Nova energetska mapa Evrope: Kako Rumunija preuzima ulogu koju je decenijama imala Rusija?

Pre samo nekoliko godina zvučalo je nezamislivo da bi neka država jugoistočne Evrope mogla da postane jedan od ključnih energetskih igrača na kontinentu. Međutim, geopolitičke promene, rat u Ukrajini i nastojanja Evropske unije da smanji zavisnost od ruskih energenata ubrzali su procese koji su godinama bili u pripremi.

Dok se Evropa trudi da pronađe nove izvore snabdevanja prirodnim gasom, sve više pažnje privlači Rumunija - zemlja koja bi u narednim godinama mogla da preraste iz regionalnog energetskog igrača u jednog od najvažnijih dobavljača energije za Centralnu i Istočnu Evropu, kako navodi Balkan Green Energy News.

Teme za vas

Pitanje koje se nameće jeste: da li se pred našim očima stvara nova energetska mapa Evrope?

Od uvoznika do izvoznika energije

Rumunija već danas zauzima posebno mesto među članicama Evropske unije. Za razliku od većine evropskih država, ona raspolaže značajnim domaćim rezervama prirodnog gasa i nafte.

Međutim, ono što poslednjih godina privlači najveću pažnju jeste eksploatacija nalazišta u Crnom moru. Projekat Neptun Deep, jedan od najvećih energetskih poduhvata u Evropi, mogao bi da omogući značajno povećanje proizvodnje prirodnog gasa već tokom narednih godina.

Procene pokazuju da bi Rumunija mogla da postane najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji, ispred tradicionalnih energetskih centara poput Holandije, čija proizvodnja godinama opada.

Zašto je Evropa zainteresovana?

Do 2022. godine veliki deo Evrope oslanjao se na ruski gas. Neke države su više od polovine svojih potreba zadovoljavale uvozom iz Rusije.

Rat u Ukrajini promenio je sve.

Evropske vlade počele su ubrzano da traže alternativne izvore energije, ulažući milijarde evra u LNG terminale, gasovode i nove dobavljače. U toj potrazi Rumunija se nametnula kao logičan izbor.

Za razliku od udaljenih proizvođača sa Bliskog istoka ili iz Sjedinjenih Američkih Država, rumunski gas nalazi se unutar evropskog prostora, što znači kraće lance snabdevanja, manje logističke troškove i veću energetsku sigurnost.

Nije samo pitanje gasa

Nova pozicija Rumunije ne zasniva se isključivo na fosilnim gorivima.

Zemlja poslednjih godina značajno ulaže u obnovljive izvore energije, posebno vetroparkove i solarne elektrane. Istovremeno razvija i nuklearni sektor, koji bi trebalo da obezbedi stabilnu proizvodnju električne energije u periodu energetske tranzicije.

Takva kombinacija daje Rumuniji nešto što mnoge evropske države nemaju - diverzifikovan energetski miks.

U svetu u kojem se energetska bezbednost ponovo nalazi među najvažnijim državnim prioritetima, upravo ta raznovrsnost postaje velika konkurentska prednost.

Šta to znači za Srbiju?

Za Srbiju razvoj rumunskog energetskog sektora predstavlja i priliku i izazov.

Sa jedne strane, snažnija proizvodnja energije u neposrednom susedstvu može doprineti većoj stabilnosti regionalnog tržišta. Veća ponuda gasa i električne energije potencijalno povećava konkurenciju i smanjuje rizike od poremećaja u snabdevanju.

Sa druge strane, Srbija će morati da ubrza sopstvene investicije u energetsku infrastrukturu ukoliko želi da ostane relevantan energetski čvor na Balkanu.

Povezivanje gasnih mreža, ulaganja u obnovljive izvore energije, razvoj skladišnih kapaciteta i modernizacija elektroenergetskog sistema postaju pitanja od strateškog značaja.

U suprotnom, postoji opasnost da susedi preuzmu pozicije koje su do juče bile rezervisane za najveće regionalne igrače.

Menja se geopolitička slika regiona

Energetika nikada nije bila samo pitanje ekonomije.

Kontrola energetskih tokova donosi politički uticaj, privlači investicije i stvara nove saveze. Upravo zbog toga rast značaja Rumunije pažljivo prate i Brisel i Vašington, ali i zemlje regiona.

Ako projekti u Crnom moru budu realizovani prema planu, Rumunija neće biti samo još jedan proizvođač energije. Mogla bi da postane ključna tačka evropske strategije energetske bezbednosti.

Lekcija za ceo region

Možda je najvažnija poruka ove priče činjenica da se energetska moć danas ne gradi preko noći.

Rumunija koristi rezultate ulaganja koja su planirana godinama unazad, dok istovremeno razvija nove kapacitete za naredne decenije.

U vremenu kada se globalni lanci snabdevanja menjaju, a energetska bezbednost ponovo postaje jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja, zemlje koje na vreme prepoznaju trendove imaju priliku da ostvare ogromnu stratešku prednost.

Zbog toga pitanje više nije da li će Rumunija igrati važnu ulogu na evropskom energetskom tržištu.

Pravo pitanje je ko će još uspeti da uhvati priključak dok se pred našim očima formira nova energetska mapa Evrope.

Može li Rumunija postati nova energetska sila Evrope i da li Srbija koristi dovoljno svoje potencijale da ostane važan igrač u regionalnoj energetskoj utakmici?

(Telegraf Biznis)