Nemačka "gasi" klimatsku krizu! Šok izjava Alis Vajdel diže Evropu na noge - šta to znači za Srbiju?
Izjava liderke AfD, Alis Vajdel, da „klimatska kriza treba da se proglasi završenom“ odjeknula je poput političkog zemljotresa širom Evrope. U trenutku kada se većina zapadnih vlada utrkuje u zelenim politikama i tranziciji ka obnovljivim izvorima energije, ovakav stav dolazi kao direktan udar na dominantni narativ o klimatskim promenama.
Teme za vas
Nafta ponovo teče iz Venecuele: Stotine hiljada barela dnevno brodovima stiže u Ameriku
Hrvati gledaju u kartu Evrope i ne veruju: "Ovo je nemoguće, podaci su lažni"
„Prevara koja uništava industriju“ - politički dinamiti iz Berlina
Vajdel je otišla i korak dalje, nazvavši klimatsku krizu „potpunom obmanom“ čiji je cilj, kako tvrdi, slabljenje industrijske baze Nemačke. Ovakva retorika nije nova za AfD, ali dolazi u trenutku kada se nemačka ekonomija suočava sa pritiscima: visokim cenama energije, deindustrijalizacijom i sve većim odlaskom kompanija ka tržištima sa jeftinijom energijom.
Za jedne, ovo je glas razuma i otpor „zelenom ekstremizmu“. Za druge, opasan populizam koji ignoriše naučne činjenice i dugoročne posledice klimatskih promena.
Evropa između zelene agende i ekonomskog realiteta
Evropska unija već godinama insistira na ambicioznim ciljevima smanjenja emisija CO₂, kroz politike poput „Green Deal“-a. Međutim, sve češće se čuju glasovi iz industrijskih krugova koji upozoravaju da prebrza tranzicija ima visoku cenu- zatvaranje fabrika, gubitak radnih mesta i pad konkurentnosti.
Izjava Vajdel dodatno podgreva već postojeći sukob između ekonomskih interesa i ekoloških ciljeva.
A gde je Srbija u toj priči?
Za Srbiju, koja balansira između evropskih integracija i sopstvenih energetskih interesa, ovakve debate nisu samo teorija, već vrlo konkretna dilema.
S jedne strane, pritisak iz Brisela da se ubrza zelena tranzicija. S druge, realnost domaće ekonomije koja i dalje u velikoj meri zavisi od uglja i fosilnih goriva.
Ako se u najvećoj evropskoj ekonomiji poput Nemačke otvara pitanje smisla klimatskih politika, postavlja se logično pitanje: da li će i druge zemlje, uključujući Srbiju, početi da preispituju tempo i cenu zelene agende?
Opasan zaokret ili neminovna debata?
Bez obzira na to da li se slažete sa stavovima Alica Vajdel ili ne, jedno je sigurno, debata o klimatskim politikama ulazi u novu, oštriju fazu.
Jer iza velikih reči o „krizi“ ili „prevari“ krije se suštinsko pitanje koje tek dolazi na naplatu: koliko smo spremni da platimo zelenu budućnost i ko tu cenu zapravo snosi.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Ni kilovat struje za EU: Nova taksa Brisela "pojela" izvoz, srpska industrija na udaru
Dve decenije čekanja na čist vazduh: Novi zakon poslednja šansa da se ukrote zagađivači u Srbiji?
U pripremi Nacrt zakona o istraživanju i eksploataciji ugljovodonika
CBAM era na Balkanu: Nova faza usklađivanja srpske privrede sa standardima EU
Video: Stanovi u AFI Skyline Residence dostupni za kupovinu
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Poskupeli dizel i benzin uoči Uskrsa: Ovo su nove cene goriva
Mnogi građani plaćaju, a ne znaju da im novac može ostati u džepu: Evo ko ne mora da plaća takse i participaciju i kako podneti zahtev
Euribor opet "skače"! Računica: Za stambeni kredit od 150.000 evra rata u Srbiji raste za 40 evra, a evo kolika je ukupna razlika u otplati
Bhm
Sveje to zeleno pros***vanje! Teska glupost i prevara da ljudi uticu na globalno otopljavanje...
Podelite komentar
Слађана Точиловац Шаљић
Држава Србија води избалансирану политику што се тиче зелене транзиције. Али чак је и таква политика, прескупа. А свет гори због битке за нафтом и гасом. И природним ресурсима. И ЕУ учествује у свему томе. Нема невиних. Тако да климатска политика остаје у сенци свих ових ратних сукоба. И потребна је дебата о свему а не директива.
Podelite komentar