Turci se bacili na ozbiljan posao: Već su na 62 odsto kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora!

Klimatske promene, između ostalog uzrokovane i velikom emisijom CO2, sve brže i sve više uvlače svet u haos, i to ne samo klimatski. Jedan od načina da se te promene ublaže i uspore, jeste i smanjenje emisije CO2 i da se, u što je moguće skorijoj budućnosti, dođe do njene nulte emisije. Turska na tom polju ulaže ozbiljne napore povećanjem obnobljivih izvora za proizvodnju električne energije.

Uoči COP31, 31. konferencije Ujedinjenih nacija o kllimatskim promenama koja se od 9. do 20. novembra održava u Antaliji u Turskoj, ta zemlja se trudi da poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, ali i da razvije skladištenje te energije i uspostavi domaći sistem trgovine emisijama ugljenika. I sve to dok se turska industrija priprema za nove i strože klimatske propise.

Kako su nam naši domaćini objasnili, ukupni instalirani kapaciteti (ukupna snaga svih elektrana koje su izgrađene i priključene na elektroenergetski sistem) za proizvodnju električne energije u Turskoj dostigli su krajem septembra 127.355 megavata (MW), od čega su kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora iznosili 80.315 MW, odnosno oko 62 odsto ukupnog kapaciteta. Domaći izvori energije činili su 72,1 odsto instaliranih kapaciteta.

Instalirani kapaciteti solarnih elektrana i vetroparkova dostigli su 43.762 MW, odnosno 34,4 odsto ukupnih kapaciteta za proizvodnju električne energije u zemlji.

Turska je tokom septembra proizvela 31,79 milijardi kilovat-sati (kWh) električne energije. Hidroenergija je bila najveći pojedinačni izvor, sa 8,27 milijardi kWh, odnosno 26 odsto ukupne proizvodnje.

Solarne elektrane proizvele su 4,32 milijarde kWh, što je činilo 13,6 odsto ukupne proizvodnje, dok je proizvodnja vetroparkova iznosila 3,84 milijarde kWh, odnosno 12,1 odsto. Zajedno su solarna energija i energija vetra tokom meseca obezbedile 8,16 milijardi kWh električne energije.

Ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora dostigla je 18,10 milijardi kWh, odnosno 56,9 odsto ukupne proizvodnje. Proizvodnja električne energije iz domaćih izvora iznosila je 22,35 milijardi kWh, što je odgovaralo udelu od 70,3 odsto u odnosu na ukupnu proizvodnju struje.

Krajem septembra, hidroenergija je činila 32.332 MW instaliranih kapaciteta, solarna energija 28.222 MW, prirodni gas 25.009 MW, energija vetra 15.540 MW, domaći ugalj 11.565 MW, uvozni ugalj 10.466 MW, biomasa 2.423 MW, te geotermalna energija 1.798 MW.

Ali, u ovakvoj proizvodnji struje postoje i problemi. Sa hidroelektranama to su kiše, sa solarnim nedostatak sunčanih dana, sa vetroturbinama nedostatak vetra... Ipak, kako smatraju naši domaćini, dovoljnom izgradnjom svih vrsta elektrana za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora i ti problemi se mogu uspešno rešiti.

A takvom energijom se itekako može trgovati...

Ekipa novinara iz raznih delova sveta, među kojima je bio i Telegraf.rs, posetila je Tursku berza energenata Energy Exchange Istanbul, poznatu kao EPİAŞ. Kako su nam rekli u toj instituciji, ukupni instalirani kapacitet za proizvodnju električne energije u zemlji 10. oktobra iznosio oko 127,3 gigavata, pri čemu su obnovljivi izvori, prema tom podatku, činili oko 62 odsto ukupnog kapaciteta.

Taha Meli Arvas, generalni direktor EPİAŞ-a, rekao je da je sledeći veliki korak unapređenje mogućnosti skladištenja električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

EPİAŞ upravlja i sistemom YEK-G, kojim se izdaju, trguju i poništavaju sertifikati o garanciji porekla povezani sa proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora. Ti sertifikati omogućavaju preduzećima da dokumentuju da kupuju električnu energiju iz obnovljivih izvora.

Ovo je najlakše objasniti sledećim rečima: Zamislite da solarna elektrana u Turskoj u podne proizvede više struje nego što njen vlasnik može da potroši. Tu struju može da proda na tržištu, na primer fabrici ili snabdevaču koji je potom prodaje svojim kupcima. Cena, naarvno, zavisi od ponude i potražnje. Kada mnogo solarnih elektrana istovremeno proizvodi struju, cena može znatno da padne, pa čak i da postane negativna. Uveče, kada solarne elektrane prestanu da proizvode, potražnja može da bude veća od ponude i cena može da poraste. Zato se u Turskoj radi na skladištenju energije u baterijama - struja se kupuje ili skladišti kada je jeftina, a koristi ili prodaje kada je skuplja, uz troškove i gubitke skladištenja.

Baš tu se pojavljuju i sertifikati koji potvrđuju da je struja poreklom iz obnovljivih izvora. Ovo je deo koji je EPİAŞ posebno razvio kroz turski sistem YEK-G. Naime, na svaki 1 MWh električne energije proizvedene iz registrovanog obnovljivog izvora izdaje se elektronski sertifikat koji dokazuje njeno poreklo. Sertifikati mogu da se kupuju i prodaju nezavisno od same električne energije.

Naravno, logično se postavlja pitanje zašto bi neka fabrika plaćala taj sertifikat? Pa, zato što kupci, investitori i propisi sve više traže dokaz o tome koliki je "ugljenični otisak proizvodnje" (ukupna količina gasova sa efektom staklene bašte koja nastaje tokom proizvodnje nekog proizvoda ili usluge, op.aut.). Kompanija koja kupuje sertifikate može da dokumentuje korišćenje električne energije iz obnovljivih izvora i da to uključi u svoje izveštavanje o održivosti. Takva kompanija može da ostvari razne benefite, od prednsoti pri sklapanju budužih poslova (jer pokazuje koliko je "ekološki svesna"), preko bolje konkurentnosti na izvoznim tržištima, pa do raznih drugih komercijalnih i finansijskih pogodnosti.

Dokaziva upotreba obnovljive energije može da pomogne i u privlačenju investitora, dobijanju zelenog finansiranja ili ispunjavanju uslova pojedinih programa.

Turska je najavila i uspostavljanje nacionalnog sistema trgovine emisijama, koji će kompanijama obuhvaćenim tim sistemom omogućiti da trguju emisionim jedinicama povezanim sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

Sistem će biti u probnoj fazi tokom 2026. i 2027. godine. Prema važećim pravilima, 2026. je godina praćenja, tokom koje će kompanije morati da prijavljuju svoje emisije, ali neće biti obavezne da predaju emisione jedinice. Mehanizam određivanja cene emisija počeće da se primenjuje 2027. godine.

Mustafa Ajdin, zamenik generalnog direktora EPİAŞ-a za tržišta životne sredine i minerala, rekao je da bi industrije koje učestvuju u sistemu mogle da koriste prihode ostvarene njegovom primenom za finansiranje ulaganja u energetsku tranziciju.

Turska razvija sistem trgovine emisijama u trenutku kada se njeni izvoznici pripremaju za Mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Ova pravila posebno su važna za Tursku, čiji proizvođači u velikoj meri izvoze na evropska tržišta.

Kompanije koje ne budu mogle da dostave pouzdane podatke o emisijama ili da dokažu koliko je ugljenika sadržano u njihovim proizvodima mogle bi da se suoče sa većim troškovima usklađivanja sa propisima.

(Telegraf.rs)