• 14
 ≫ 

EKSKLUZIVNO Naučnik pri EK otkriva nam sve o gorućoj energetskoj krizi: 5 stvari koje čekaju Srbiju i Evropu

, Telegraf Biznis
 ≫ 

Evropa i Srbija moraju da razvijaju OIE, a pre toga, da štede energiju. Negavat, umesto megavat. Da kao građani primenjujemo novu etiku, iako bi to značilo da imamo određenu dijetu, kaže u intervjuu za Telegraf Biznis naučnik Nebojša Nakićenović

  • 14

Energetska kriza će imati dalekosežne posledice, i Srbija mora da razmišlja o dugoročnim rešenjima. Ljudi moraju biti u centru transformacije energije u čistu zelenu agendu, a profit i ciljevi održivosti moraju da se pomire, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis prof. dr Nebojša Nakićenović, priznati naučnik, ekspert za energetiku i zamenik predsedavajućeg Grupi naučnih savetnika u Evropskoj komisiji.

Sa Nebojšom smo razgovarali na marginama Svetske konferencije o osnovnim naukama i održivom razvoju. Tom prilikom se više od 60 naučnika iz celog sveta okupilo u Beogradu kako bi predstavili značaj osnovnih nauka za održivi razvoj, napredna osnovna istraživanja u matematici, fizici, hemiji i biologiji...

  • Vaše izglaganje na konferenciji "napunilo" je salu, videli smo tu i bivše ministre, naučnike i priznate privrednike. Koliki je značaj ovakvog foruma za privredu? 

- Konferencija je bila važna jer smo diskutovali o ključnom pitanju - uloga nauke da se ostvari održivi razvoj. Na tome se radi već godinama. Postoji agenda 2030. sa 17 ciljeva i nauka mora da da određene odgovore. Naime, "šta" treba da se uradi, sa strane nauke je manje - više poznato, ali kako, to je pitanje.

  • Zasenjeni profitom mogu da nas udalje od stvarnih ekoloških prihvatljivijih tehnologija - kako pomiriti te dve strane?

- Tačno je da je briga o sredini marginalna tema u profitu, naročito ukoliko ne postoji strategija i svest kuda ide čovečanstvo. Ukoliko nauka može da pokaže koji su ciljevi održivog razvoja da napravimo mir sa našom prirodom i planetom, ako se predoče prednosti za populaciju ali i za biznis, postoje indicije da će takav narativ da prihvati i privatni sektor.

Postoje već fondovi, kompanije i budžeti za održivi razvoj, a da ne ističem kako mnogim kompanijama to i jeste cilj broj jedan.

U ovim teškim vremenima je lako biti pesimista, ali dugoročno treba gledati kako ostvariti preokret. Moje iskustvo govori da biznis reaguje kada zna jasan pravac.

  • I Srbija ima obaveze kada je reč o ciljevima i zelenoj agendi, odnosno, održivom razvoju, vidite li napredak u tom državnom/političkom nivou?

- Dosta se promenilo, to je jasno. Promenila se i nauka i klima, pre pedesetak godina nije bilo te teme na agendama a danas nijedan političar sebi ne može da dozvoli da bar u retorici nema zaštitu životne sredine. Mislim da je mnogo veći izazov to što nosioci visokih političkih funkcija imaju kratke rokove - moraju vrlo brzo da reaguju.

Politički ciklusi su relativno kratki, a ono što mi radimo je dugoročno. Nije lako, a mi kao državljani, kao konzumenti, moramo da pratimo, ne možemo da se oslonimo samo na politiku. Na kraju dana politika radi u onom pravcu u kojem se usmerio narod.

Važno je da budemo moralni, da imamo svest o tome šta i kako konzumiramo. A s druge strane istina je da je čovečanstvo u velikoj krizi i često ne možemo da biramo.

  • Deluje pak da cela Evropa sada odustaje od svojih zelenih agendi, naročito što se vraćaju uglju, termo-elektranama... Koliko je dobro vraćati se na stare izvore energije? Pominju se i nuklearke, pa i kod nas?

 

Nebojsa Nakicenović

Važno je da budemo moralni, da imamo svest o tome šta i kako konzumiramo/Foto: Telegraf

- Podržavao sam inovacije i reaktore visoke tehnologije jer su sigurnije, i mogu mnogo više usluge da vrate.

Međutim, potrebno je oko deset godina da se izgradi i uspostavi nuklearna elektrana, što je na kraju najskuplji izvor energije (pored gasa). Mislim da treba da se zameni velika količina uglja, to je jedna mogućnost, a druga je da se ugljenik odvoji od sagorevanja.

Ta tehnologija postoji, ali ne postoje projekti. Takođe, veliki je i otpor stanovništva ovoj temi.

  • Šta je savet onda za Srbiju, podsećam i na obavezu za OIE, naročito u pristupnim pregovorima sa EU, da li potencirati vetroparkove, kako stići tu agendu koja nam je po roku bliža, do 2024. godine?

- Nije lako pitanje. Najvažnije bi bilo da se dodatno razviju obnovljivi izvori, a pre toga, da se štedi energija. Najveća mera bi bila da se u celoj Evropi sistemi uklope u jednom pravcu.

Negavat, umesto megavat. Ja to tako nazivam. Da se ponašamo na način da primenjujemo novu etiku, iako bi to značilo da imamo određenu dijetu.

Vetar je relativno jeftin, Srbija ima kapacitete, i zaintersovane investitore, sa hidro- energijom je već veći izazov. Nafta će biti potrebna jedno vreme za mobilitet... Rekao bih da nema keca u rukavu, a još imamo i krizu, ali iz svih studija na kojima sam radio, pokazalo se da je važno da ne kasnimo sa tehnologijom.

Štednja energije, izvori koji nemaju emisije, i energetska efikasnost su prioriteti na kojima moramo da radimo zajedno.

  • Jedna od opcija za uticaj na smanjenje zagađenja jesu i subvencije za e-automobile. Srbija je počela da ih daje, ali je odziv još mali. Da li je prvo, to dobra opcija za okolinu, a drugo, da li su naše subvencije nedovoljne da bi se postigao efekat?

U Srbiji tri četvrtine energije dolazi od uglja. U ovoj energetskoj krizi to je slučajno dobro, jer ne moramo da uvozimo u velikoj meri druge izvore energije, ali što se tiče emisije ugljen-dioksida, to nije idealna situacija.

Što se dalje odlaže transformacija energetskog sektora sa 0 emisija, to manju ulogu mogu da imaju električni automobili. E - automobili koji nisu na ćelije ili vetar, imaju iste emisije kao i automobil sa motorom. Ipak, hibridni modeli na primer, su već prednost jer im treba manje goriva.

Međutim, iako se trenutno ne bi osetila ogromna prednost u pogledu emisija, e-automobili su priprema za veliku transformaciju jer će jednog dana sve manje - više biti električno.

Uveren sam da će biti tako za oko 30 godina. Ukoliko se u Srbiji to odloži, postoji opasnost da nećemo imati tehnologiju koju će zahtevati 2050 godina.

Ekonomska realnost je druga dimenzija, ali treba da imamo dugoročnu orijentaciju. Uostalom, ako kupujete polovni automobil zašto ne bude hibridni?

  • Energetska kriza je najvažnija tema u svetu ali je dovedena u pitanje energetska bezbednost koju smo izgleda olako shvatali. Koji će biti najveći izazovi za Evropu u narednom periodu?

- Nema sumnje da je to manjak gasa. On je ključni deo krze koji se širi u svetu. Jedan deo evropske strategije je da gas bude most iz fosilnog doba u doba kada će biti 0 emisije. Gas ima manje pola emisije u odnosu na ugalj.

I ne govorimo samo više o trenutnoj krizi - šta će biti za pet godina, da li ćemo moći da imamo gas kao balans za obnovljivu ili nuklearnu energiju? Ili će ovaj geo - politički sukob trajati duže?

To niko ne zna, i čini mi se da je to najveći izazov - kakvu strategiju uspostaviti, da li računati na gas, ili treba sa mnogo većim naporima ići u 100 posto obnovljive sisteme..., što nije tako lako.

  • Koliko će ova kriza trajati?

- Teško je reći. Mislim da to niko ne zna. Ne radi se samo o tome koliko će rat da traje, već kakve će biti geo - političke posledice. Povratak u novi život može biti dug i težak, mi to najbolje znamo.

Plašim se da Evropa verovatno neće moći vrlo, vrlo dugo da se osloni na gas iz Rusije.

Istina, može da se koristi norveški ili arapski, ali zameniti ruski gas sa američim od škriljaca je lošija opcija nego uzeti naš domaći lignit. Iz njega bi mogao da se izdvoji ugljendioksid.

  • Koji su vaši saveti za uštedu energije, za "običnog čoveka" i potrošača u ovom izazovnim vremenima?

- Trivijalan savet - ići peške što se može više. Gasiti svetlo, štedeti struju, kućne aparate aktivirati kada je struja najjeftinija, kada je ima najviše i kao što sam pomenuo - dijeta.

Početi dijetu, primeniti drugačiji način kuvanja. Induktivne peći su mnogo efikasnije na primer, nego ove što ih većinom upotrebljavamo. Ekonomski atraktivno i dobro za zdravlje je i vožnja bicikla.

Sledeći nivo je da se izoluju kuće, a uz subvencije i da se ugrade solarni paneli.

Najvažnije - da se zaštite najsiromašniji, odnosno oni koji ne mogu da plaćaju struju. U Evropi 30 miliona ljudi ne može sebi da priušti električnu energiju. To je odgovornost i nas i politike, ali i da se s druge strane ograniče veliki pootrošači, da postoji tzv. održivi koridor.

  • Ali cena struje je kod nas dugo bila socijalna kategorija, trošili smo je nemilice, da li bi udar po džepu bio dobar ili dovoljan način da se štedi struja?

- Za one koji imaju veće prihode - da. Najviše kod privrede. Ne bih stavljao plafon za sve, ali mora da ostane socijalna kategorija da ne bi bila socijalna tragedija.

I da, signal cene je važan.

Video: Ako struja udari na novčanike, ovo su trikovi kako da to izbegnete

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dejan Beograd

    5. oktobar 2022 | 21:27

    Posle svih dešavanja u poslednjih dve godine...ne verujem više ni vlasti,ni doktorima,ni popovima...znam,to je tužno ali ako moram da svaku njihovu izgovorenu reč da vagam...da se nadam... Mislim da su kriminalci jasniji.

    54
    3

    Podelite komentar

  • Zo

    5. oktobar 2022 | 21:44

    Skoro svi gradjaniSrbije su na "dijeti" ne samo sto se tice sruje nego svegpotrebnog za zivot samo sto to nasi politicari neznaju a nije ih ni briga.Kada ih slusas kako pricaje reklo bi se da svukuda tece med i mleko ali samo za pojedince

    47
    4

    Podelite komentar

  • stojadin pavlovic cole

    5. oktobar 2022 | 22:34

    Ma kriza za siromasne a za bogate nema

    32
    0

    Podelite komentar