Svet se bojao PRENASELJENOSTI i nedostatka HRANE: Sad se suočava sa sasvim drugim PROBLEM, koji je još GORI

U knjizi „Populaciona bomba“, objavljenoj 1968. godine, biolog Pol Erlih predvideo je da se „ljudi razmnožavaju tolikom brzinom da će hrane neizbežno nestati, a stotine miliona uskoro će umreti od gladi“. Erlih je čak zagovarao strogu kontrolu rađanja, pa i prisilu, ukoliko dobrovoljne metode ne uspeju.

Međutim, prognoze se nisu ostvarile. Umesto gladi izazvane eksplozijom nataliteta, svet danas ulazi u novu demografsku krizu – nagli pad broja stanovnika.

Teme za vas

Prema podacima Ujedinjenih nacija, globalna populacija će vrhunac dostići oko 2050. godine sa oko 9,7 milijardi ljudi, a zatim početi da opada. Brojne zemlje već osećaju posledice: Japan, Italija i Španija suočavaju se sa padom broja stanovnika i starenjem populacije, dok i Kina beleži prvi demografski pad u poslednjih šest decenija.

Foto: Shutterstock

Ekonomisti upozoravaju da ovakav trend može imati ozbiljne posledice na tržište rada, penzione sisteme i ukupnu produktivnost. „Demografija je sudbina ekonomije – manje radne snage znači sporiji rast i veći pritisak na socijalne fondove“, ističe jedan od vodećih svetskih analitičara, profesor sa Univerziteta u Stenfordu.

Zanimljivo je da su se nekadašnji strahovi od prenaseljenosti sada preokrenuli u bojazan od depopulacije. Dok su šezdesetih godina prošlog veka naučnici upozoravali da će ljudi „pojesti planetu“, današnji stručnjaci tvrde da će nedostatak ljudi predstavljati jednako veliki izazov.

Foto: Shutterstock/Studio Romantic

Pitanje koje se nameće jeste: kako će se globalna ekonomija prilagoditi svetu u kojem će biti više starijih nego mladih, i u kojem će radna snaga postajati sve skuplja i ređa.

(Telegraf Biznis)