Kako prepoznati psihopatu na poslu: Ove osobine mogu da donesu milione i brz napredak - ovaj čovek to zna!

Manipulacija, hladnokrvnost, preterano samopouzdanje i nedostatak empatije uglavnom nisu osobine koje povezujemo sa dobrim kolegom. Međutim, u pojedinim poslovnim okruženjima upravo takvo ponašanje može da bude nagrađeno novcem, statusom i brzim napredovanjem.

Većina ljudi je tokom karijere upoznala kolegu sa kojim je bilo teško sarađivati. Neko je impulsivan, neko manipuliše drugima, neko preuzima zasluge za tuđi rad, a neko je spreman i da slaže kako bi došao do boljeg položaja.

Teme za vas

Ali gde je granica između neprijatnog kolege, ambicioznog zaposlenog i osobe koja pokazuje izražene psihopatske crte?

Na to pitanje pokušao je da odgovori Džerant Anderson, bivši londonski bankar koji je posle finansijske karijere postao pisac. Kaže da ga je psihološkinja Keri Dejns procenila i zaključila da nije psihopata, već da je tokom rada u izrazito kompetitivnom poslovnom okruženju možda razvio ono što je nazvala „situacionom psihopatijom“.

Anderson, danas 53-godišnjak, proveo je 12 godina kao analitičar u londonskom finansijskom centru i tokom karijere zaradio milione funti. Kako kaže, uspeh mu je u jednom trenutku postao opsesija, dok su bonusi postali svojevrsna mera lične vrednosti i uspeha.

„Morao sam da postanem gora verzija sebe da bih napredovao u tom okruženju“, rekao je Anderson.

Koje osobine mogu da pomognu u karijeri?

Anderson smatra da određeni delovi finansijskog sektora mogu da nagrade ponašanje koje se povezuje sa takozvanom „mračnom trijadom“ ličnosti. U nju se najčešće ubrajaju psihopatija, narcizam i makijavelizam.

To ne znači da su uspešni bankari ili menadžeri psihopate. Naprotiv, reč je o osobinama koje mogu postojati u različitom intenzitetu i kod ljudi koji nemaju nikakav poremećaj.

Anderson kod sebe navodi neustrašivost, samopouzdanje, površni šarm i emocionalnu distancu kao osobine koje su mu pomagale da se snađe u svetu finansija.

„Događaji na berzi nisu me previše emotivno pogađali“, rekao je.

U okruženju u kojem se odluke donose brzo, rizik meri novcem, a rezultat često zavisi od sposobnosti da se nadmaši konkurencija, takva emocionalna distanca može biti prednost.

Problem nastaje kada se ambicija pretvori u bezobzirnost, a samopouzdanje u manipulaciju.

Psihopatija nije isto što i agresivnost

Psiholog Robert Snouden sa Univerziteta u Kardifu, koji se psihopatijom bavi oko 25 godina i sarađivao je sa Robertom Herom, jednim od najpoznatijih istraživača ove oblasti, upozorava da psihopatiju ne treba poistovećivati sa nasiljem.

Većina ljudi sa izraženim psihopatskim osobinama nikada neće počiniti nasilni zločin.

Problem se može pojaviti na mnogo suptilnijem nivou: iskorišćavanje drugih ljudi, nedostatak empatije, manipulacija i potpuna ravnodušnost prema posledicama koje njihovo ponašanje ima na druge.

„Osnovna odlika psihopatije je upravo taj nedostatak empatije prema drugim ljudima“, objašnjava Snouden.

Prema PCL-R testu koji je razvio Robert Her, psihopatija se procenjuje kroz 20 stavki, pri čemu se svaka boduje od nula do dva poena. Maksimalan rezultat je 40, dok se rezultat od 25 ili više često koristi kao prag u istraživačkom i forenzičkom kontekstu.

Anderson je procenio da bi kod njega rezultat bio svega osam ili devet poena, što je daleko od tog praga.

Da li korporacije stvaraju „psihopate“?

Upravo je to najzanimljiviji deo njegove priče.

Anderson ne tvrdi da je oduvek imao takve osobine. Njegova teza je da je korporativno okruženje pojačalo određene delove njegove ličnosti.

Ako se zaposlenom stalno šalje poruka da je najvažnije pobediti konkurenciju, povećati profit, dobiti veći bonus i popeti se na sledeću stepenicu, moguće je da vremenom počne da potiskuje osobine koje mu u toj utakmici ne donose korist.

Empatija može da usporava donošenje neprijatnih odluka. Oprez može da bude prepreka agresivnom preuzimanju rizika. Kolega koji traži kompromis može da prođe lošije od onoga koji je spreman da pregazi konkurenciju.

Upravo zato problem možda nije samo u pojedincu, već i u sistemu nagrađivanja.

Snouden smatra da određena korporativna okruženja mogu biti posebno privlačna ljudima sa psihopatskim crtama zato što od zaposlenih zahtevaju visok nivo emocionalne distance i snažnu usmerenost na novac i rezultat.

Anderson je napustio svet miliona

Iako je brzo napredovao u londonskim finansijama, Anderson se vremenom razočarao u industriju. Kao probleme navodi pohlepu, preuzimanje prevelikog rizika i kršenje pravila.

„Samo sam se osvrnuo oko sebe i pomislio: U pogrešnom sam timu. Šta to, dođavola, radiš? Deo si problema“, opisao je svoje tadašnje razmišljanje.

Napustio je posao i počeo da piše anonimnu kolumnu „Cityboy“ za londonski list, u kojoj je opisivao život finansijske elite, uključujući skupe izlaske, alkohol, drogu i seksualne avanture.

Kolumna je kasnije postala knjiga „Cityboy“, koja je prodata u više od 400.000 primeraka i prevedena na šest jezika.

Anderson danas tvrdi da pokušava da živi drugačije.

„Više težim integritetu, umesto da manipulišem i budem bezobziran“, rekao je.

Njegova priča otvara mnogo šire pitanje za savremeno poslovanje: da li kompanije zaista nagrađuju najbolje radnike ili ponekad najbolje prolaze oni koji su spremniji da ignorišu tuđe interese?

Jer nije potrebno biti psihopata da biste napredovali u sistemu koji nagrađuje psihopatske obrasce ponašanja. Dovoljno je, kako Anderson sugeriše, da vremenom naučite da ih koristite.

(Telegraf Biznis/BBC)