Jevrosimović o zaboravljenoj generaciji: Zašto je Generacija X najvažniji most između starog i novog biznisa

Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik Comtrade Groupe, često na društvenoj mreži LinkedIn deli razmišljanja koja prevazilaze tehnologiju i dotiču se šire slike poslovnog sveta. Jedna od njegovih poslednjih objava bavi se temom generacija i njihovog odnosa prema radu, promenama i ekonomiji.

Na prvi pogled reč je o sociološkoj temi, ali iza nje se krije važna poslovna lekcija: razumevanje generacija postaje ključ za razumevanje savremenog tržišta rada i poslovnih strategija.

Teme za vas

Printskrin: GrandProductionOfficial

Svaka generacija veruje da živi u najtežem vremenu

Jevrosimović podseća da rasprava o generacijama nije nova. Još je rimski filozof Lucius Annaeus Seneca pre skoro dve hiljade godina primetio: „Više patimo u mašti nego u stvarnosti.“

Ta rečenica danas zvuči gotovo proročanski kada se posmatraju rasprave između različitih generacija o tome ko je imao teže uslove za život, rad ili napredak.

U modernim sociološkim analizama najčešće se govori o nekoliko velikih generacija koje danas zajedno oblikuju ekonomiju i društvo.

Generacije koje oblikuju današnji biznis

Prva velika grupa su Baby Boomers, rođeni između 1946. i 1964. godine. Oni su odrasli u periodu snažnog ekonomskog rasta i stabilnih karijera, kada su industrija i dugoročna zaposlenja bili temelj ekonomije.

Zatim dolazi Generacija X (1965–1980), koju Jevrosimović naziva posebno zanimljivom jer predstavlja most između analognog i digitalnog sveta.

„Generacija X često se naziva zaboravljenom generacijom. Odrasli su u periodu velikih društvenih i ekonomskih promena, od kraja hladnog rata do početka globalizacije i tehnološke revolucije.“

Oni su, kako ističe, poslednja generacija koja je odrasla bez interneta, ali i prva koja je morala potpuno da se prilagodi digitalnom svetu.

Nakon njih dolaze Milenijalci ili Generacija Y (1981–1996), koji su na tržište rada ušli u eri interneta i globalizacije, ali i u trenutku velike finansijske nestabilnosti nakon krize 2008. godine.

Najmlađa radna generacija danas je Generacija Z (1997–2012), prva koja je praktično odrasla u potpuno digitalnom okruženju, uz pametne telefone, društvene mreže i stalnu povezanost.

Foto: Shutterstock

Zašto je Generacija X važna za poslovne strategije

U Jevrosimovićevoj analizi posebno mesto zauzima upravo Generacija X, jer je ona morala da razvije dve ključne poslovne osobine: stabilnost i fleksibilnost.

Odrasli su u svetu televizije, kaseta i fiksnih telefona, ali danas rade u ekonomiji koju oblikuju veštačka inteligencija, digitalne platforme i globalni tehnološki ekosistemi.

„Razumeju stabilnost i dugoročnost tradicionalnih sistema, ali su morali da razviju i veliku fleksibilnost kako bi se prilagodili tehnološkim promenama.“

U poslovnom smislu to znači da upravo ova generacija često zauzima ključne menadžerske i preduzetničke pozicije, jer razume i staru i novu logiku tržišta.

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija/Grok

Lekcija za kompanije: Generacije nisu sukob, već strategija

Za kompanije koje žele dugoročni rast, razumevanje generacija nije samo sociološka zanimljivost. To je pitanje upravljanja talentima, inovacijama i organizacionom kulturom.

Različite generacije donose različite vrednosti u poslovni sistem: iskustvo, stabilnost, digitalnu agilnost ili kreativnu energiju. Kompanije koje to razumeju mogu izgraditi timove koji kombinuju iskustvo i inovaciju.

Na kraju, sve generacije imaju isti cilj

Jevrosimović zaključuje da razlike između generacija često izgledaju veće nego što zapravo jesu.

„Ponekad nam se čini da su razlike između generacija ogromne, ali u suštini svaka generacija pokušava isto - da razume svet koji se brzo menja i da pronađe svoje mesto u njemu.“

U svetu biznisa ta potraga ima vrlo konkretan oblik: prilagoditi se promenama brže od drugih. A upravo u toj sposobnosti prilagođavanja krije se ključ dugoročnog uspeha kompanija i ljudi koji ih vode.

Više informacija možete pronači na ovom LINKU.

(Telehraf Biznis)