• 0

Na energetsku efikasnost gledati kao na izvor energije u Srbiji: Tri stuba za narednih pet godina

Navela je da su pred nama izazovi kako da se snabdemo električnom energijom po najboljim uslovima i da planiramo neophodne investicije u energetskom sektoru

  • 0
Look Up

Foto: Tanjug/MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je, na panel diskusiji o energetskoj efikasnosti na “Regionalnoj look up konferenciji” na Kopaoniku, da na energetsku efikasnost u Srbiji treba gledati kao na izvor energije.

“Suočavamo se sa veoma teškom situacijom koja je istovremeno i energetski konflikt. Srbija nije izuzeta iz najnovijeg paketa sankcija EU, što nam dodatno otežava situaciju”, rekla je Đedović na u uvodnom izlaganju.

Navela je da su pred nama izazovi kako da se snabdemo električnom energijom po najboljim uslovima i da planiramo neophodne investicije u energetskom sektoru

"Sada nas je u krizi sačekalo sve ono što nismo radili, pa moramo da se pozabavimo proizvodnjom električne energije, reformam u tom sektoru i pitanjima energetske efikasnosni, jer bez toga nema dugoročnog stabilnog snabdevanja električnom i toplotnom energijom", zaključila je Đedovićeva.

Navela je da su ciljevi u toj oblasti za 2020. dostignuti, ali da se time ne možemo zadovojiti, a da će energetski ciljevi do 2030. biti utvrđeni u sienergiji, sa ciljevima razvoja obnovljivih izvora energije (OIE).

"Kao rezultat sporovođenja mera energetske efikasnosti trebalo bi da se proizvodnja finalne energije smanji za oko 10 odsto, što je više od godišnje proizvodnje TENT-a, odnosno 12 teravat časova. Praktično, energetska efikasnosti je izvor električne energije", kazala je ministarka Đedović.

Dodala je da postoji velika podrška u donacijama iz EU i od drugih međunarodnih partnera, kao i iz domaćeg budžeta.

"Imamo u realizaciji i pripremi projekte vredne oko 920 miliona evra sa različitim partnerima. Kada svi budu sprovedeni u naredne tri do četiri godine, ušteda će biti oko 900 gigavata godišnje", naglasila je ministarka energetike.

Navela je da će projektima energetske efikasnosti biti obuhvaćeni javni objeti, vrtići, škole, lokalne samouprave i domaćinstva.

Kazala je da je prethodnih godina bilo uloženo 2,6 milijardi dinara subvencija za 20.000 domaćinstava, a da je u saradnji sa Svetskom bankom u pripremi nastavak programa, čija će vrednost biti 70 miliona evra za još 100.000 domaćinstava.

Ministarka Đedović je iznela podatak da se od naknade za energetsku efikasnost godišnje prihoduje oko 10 miliona evra, što je daleko do dovoljnog za finansiranje potreba. Ona je naglasila da je, bez obzira na ishod pregovaračkog procesa sa EU, dobro za nas da se bavimo energetskom efikasnošću.

Ministarka je precizirala da je će 45 miliona evra biti usmereno kao pomoć za energetsku sanaciju domova najsiromašnijih stanovnika i još 50 miliona evra za uvođenje kalorimetara u stambene zgrade, kako bi vlasnici stanova plaćali toplotnu energiju prema potrošnji. Đedović je pomenula ulaganja u promenu energenta u toplanama Priboj, Novi Pazar i Mali Zvornik i da je u planu revitalizacija još 20 toplana u Srbiji, a u nekima od njih će to biti izvedeno kroz javno-privatna parterstva.

Predstavnik Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) Žarko Petrović, izneo je računicu te organizacije da bi poboljšanje energetske efikasnosti na 27 miliona kvadratnih metara javnih zgrada za 30 procenata i u privatnim zgradama, donelo uštedu proizvodnje Kostolačke termoelektrane i Kolubare.

Tri stuba za narednih pet godina

On je istakao kako mu je drago da je čuo od minstra građevinarstva Gorana Vesića o nameri da se obezbede podsticaji za zelenu gradnju i dodao kako postoji stručnost i mogućnost da privatni sektor preuzme na sebe veliki deo posla u energetskoj efikasnosti.

Generalni manadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC), koja je deo Svetske banke, Ari Naim, naveo je nekoliko projekata koje ova institucija finansira u Srbiji, kao što su pogoni za reciklažu na deponijama Vinča i Dolovo, i energetks efikasnost Aerodroma "Nikola Tesla".
Dodao je kako će se IFC oslanjati na tri stuba u narednih pet godina, a to su da zemlje u razvoju tranziciju posmatraju kao priliku za rast, da se koncentriše na ključne sektore koji najviše troše energiju, a to su u Srbiji stanovanje, komercijalni sektor i saobraćaj, i treći stub su finanasije.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković ocenio je da je energetska efikasnost dramatično važna i da Srbija ima veliki prostor da napravi napredak u toj oblasti, upravo zato što je energetski neefikasna.

On je izneo procenu da je ulagenje po jednom megavatu u modernizaciju eletkrane deset puta jeftinije nego izgradnja nove elektrane.
Rajaković je rekao da dobro izolovan objekat troši četiri puta manje energije od loše izolovanog i založio se da se građani koji nisu završili svoje fasade kažnjavaju zbog toga.

On je procenio da je neophodno modernizovati elektromrežu u našoj zemlji, pre svega srednjenaponsku i niskonaponsku, jer su tu vrlo veliki gubici, i da će nas visoka cena električne energije naterati da brinemo o svakom kilovatu.

(Telegraf Biznis/Tanjug/Blic Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari