EU zabranjuje sastojak koji mnogi svakodnevno koriste: Veoma je opasan po zdravlje, a evo gde ga sve ima

Bisfenol A je dokazano štetan za ljudsko zdravlje i već je zabranjen u proizvodnji flašica za dečju hranu, ali i u nekada veoma rasprostranjenom termo-papiru kakav se koristio, na primer, za račune iz kase. Sada ta hemikalija više ne bi smela da postoji ni u blizini naše hrane preko koje bi mogla da ulazi u naš organizam. Istekom prelaznog perioda, od jula 2026. godine u EU se više neće smeti prodavati ambalaža za hranu proizvedena uz upotrebu BPA ili sličnih bisfenola.

Bisfenol A je industrijska hemikalija. On je svojevrsna "cigla" (monomer) kojom se "grade" polimeri poput tvrde i providne plastike polikarbonata, ali i takozvane epoksidne smole. Ove smole su posebno omiljene u prehrambenoj industriji: one se nalaze u unutrašnjim premazima konzervi ili limenki za piće kako bi sprečile rđanje i time onemogućile da metal ili njegovi oksidansi dospeju u našu hranu.

Teme za vas

BPA se može nalaziti i u plastičnim folijama, štamparskim bojama ili lepkovima. Prema podacima ekološke organizacije BUND, samo se u Nemačkoj godišnje na tržište plasiralo oko 410.000 tona BPA.

Čitav niz bolesti i poremećaja

Zabrana u EU ne odnosi se samo na jednokratnu ambalažu, već i na predmete kao što su flaše za piće, kutije za hleb ili kuhinjsko posuđe od plastike.

Jer iako je BPA "vezan" u polimerima plastike, nemoguće je da barem male količine ne ostanu na njenoj površini – a ako se ta plastika koristi za hranu, onda će dospeti i u naš organizam. Prema mišljenju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), upravo bisfenol A predstavlja zdravstveni rizik za sve starosne grupe.

Evropska agencija upozorava da BPA može da menja određene mehanizme imunološkog sistema i podstakne astmu i autoimune bolesti. Osim toga, postoje naznake da povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti.

Ali ono što je najopasnije kod BPA je njegova hemijska sličnost sa ljudskim, prirodnim ženskim polnim hormonom estrogenom. On tako može izazvati potpunu zbrku u našoj hormonskoj ravnoteži: može narušiti plodnost i muškaraca i žena, moguće je da ometa razvoj puberteta, a dovodi se u vezu i sa nastankom određenih vrsta raka.

Hemičari su bisfenol A primetili još početkom tridesetih godina prošlog veka upravo zbog njegove sličnosti sa estrogenom. Štaviše, isprva se sa njim eksperimentisalo kao sa veštačkim ženskim hormonom za pomoć ženama u menopauzi ili tokom trudnoće. Međutim, za tu svrhu se pokazao kao previše slab, pa je razvijena njegova "jača" verzija DES (dietilstilbestrol).

DES se koristio sve do sedamdesetih godina protiv komplikacija u trudnoći. Međutim, pokazalo se da povećava rizik od raka dojke, a i u drugoj generaciji, odnosno kod ćerki lečenih žena, porastao je rizik od komplikacija pri porođaju, kao i raka vagine i grlića materice. Godine 1971. zabranjeno je propisivanje DES-a kao sintetičkog hormonskog derivata.

Svi smo puni BPA

U istraživanjima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) u jedanaest evropskih zemalja, kod 92 odsto učesnika pronađen je bisfenol A u urinu. U jednoj nacionalnoj zdravstvenoj studiji u SAD iz perioda 2003–2004. godine, BPA je pronađen u urinu kod 93 odsto od više od 2.500 učesnika.

U SAD ne postoji zabrana upotrebe te hemikalije u ambalaži za hranu: od 2012. godine zabranjena je u dečjim flašicama i šoljama, a od 2013. i u ambalaži za dečju hranu. Pojedine savezne države zabranile su BPA u termo-papiru, a u Kaliforniji proizvodi sa visokim udelom BPA moraju imati upozorenje.

U Evropi je EFSA zato snizila dozvoljeni dnevni unos (TDI) bisfenola A sa 4 mikrograma na 0,2 nanograma po kilogramu telesne mase – to je količina za koju se pretpostavlja da ne uzrokuje štetu.

Iako su bisfenoli poput BPA, kao i slične supstance BPF i BPS, prisutni u mnogim proizvodima, na primer u materijalima za zubne plombe ili u sintetičkom donjem vešu, BPA se nalazi i u vazduhu, prašini i vodi. Ipak, hemikalije u naš organizam najviše ulaze putem posuda i ambalaže za hranu i piće. Trudnice ih putem posteljice prenose i na fetus.

Evropa je najstroža

Najnovija zabrana BPA u posudama za hranu u EU je najstroža na svetu. Ipak, postoje određeni izuzeci i dodatni prelazni periodi. Tako se proizvodi koji se još uvek nalaze u ambalaži sa BPA mogu prodavati dok se zalihe ne iscrpe, između ostalog i kako bi se izbeglo bacanje hrane.

Tamo gde još uvek ne postoje odgovarajuće alternative za BPA predviđeni su prelazni periodi, na primer za konzerve sa hemijski agresivnim namirnicama poput ribe, voća ili povrća. One smeju biti obložene BPA do 2028. godine, jer to sprečava da kiselina nagriza lim i pređe u sadržaj.

Bisfenol A može dospeti i u vodu za piće ako su pri sanaciji vodovodnih cevi korišćene epoksidne smole za oblaganje unutrašnjosti starih metalnih cevi. Vremenom one postaju krte, pa hemikalija može preći u vodu. Zato je – i u starijim kućama – bolje ne piti toplu vodu iz česme; kod hladne vode je rizik mnogo manji. Prilikom tuširanja toplom vodom, po pravilu, to nije problem.

(Telegraf Biznis/DW)