Dobitnica nagrade "Liderka održive energetike za 2025.": Tri decenije posvećenosti zaštiti životne sredine

U energetskom sektoru, koji se tradicionalno smatra jednim od najzahtevnijih i najodgovornijih, sve je više žena koje svojim znanjem, iskustvom i vizijom daju značajan doprinos održivom razvoju. Jedna od njih je i Ljiljana Velimirović, dobitnica priznanja "Liderka održive energetike za 2025. godinu", koju dodeljuje mreža WISE Srbija (Women in Sustainable Energy).

Sa više od tri decenije rada u Elektroprivredi Srbije, naša sagovornica je učestvovao u realizaciji brojnih kapitalnih i ekoloških projekata koji su značajno doprineli unapređenju energetske efikasnosti i zaštite životne sredine - od izgradnje postrojenja za odsumporavanje do modernizacije sistema za prečišćavanje otpadnih voda i smanjenja emisija štetnih gasova.

Teme za vas

Za Telegraf Biznis Ljiljana Velimirović govori o značaju dobijenog priznanja, o ključnim trenucima svoje višedecenijske bogate karijere, izazovima u vođenju velikih infrastrukturnih projekata, ulozi žena u energetici i važnosti mentorstva i međunarodne saradnje u procesu energetske tranzicije Srbije.

• Čestitamo na priznanju "Liderka održive energetike za 2025.". Šta znači ova nagrada za vas lično i profesionalno?

Veoma sam ponosna na to što sam bila nominovana predstavnica "Elektroprivrede Srbije" na konkursu "Liderke održive energetike za 2025. godinu", a posebno na to što sam zaista u sjajnoj konkurenciji i po stručnosti, znanju i veštinama dobila ovo priznanje. I lično i profesionalno priznanje "Liderka održive energetike" je potvrda da se cene znanje, predanost, trud i svojevrsna hrabrost.

• Radite u Elektroprivredi Srbije više od 34 godina. Koji bi bili ključni momenti ili projekti koji su oblikovali vašu karijeru?

Radeći skoro tri i po decenije u sistemu najveće energetske kompanije u Srbiji stekla sam neprocenjivo iskustvo učestvujući u mnogim ekološkim i kapitalnim projektima u termoelektranama TENT A, TENT B, "Morava", "Kostolac B". Na početku karijere radila sam kao mlađi inženjer u Sektoru održavanja u Termoelektrani "Nikola Tesla A", potom u Sektoru Investicija gde sam se bavila inovacijama, a nakon položenog stručnog ispita i dobijenih licenci bavila sam se stručnim nadzorom i vođenjem projekata tokom velikih remonata na našim najvećim blokovima. Bilo je mnogo projekata u karijeri, a najviše sam ponosna na one koji se tiču unapređenja zaštite životne sredine. Rezultati tih projekata su nasleđe koje ostavljamo našim potomcima za budućnost.

Foto: EPS.

Izgradnja postrojenja za odsumporavanje i puštanje u rad u TENT A gde je implementirana japanska tehnologija, bila je zaista projekat na koji sam ponosna i doživljavam ga kao krunu karijere. To je bio jedan od najvećih ekoloških energetskih projekata u regionu. Novo postrojenje poboljšalo je uslove životne sredine u Obrenovcu i okolini, omogućilo je smanjenje emisija sumpor dioksida za čak 30 puta, kao i praškastih materija. Na taj način smo i produžili radni vek naše najveće termoelektrane nakon 1. januara 2028. godine, što je definisano Nacionalnim programom za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanja i omogućili proizvodnju električne energije na ekološki prihvatljiv način i u skladu sa evropskim standardima.

• Vi ste projekt menadžer na velikim ekološkim projektima poput postrojenja za odsumporavanje, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, rekonstrukcija elektrofilterskih postrojenja i DeNOX sistema. Koje izazove ste susretali prilikom implementacije ovih projekata?

Svaki projekat je imao svoje specifičnosti i izazove, pravila ugovaranja i finansiranja. Implementacija ovih projekata je imala više sekvenci kao što su projektovanje,

isporuka materijala i opreme, izvođenje radova, puštanje u rad. Svi projekti na kojima sam radila u okviru EPS, bez obzira na način ugovaranja i finansiranja realizovali su se u skladu sa Zakonom o izgradnji i planiranju. Naše stručne timove kojima sam rukovodila činili su većinski inženjeri različitih struka, uz učešće pravnika i ekonomista. Svi zajedno smo komunicirali sa odgovornim izvođačima, odgovornim projektantima svih struka, stručnim nadzorom, koordinatorima za bezbednost i zdravlje na radu u fazi projektovanja i izvođenja radova,konsultantima, predstavnicima Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva zaštite životne sredine, predstavnicima finansijskih institucija i dr. Da bi projekti bili uspešni, negovali smo timski rad i konstantno ga unapređivali. Tokom izvođenja radova posebna pažnja je bila na sprovođenju svih mera bezbednosti na radu s obzirom da su se projekti izvodili u okviru postojećih termoenergetskih postrojenja što nije uvek bilo lako sprovesti. Veliko iskustvo je proisteklo iz realizacije projekata na kojima smo radili sa renomiranim svetskim, evropskim i domaćim kompanijama.

Foto: Promo/EPS

• Kako ocenjujete ulogu žena u "muškim" sektorima, posebno u energetici, i da li je tokom vaše karijere bilo promena po tom pitanju?

Sve je više žena inženjera i sve je više žena u energetici. Mislim da je to dobro za razvoj ovog sektora. Žene oplemenjuju profesije koje važe za muške i često se pokazalo da su žene bile te koje su bile taj tas na vagi koji je preokrenuo situaciju i našao rešenje za neki izazov. Posvećenost, kontinuirano usavršavanje, timski rad, kao i dobra komunikacija za mene su vrednosti koje sigurnim koracima vode ka dobrim rezultatima. Ali moram priznati da nije uvek bilo lako. Nije bio lak put od mlađeg inženjera do šefa mašinske službe Sektora Investicija u TENT A pa do rukovodioca projekata u Sektoru Investicija EPS. Nije bilo lako usaglasiti obaveze na poslu sa porodičnim obavezama i gajenjem dece. Govorim to kao ponosna majka troje dece, sada već odraslih osoba. Ljubav ka inženjerskom poslu, posebno ka energetici usadio mi je otac Svetozar, elektroinženjer koji je učestvovao u izgradnji blokova na TENT A i TENT B, koji je bio i veliki inovator koji iza sebe ostavio nekoliko patenata.

• WISE Srbija okuplja više od 250 žena stručnjaka u energetici. Koliko je važno povezivanje i mentorstvo među ženama u održivoj energiji?

Povezivanje i mentorstvo među ženama u energetici izuzetno su važni. Mentorstvo među ženama je fokusirano na deljenje iskustva sa mladim koleginicama koje su na početku poslovnih karijera što im može pomoći da prevaziđu mnoge izazove u poslu. Kada delimo znanje, iskustva i međusobnu podršku, stvaramo mrežu koja podstiče inovacije i ravnopravnost, ali i jača celi sektor. Verujem da upravo kroz saradnju i uzajamno osnaživanje možemo ubrzati energetsku tranziciju i izgraditi održiviju budućnost.

• Vaši projekti često koriste EU fondove i moderne tehnologije. Kako održiva energetika i međunarodna saradnja utiču na modernizaciju EPS-a?

Održiva energetika i međunarodna saradnja imaju ključnu ulogu u modernizaciji EPS-a. Povećanje učešća obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti podstiču ulaganja u savremene tehnologije, digitalizaciju i unapređenje zaštite životne sredine. Istovremeno, saradnja sa međunarodnim partnerima i korišćenje EU fondova omogućavaju pristup finansijskim sredstvima, tehničkoj ekspertizi i novim standardima poslovanja. Na taj način, EPS utiče na poboljšanje poslovanja, modernizaciju sistema proizvodnje i usklađenost sa evropskim energetskim propisima. A to je ključno za dugoročni razvoj i održivu budućnost kompanije.

• Kako balansirate zahteve velikih tehničkih projekata sa pitanjima zaštite životne sredine i održivosti?

Bolji uslovi zaštite životne sredine su imperativ poslovanja EPS-a i svi projekti u našoj kompaniji uvažavaju sinergiju tehnike i ekologije. To se ne dovodi u pitanje i pre bih taj proces nazvala suživot tehnike i ekologije sa ciljem postizanja najboljih rezultata.

Foto: EPS.

• Šta bi poručili mladim ženama koje žele da se bave energetikom ili menadžmentom u infrastrukturnim projektima?

Znanje, rad i trud su ono na čemu se temelji vaš uspeh. Zato svakodnevno učite, razvijate veštine i postavljajte sebi visoke ciljeve. Nemojte se plašiti izazova, samo hrabro napred i glavu gore.

• U svom radu, koliko često koristite inovacije i nove tehnologije i koji projekat biste izdvojili kao primer uspešne primene?

Izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT A bila je za mene profesionalni izazov, jer se do tada nismo susretali sa sličnim projektom. Na ovom projektu primenjena je japanska tehnologija odsumporavanja dimnih gasova vlažnim postupkom, uz korišćenje krečnjaka kao reagensa, a kao nusproizvod, dobija se gips koji se može koristiti u građevinarstvu, a pomešan sa pepelom i za izgradnju puteva. To je pokazatelj kako modernizacija EPS-a ide u pravcu održivosti i efikasnog korišćenja resursa, što je suština cirkularne ekonomije.

Projekat je bio veoma kompleksan, izazovan i gradio se u veoma skučenom prostoru postojećeg termoenergetskog postrojenja u blizini visokonaponske kontaktne mreže postojeće železnice. Tokom izgradnje postrojenja bila je potrebna inženjerska inventivnost i veliko iskustvo kako bi se prevazišli izazovi koji su iskakali na svakom mestu. Naročito je to bilo zastupljeno tokom izgradnje apsorbera gde je bilo potrebno organizovati gradilište tako da ne ometamo proizvodnju električne energije i da svi radovi budu izvedeni na potpuno bezbedan način.

• Gledajući unapred, koje su vaše profesionalne i lične ambicije u narednim godinama u okviru EPS-a i šire u sektoru održive energije?

Završetkom izgradnje postrojenja za odsumporavanje u TENT B, projektu na kojem sada radim, svi veliki termo kapaciteti EPS biće usklađeni sa strogim evropskim ekološkim standardima. Biće to jedno od najvećih dostignuća u prilagođavanju EU normama. To je važan korak u energetskoj tranziciji najveće energetske kompanije u Srbiji i jasan smer u kojem pravcu u budućnosti treba da ide EPS i srpska energetika. Za mene lično biće to poseban dan jer od tada obe obrenovačke elektrane ispunjavaće stroge ekološke standarde. U narednim godinama sebe vidim kao osobu koja će biti siguran oslonac i mentor za mlade inženjerke i inženjere koji tek dolaze u EPS.

(Telegraf Biznis)