Jevrosimović otkrio šta je najveći problem u kompanijama: „Kada svi klimaju glavom, to je znak za uzbunu“

Osnivač i predsednik Comtrade grupe Veselin Jevrosimović smatra da je za poslovanje opasnije kada zaposleni ćute nego kada se otvoreno ne slažu sa rukovodstvom. Upozorava da tišina na sastancima ne mora da znači saglasnost, već da može da ukazuje na strah od sukoba sa menadžmentom.

Foto: Marko Jovanović

Teme za vas

Kada svi zaposleni na sastanku klimaju glavom i niko ne postavlja pitanja, to ne mora da bude znak da je menadžment doneo dobre odluke. Naprotiv, takva atmosfera može da bude upozorenje da u kompaniji ne postoji dovoljno prostora za kritičko razmišljanje i otvorenu komunikaciju. Na to je ukazao Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik Comtrade grupe, u objavi na društvenoj mreži LinkedIn, pokrenuvši važno pitanje za poslovne lidere: da li zaposleni zaista podržavaju odluke ili jednostavno ne žele da im se suprotstave?

„Tokom godina u biznisu naučio sam da je za kompaniju mnogo opasnije kada niko ne postavlja pitanja nego kada se mišljenja sukobljavaju“, napisao je Jevrosimović.

Prema njegovom iskustvu, sastanci na kojima nema pitanja, komentara ili primedbi mogu da budu signal da zaposleni nisu spremni da otvoreno iznesu svoje mišljenje. Takva situacija, kako je naveo, ne mora da znači da je sve savršeno objašnjeno, već može da ukazuje na to da ljudi ne žele da rizikuju sukob sa postojećim menadžmentom.

Upravo tu leži jedan od važnih izazova savremenog upravljanja kompanijama. Menadžeri koji oko sebe okupljaju isključivo ljude koji potvrđuju njihove stavove mogu da ostanu bez drugačijih perspektiva, upozorenja na rizike i predloga koji bi mogli da unaprede poslovanje. Kada se neslaganje doživljava kao neposlušnost, a ne kao prilika za razgovor, kompanija rizikuje da odluke donosi bez dovoljno kritičkog preispitivanja.

Zašto je za biznis važno da zaposleni postavljaju pitanja

Jevrosimović je u objavi uporedio iskustvo iz poslovnog okruženja sa susretom sa srednjoškolcima škole ITHS. Nakon njegovog izlaganja, usledio je veliki broj pitanja, toliko da nije stigao da odgovori svima.

„Mladi se nisu plašili da pitaju, da budu radoznali, da preispituju ono što čuju“, naveo je, ukazujući na razliku između takvog pristupa i ćutanja koje je, kako je primetio, ponekad prisutno u poslovnom okruženju.

Za kompanije, međutim, sposobnost zaposlenih da postavljaju pitanja nije samo stvar atmosfere u kolektivu. Ona može da utiče i na kvalitet poslovnih odluka, prepoznavanje problema i pravovremeno reagovanje na promene na tržištu. Zaposleni koji se osećaju slobodno da ukažu na propust mogu da pomognu rukovodstvu da uoči rizike pre nego što oni prerastu u ozbiljnije poslovne probleme.

To je naročito važno u industrijama koje se brzo menjaju, gde odluke često moraju da se donose u uslovima neizvesnosti. U takvom okruženju, oslanjanje isključivo na mišljenje najvišeg rukovodstva može da ograniči sposobnost kompanije da prepozna nove prilike ili na vreme promeni strategiju.

Lideru nije potreban tim koji se uvek slaže sa njim

Poruka koju je Jevrosimović izdvojio odnosi se na samu suštinu liderstva: dobar rukovodilac ne bi trebalo da meri uspeh sastanka brojem ljudi koji su se složili sa njegovim predlogom, već i spremnošću tima da preispita njegove odluke.

„Ne treba vam tim koji se uvek slaže sa vama. Treba vam tim koji ima hrabrosti da vam kaže da grešite“, poručio je predsednik Comtrade grupe.

Foto: Shutterstock

Za poslovne lidere to znači da otvorena komunikacija ne može da se zasniva samo na pozivu zaposlenima da iznesu mišljenje. Važno je i kako rukovodstvo reaguje kada dobije neprijatno pitanje, kritiku ili predlog koji se razlikuje od već usvojenog plana. Ako se takvi komentari dočekuju negativno, zaposleni mogu vremenom da odustanu od iznošenja sopstvenih stavova.

Nasuprot tome, kada se argumentovano neslaganje prihvata kao deo poslovnog procesa, kompanija dobija priliku da sagleda problem iz više uglova. To ne znači da svaka odluka mora da bude predmet beskrajne rasprave, već da zaposleni treba da imaju mogućnost da ukažu na rizike pre nego što se odluka sprovede.

Jevrosimović je svoju poruku zaključio upozorenjem koje bi moglo da posluži kao važna lekcija za rukovodioce u različitim industrijama.

„Jer najgore što lider može da pomisli jeste da je tišina znak saglasnosti.“

U poslovanju, dakle, odsustvo rasprave ne mora da znači da je tim jedinstven, kao što ni neslaganje ne mora da bude prepreka efikasnosti. Ponekad je upravo spremnost zaposlenih da postave neprijatno pitanje ono što kompaniji omogućava da donese bolju odluku.

Više informacija možete pronači na ovom LINKU.

(Telegraf Biznis)