Počinje revitalizacija Vlasinskih hidroelektrana: Projekat modernizacije produžiće radni vek za 4 decenije

U godini kada se obeležava 70 godina od početka rada kreće i revitalizacija „Vlasinskih hidroelektrana“.

Ovaj jedinstveni sistem u okviru „Elektroprivrede Srbije“ rade u kaskadnom sistemu i proizvodeći energiju četiri puta zaredom, predstavljaju značajan izvor „vršne“ energije. Projekat modernizacije omogućiće povećanje instalisane snage za osam megavata i efikasniji i pouzdaniji rad u narednih 30 do 40 godina.

Teme za vas

To je novi život i radni vek za veteranku hidro sektora – kažu u EPS. Ukupna vrednost projekta revitalizacije „Vlasinskih HE“ iznosi 109,7 miliona evra i predviđa rekonstrukciju i modernizaciju proizvodnih agregata, pomoćnih sistema i hidromašinske opreme. Isporučioci glavne opreme agregata, odnosno turbine i generatora, biće renomirane svetske kompanije, Andritz Hydro i Gamesa Electric.

Vlasinske hidroelektrane zvanično su počele da rade 6. novembra 1955. godine puštanjem u pogon prvog agregata A1 u HE „Vrla 1“, prvoj od četiri kaskadne hidroelektrane. Sistem „Vlasinskih HE“ čine tri visoke brane, Vlasinsko i Lisinsko jezero, akumulacija kod „Vrle 1“ i podzemna akumulacija kod „Vrle 3“, četiri elektrane, pumpno-akumulaciono postrojenje „Lisina“, 90 kilometara kanala, 30 kilometara tunela, osam kilometara cevovoda i sifona i čitav niz pomoćnih objekata.

Foto:Ministarstvo rudarstva i energetike

„Vlasinske HE“ imaju 10 agregata ukupne instalisane snage od 129 megavata i zajedno sa PAP-om „Lisina“ snage 14 MW do danas su proizvele gotovo 17,3 milijarde kilovat-sati.

Hidrologija je presudni uslov za dobru proizvodnju energije, a zalaganjem zaposlenih, koji pažljivo održavaju i čuvaju pogonsku spremnost i raspoloživost agregata, maksimalno se koristi vodni potencijala ovog kraja.

- Ovde se domaćinski čuva svaka kap bistre planinske vode i preduzimaju sve mere da se svaki litar vode pretvori u energiju - kažu u EPS.

Finansiranje modernizacije Revitalizacija se finansira kroz kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 67 miliona evra, Evropska unija je obezbedila bespovratna sredstva u iznosu od 15,43 miliona evra preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), dok će preostala sredstva od 27,26 miliona evra obezbediti EPS.

(Telegraf Biznis)