Pasulj umesto pljeskavice može da spasi planetu: Koliko CO₂ uštedimo jednim vegetarijanskim obrokom nedeljno?

Jedna obična odluka. Jedan obrok bez mesa. Jednom nedeljno. Deluje gotovo beznačajno, kao da ne može promeniti ništa. Ali kada se pogleda iza kulisa kuhinje, jasno je da upravo ta mala odluka nosi potencijal da smanji emisiju ugljen-dioksida (CO2), sačuva prirodne resurse i doprinese borbi protiv klimatskih promena — i to više nego što biste pomislili.

Hrana kao ekološki faktor

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, prosečan obrok koji sadrži meso emituje između dve i pet kilograma CO₂, dok vegetarijanski obrok ostaje ispod jednog kilograma. To znači da se samo jednim obrokom bez mesa može uštedeti i do četiri kilograma CO₂. I da stvar bude još zanimljivija - to važi čak i za jednostavne, svakodnevne obroke poput pasulja ili povrća sa pirinčem.

Teme za vas

Profesor ekologije sa Oksforda, Džozef Puer, jedan je od vodećih istraživača u oblasti uticaja hrane na životnu sredinu. On za Gardijan kaže: „Promena u načinu ishrane ima veći uticaj na emisije štetnih gasova od bilo koje druge individualne odluke. Čak i redukovanje unosa mesa jednom nedeljno može imati merljive efekte“.

Foto:Shutterstock.com

Jednom nedeljno za planetu

Ako samo jednom nedeljno zamenimo mesni obrok vegetarijanskim, godišnje se uštedi oko 67 kilograma CO₂ po osobi. Na nivou cele Srbije, ako bi to učinilo samo deset odsto stanovništva, godišnja ušteda bi iznosila više od 36.000 tona ugljen-dioksida. To je količina koju bi emitovalo skoro devet hiljada automobila za godinu dana.

Zašto je meso "skuplje" za planetu?

Proizvodnja mesa troši ogromne količine resursa. Za samo jedan kilogram govedine potrebno je:

- više od 15.000 litara vode, tone hrane za životinje, hektari obradive zemlje, i oslobađa se velika količina metana - gasa koji je 25 puta jači od CO₂ po uticaju na klimu.

Foto: Shutterstock

Nasuprot tome, proizvodnja biljnih namirnica kao što su sočivo, pasulj, povrće i žitarice, daleko je ekonomičnija i klimatski prihvatljivija.

Nauka potvrđuje: Biljke štede planetu

Studija univerziteta Tulane pokazala je da ishrana zasnovana na biljkama emituje oko 1,2 kg CO₂ na 1.000 kalorija, dok ishrana bogata mesom prelazi 2,2 kilograma. Drugim rečima, čak i bez smanjenja kalorijskog unosa, prelazak na biljnu ishranu donosi upola manji ekološki otisak.

A nutricionistkinja iz Beča, dr Petra Šnajder, to ovako objašnjava za „Der Standard“: „Nije neophodno da ljudi potpuno eliminišu meso da bi se osećali bolje i doprinosili planeti. Već i jedno vegetarijansko jelo nedeljno pokazuje pozitivne pomake u zdravstvenim markerima i ekološkoj ravnoteži“.

A šta kaže Srbija?

Prosečan građanin Srbije godišnje pojede oko 60 kilograma mesa - najviše svinjskog i goveđeg. Meso je duboko ukorenjeno u našoj kulturi, ali mnoge domaće vegetarijanske opcije već postoje. Pasulj prebranac, pita sa krompirom, čorba od sočiva, musaka od tikvica... to su jela koja su ukusna, zasitna i – klimatski odgovorna.

Foto: Shutterstock

Lidl Srbija, kao trgovinski lanac u kom se snabdeva namirnicama veliki broj porodica, oseća odgovornost i vodi računa o ponudi. Zahvaljujući strategiji „Osvešćena ishrana“, trudi se da ponudi što zdraviji i održiviji asortiman i to kroz manje šećera i soli u proizvodima, više žitarica celog zrna, više zdravih masti i ulja, manje aditiva, više biljnih izvora proteina, sezonsku i lokalnu hranu – uz transparentnu komunikaciju.

Mali potezi, velika razlika

U svetu koji se suočava sa sušama, požarima, poplavama i ekstremnim vremenskim uslovima, i najjednostavniji koraci dobijaju težinu. Nije reč o radikalnom odricanju niti o ideološkom izboru. Reč je o malom pomaku ka većoj slici.

Foto: Freepik

Sledeći put kada se dvoumite između pljeskavice i tanjira grilovanih tikvica, setite se - možda nećete promeniti svet tog dana, ali ćete učiniti nešto korisno. I kada se tih „nešto korisno“ nakupi kroz nedelje, mesece i godine - to prestaje da bude malo. To postaje - velika razlika.

(Telegraf Biznis)