TRAMP VRAĆA UGALJ: Amerika ulaže 700 miliona dolara, grade se prve nove termoelektrane posle 13 godina

Sjedinjene Američke Države napravile su drastičan zaokret u energetskoj politici najavom ulaganja stotina miliona dolara u oživljavanje posrnule industrije uglja. U planu je izgradnja novih postrojenja, što predstavlja prve projekte ove vrste u SAD posle više od jedne decenije.

Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je u četvrtak iz Ovalnog kabineta izdvajanje 700 miliona dolara namenjenih oporavku sektora uglja. Prema pisanju uglednog lista Njujork tajms, deo ovih sredstava biće direktno usmeren na izgradnju novih kapaciteta, što predstavlja ozbiljan zaokret u odnosu na dosadašnje ekološke politike.

Teme za vas

Kako bi se proces maksimalno ubrzao, američka administracija posegnula je za nesvakidašnjim potezom i aktivirala Zakon o odbrambenoj proizvodnji, propis iz vremena Hladnog rata koji je istorijski korišćen za hitno pokretanje i ubrzavanje industrijske proizvodnje u periodima velikih nacionalnih potreba.

„Kao rezultat investicije od 700 miliona dolara, koju danas najavljujem, zaštitićemo 14 termoelektrana i 42 rudnika uglja“, izjavio je Tramp.

Nova američka energetska strategija donosi konkretne korake za revitalizaciju ovog sektora. U prvom planu je izgradnja dve nove termoelektrane na ugalj, što će biti prva takva postrojenja u SAD posle punih 13 godina.

Pored toga, višemilionski paket obezbediće zaštitu i nastavak rada 14 postojećih termoelektrana, kao i podršku za 42 rudnika uglja širom zemlje. Plan uključuje i izgradnju novog izvoznog terminala, koji bi trebalo da dodatno ojača američku poziciju na energetskom tržištu.

Predsednik SAD već godinama zagovara obnovu industrije uglja, koja je decenijama beležila pad pod pritiskom jeftinijeg prirodnog gasa i ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije.

Njegovoj objavi u Beloj kući prisustvovali su brojni guverneri i zakonodavci iz saveznih država bogatih ugljem, poput Vajominga i Zapadne Virdžinije, gde je ova industrija i dalje važan oslonac lokalne ekonomije.

Tokom obraćanja Tramp je više puta koristio izraz „prelep, čist ugalj“, iako je reč o fosilnom gorivu koje ima najveći udeo emisije ugljenika među tradicionalnim energetskim izvorima.

Sa druge strane, stručnjaci iz oblasti energetike i zaštite životne sredine upozoravaju da bi ovakav zaokret mogao da ima ozbiljne posledice po klimatske ciljeve Sjedinjenih Država.

Prema njihovim procenama, termoelektrane na ugalj emituju znatno više ugljen-dioksida i drugih štetnih zagađivača nego elektrane na prirodni gas, kao i postrojenja koja koriste sunčevu ili energiju vetra.

Zbog toga Trampova odluka već izaziva oštre polemike u američkoj javnosti, gde se sukobljavaju argumenti o energetskoj bezbednosti i očuvanju radnih mesta sa zahtevima za ubrzanu zelenu tranziciju i smanjenje emisije gasova koji doprinose globalnom zagrevanju.

(Telegraf Biznis)