Zašto bi svaki poljoprivrednik u Srbiji trebalo da razmotri solarne panele?

Foto: Tanjug/AP

Takozvane solarne farme, koje podrazumevaju postavljanje solarnih panela iznad poljoprivrednih useva, umnogome olakšavaju svakodnevicu onih koji su ih uveli.

I Srbija polako, ali sigurno, ima sve više "sluha" za ovakve inovacije, čije potencijale je svet uveliko prepoznao.

Naime, časopis Nature je jesenas objavio studiju istraživača sa Univerziteta u Arizoni, gde se pominje međusobni uticaj biljaka kojima ne odgovara direktno izlaganje sunčevim zracima i solarnih panela postavljenih iznad njih.

Teme za vas

Fokus je bio baš na Arizoni, gde je navodnjavanje krucijalni faktor za dobar prinos. Pritom, vode u te svrhe često manjka, što je tema za sebe - to je resurs kojeg ponestaje u SAD, pa je krenula i trgovina vodom na berzi, o čemu smo pisali pre godinu i po dana.

Istraživački tim je tako postavio tri parcele: na jednoj su bili samo solarni paneli, na drugoj samo usevi, dok je na trećoj bila zastupljena kombinacija oba.

Zasađeni su čeri paradajz, halapenjo paprike i jedna vrsta čili paprika.

Naučnici su kontinuirano pratili izloženost sunčevoj svetlosti, zatim temperaturu i relativnu vlažnost vazduha, kao i vlažnost zemljišta. Kontrolna parcela - ona na kojoj su samo bile zasađene biljke, i parcela gde se su biljke nalazile zajedno sa solarnim panelima, navodnjavane su na isti način.

Rezultati istraživanja su pokazali da su solarni paneli uticali na prinos i fiziološke procese biljaka, premda značaj tog efekta zavisi i od same vrste biljaka, iako pripadaju istoj familiji.

Ispostavilo se da je čili paprikama hlad najviše odgovarao pošto je prinos na parceli pod solarnim panelima bio tri puta veći u odnosu na kontrolnu grupu. Takođe, paprike su apsorbovale 33 odsto više ugljen-dioksida nego one iz kontrolne grupe.

Halapenjo paprike su ispod panela ostvarile prinos približan onom u kontrolnoj grupi, ali su apsorbovale 11% manje ugljen-dioksida: hlad im nije prijao, ali je zato efikasnost iskorišćavanja vode skočila za čak 157 odsto.

Čeri paradajzu, veoma osetljivom na toplotu, bilo je mnogo prijatnije ispod solarnih panela nego u tradicionalnim uslovima. Prinos je bio duplo veći u odnosu na kontrolnu grupu, apsorbovao je 65 odsto više ugljen-dioksida, koji je važan za rast biljaka.

Najvažnije: nivo vlažnosti zemljišta na kojem su bili postavljeni solarni paneli iznad biljaka, a koje se navodnjavalo svakog drugog dana, bio je iznad nivoa vlažnosti kontrolnog zemljišta u najsuvljem periodu, iako se tu navodnjavanje vršilo svakoga dana. 

Možda u Srbiji ne uzgajamo halapenjo, ali je jasno da su solarni paneli za mnoge "opcija budućnosti", čija proizvodnja u poljoprivredne svrhe sve više dobija na važnosti. Recimo, na farmi "Geneva Peeps" u SAD kokoške imaju svoj mali raj.

- Mojim kokicama kućica je izgrađena od panela, a čak i kada su napolju, provode vreme ispod njih, zaštićene od sunca, kiše i ptica grabljivica - rekla je vlasnica farme, Džeki Ogustin.

Dakle, uspešnija proizvodnja, eliminacija dodatnih troškova - posebno u vreme energetske krize, svest o ekologiji i klimatskim promenama - samo su neki od razloga.

Isto tako, nedavno je u Novom Sadu završen 89. Međunarodni poljoprivredni sajam, gde je zabeleženo i rekordno interesovanje za dronove i sisteme za navigaciju - pri čemu je dogovoreno pet demo prikaza dronova kod kupaca u polju. Dakle, domaći poljoprivrednici se sve više okreću i digitalnim i modernim rešenjima u agrobiznisu.

(Telegraf Biznis)