Iz Beča apeluju na planiranje podzemnog prostora: Zbog klimatskih promena podzemne vode se sve više zagrevaju

Bečke podzemne vode postaju sve toplije, što ima posledice po ekologiju, kvalitet vode i geotermiju. Nova studija Univerziteta za prirodne resurse i biološke nauke (BOKU) upućuje apel o neophodnosti planiranja podzemnog prostora.

- Ne smemo biti ravnodušni prema onome što se dešava ispod naših nogu - rekla je autorka studije Eva-Florina Kaminski sa Instituta za fiziku zemljišta i upravljanje vodama u okviru poljoprivrednog zemljišta pri BOKU. Rezultati studije naglašavaju značaj i potrebu za planiranjem celokupne podzemne infrastrukture i podzemnih instalacija.

Teme za vas

Potrebni su podaci o temperaturi i kvalitetu vode visoke rezolucije i koji se kontinuirano prate.

Zbog klimatskih promena podzemne vode se sve više zagrevaju. To je posebno merljivo u gradovima.

U Beču je prosečna temperatura podzemne vode porasla za 0,9 stepeni Celzijusa između 2001. i 2010. godine, a između 2011. i 2020. već za 1,4 stepena.

- Ovaj trend mora se hitno uzeti u obzir u upravljanju vodnim resursima kako bi se izbegle moguće negativne posledice po kvalitet vode i ekologiju - ističe Kaminski.

Temperature podzemnih voda merene su na 800 mernih tačaka u i oko Beča. U aprilu je prosečna temperatura iznosila 13 stepeni Celzijusa, a u oktobru 15 stepeni.

- Kao protivmeru, preporučujemo ciljano korišćenje podzemne toplote koja je deponovana u urbanim toplotnim ostrvimaza potrebe grejanja - predlaže Kaminski.

U urbanim zonama koje su prekrivene asfaltom i betonom, prosečna godišnja temperatura podzemnih voda je viša za oko četiri do osam stepeni. Taj fenomen je poznat kao "podzemno toplotno ostrvo".

Glavni uzrok je gusta prekrivenost površine asfaltom, betonom i zgradama koje deponuju toplotu i prenose je u tlo.

Dodatno, zagrevanju doprinose i podzemna infrastruktura kao što su tuneli metroa i tramvaja, podzemne garaže, kanalizacija, cevi za daljinsko grejanje i geotermalni rashladni sistemi.

(Telegraf Biznis)