Jevrosimović: Isti biznis, a potpuno drugačija slika – šta tetrahromatija govori o poslovnoj strategiji

Da li svi vidimo iste boje? Pitanje koje je predsednik Comtrade Group Veselin Jevrosimović postavio u jednoj od svojih objava na LinkedInu na prvi pogled pripada svetu nauke, genetike i ljudske percepcije. Međutim, iza priče o tetrahromatiji krije se i zanimljiva lekcija za poslovni svet: isti podaci ne znače nužno i istu sliku stvarnosti.

Većina ljudi ima tri tipa receptora za boje u oku, dok neke žene mogu imati četiri – pojavu poznatu kao tetrahromatija. Zbog različitih varijanti gena povezanih sa receptorima za crvenu i zelenu boju, neke osobe potencijalno mogu da razlikuju nijanse koje drugima izgledaju potpuno identično.

Teme za vas

Ali sama sposobnost da se primi više informacija nije dovoljna. Mozak mora biti sposoban da ih obradi.

Upravo taj detalj iz Jevrosimovićeve objave može da se prenese i na poslovno okruženje. Kompanija može imati pristup istim tržišnim podacima kao konkurencija, ali način na koji ih njeni ljudi tumače može biti potpuno drugačiji.

„Ipak, četiri tipa receptora nisu dovoljna, mozak mora biti sposoban da obradi dodatne informacije.“

U poslovanju je slična situacija. Nije dovoljno imati veliki broj podataka, izveštaja, analiza i pokazatelja. Prava vrednost nastaje tek kada organizacija ume da ih poveže, razume kontekst i na osnovu njih donese odluku.

Jedno tržište, različite perspektive

Upravo ovde priča o tetrahromatiji postaje zanimljiva za poslovnu strategiju. Dva menadžera mogu gledati isti prodajni rezultat i iz njega izvući potpuno različite zaključke. Jedan će videti pad, drugi privremenu korekciju. Jedan će u promeni ponašanja potrošača videti rizik, drugi novu tržišnu priliku.

Podaci su isti, ali „boje“ koje iz njih izvlačimo mogu biti različite.

Zato uspešne kompanije ne pokušavaju nužno da sve zaposlene nateraju da razmišljaju na isti način. Naprotiv, različite perspektive mogu biti značajna poslovna prednost – posebno kada se odluke donose na osnovu kompleksnih i promenljivih informacija.

Više informacija ne znači automatski bolju odluku

Jevrosimović u objavi navodi i zanimljiv podatak da je, od 24 žene sa genetskim potencijalom za tetrahromatiju koje su učestvovale u jednom istraživanju, samo jedna pokazala ubedljive dokaze takvog vida.

To otvara još jednu važnu paralelu sa biznisom: potencijal i stvarna sposobnost nisu ista stvar.

Kompanija može imati naprednu tehnologiju, ogromnu količinu podataka i sofisticirane analitičke alate. Ali ako nema ljude i procese koji umeju da te informacije pretvore u korisno znanje, dodatni podaci neće sami po sebi proizvesti bolju strategiju.

U eri veštačke inteligencije i „big data“ poslovanja, ovo pitanje postaje još važnije. Konkurentska prednost sve manje može da se zasniva samo na tome ko ima više informacija, a sve više na tome ko ume da ih bolje razume i pretvori u akciju.

„Isti predmet. Ista svetlost.“

Jedna od najupečatljivijih rečenica iz Jevrosimovićeve objave upravo je:

„Isti predmet. Ista svetlost. A možda potpuno drugačije boje.“

Ista logika može da se primeni na tržište.

Isti kupac, isti proizvod, ista cena i isti ekonomski uslovi mogu jednoj kompaniji predstavljati problem, a drugoj priliku. Razlika često nije samo u spoljnim okolnostima, već u sposobnosti organizacije da uoči ono što drugima promiče.

Za poslovne lidere to znači da strateško odlučivanje ne bi trebalo da se svodi samo na pitanje „šta pokazuju podaci?“, već i na pitanje „šta još možemo da vidimo u tim podacima?“

Poslovna prednost može biti u „četvrtoj boji“

Priča o tetrahromatiji zato može da posluži kao metafora za jednu od ključnih stvari u savremenom biznisu – sposobnost da se uoči ono što konkurencija možda ne primećuje.

To može biti nova potreba potrošača, promena ponašanja kupaca, tehnološki trend, neefikasnost u sopstvenom poslovanju ili prilika koja se na prvi pogled ne vidi.

U svetu u kojem mnogi imaju pristup istim informacijama, prednost može nastati upravo iz sposobnosti da se te informacije vide drugačije.

Možda je zato najvažnija poslovna lekcija iz ove neobične priče jednostavna: nije dovoljno imati više „receptora“. Potrebno je znati šta sa onim što vidimo.

Jer u biznisu, baš kao i u percepciji boja, ono što je pred nama može biti isto – dok slika koju iz toga stvaramo može biti potpuno drugačija.

Više informacija možete pronači na ovom LINKU.

(Telegraf Biznis)