da razgovori tokom realizacije projekta nisu uvek bili jednostavni, ali da su učesnici uspevali da pronađu zajednička rešenja.

Prema njenim rečima, završetak projekta ne bi trebalo posmatrati samo kao okončanje višegodišnjeg rada, već kao osnovu za dalje korišćenje podataka, metodologija i alata u praktičnom upravljanju vodama.

U nastavku programa su se predstavili ostali učesnici i istraživači koji su bili deo višegodišnjeg projekta, i podelili svoje uvide i zaključke koji se tiču vodnih potencijala, zaštite vode i ekosistema u slivu Dunava i zemljama koje mu pripadaju.

Projekat "Danube Water Balance" usmeren je na razvoj zajedničkog modela vodnog bilansa za dunavski sliv, koji bi trebalo da pomogne institucijama i donosiocima odluka da bolje procene raspoložive količine vode i pravovremeno reaguju na suše, poplave i druge posledice klimatskih promena.

Foto: Telegraf.rs

(Telegraf Biznis)