Da li je "Carbon Offset" priča o ekologiji ili farsa?

Da li smo kao pojedinci ili kompanije svesni koliku emisiju ugljen dioksida pravimo na godišnjem nivou i da li imamo ideju kako to da pokušamo da smanjimo?

Da li smo svesni ekološke katastrofe koja sigurnim koracima korača ovom planetom?

Nivo karbon dioksida je veći nego što je bio ikada u istoriji čovečanstva. Mislim da je apsolutno nemoguće da iko zaobiđe ovu temu ili da je nije svestan. Postoji puno pogleda na ovu temu, ali sada bih se fokusirala na jedan konkretan pogled. Tokom 2021. godine, hiljade najvećih svetskih kooperacija se obavezalo da će im jedan od prioriteta u poslovanju biti „Net Zero“.

Da se podsetimo da „Net zero“ predstavlja stanje u kojem je količina emisije ugljen dioksida jednaka količini koju možemo da neutrališemo, odnosno da se spreči dodatno zagađivanje planete. „Net Zero“ pomaže da se smanji šteta po životnu sredinu i da se uspore efekti klimatskih promena.

Kako velike korporacije objašnjavaju svoj ekološki doprinos?

Neke smanjuju emisiju karbon dioksida, neke se bave finansiranjem ozeljenjavanja i širenjem šuma, podržavaju obnovljivu privredu i poljoprivredu, koriste energiju iz obnovljivih izvora, promovišu i finansiraju klimatske projekte i za ostatak do „Net zero“ statusa investiraju u „Carbon Offset“. U suštini, „Carbon Offset“ je zamišljen kao kompenzacija za emitovani ugljen dioksid stvoren jednim aktivnostima, time što se investira u nešto što smanjuje tu količinu istog.

Na primer, ako letimo avionom i stvaramo zagadjenje, to možemo ofsetovati investiranjem u projekat koji uklanja ugljen dioksid iz atmosfere, kao što je sađenje šuma ili instalacija sistema obnovljive energije. Ideja je da tamo gde ne može da se smanji emisija ugljen dioksida, ona se neutrališe.

Neke analize su pokazale da se skoro dve trećine emisije ugljen dioksida gore pomenutih velikih korporacija neutrališe kroz „Carbon Offset“, dok su druge pokazale da većina raspoloživih offseta na tržištu nije pouzdana u smanjivanju emisije. Neko bi mogao da kaže da je ovo novo tržište u nastajanju, imajući u vidu da je u 2021. godini dostiglo nivo od 2 milijarde američki dolara.

I kao i svako tržište i ovo je postalo dostupno i pojedincima, pa tako uz svaku kupovinu turističkog aranžmana, usluge slanja pošiljke, letenja ili vožnje u nekim kompanijama možete donirati iznos za „Carbon Offset“ kojim će se ta vaša altivnosti karbonski neutralisati.

Sa druge strane se pojavljuju kompanije koje direktno prodaju ofset uslugu pojedincima kojom pojedinac može da neutrališe svoj karbonski otisak. Zvuči sjajno?

Osnovno pitanje koje se postavlja je da li ulaganje u „Carbon Offset“ zaista na kraju dovodi do „Net Zero“ stanja. Kao neko ko se dugo bavio i finansijama, postavila bih jednostavno pitanje, ko vodi tu evidenciju i kako zaista izgleda to ekološko knjigovodstvo? Da li je ovaj način finansiranja zaista doprineo tolikoj novoj sadnji šuma koja je propagirana?

Ko daje potvrdu da firme koje prodaju karbonske kredite zaista investiraju u ono što propagiraju? Ako ne sadimo šume koje će neutralisati ugljen dioksid već sprečavamo sečenje postojećih što se ispostavilo kao jedna od najvećih investicija u karbonske kredite, nestvaramo ekološki doprinos.

Velike korporacije bez obzira na nivo emisije ugljen dioksida koji proizvode se utrkuju koja će više da doprinese „Net Zero“ efektu. Toliko se o tome priča u zadnje vreme, ali nekako stičem utisak, da to nije borba za dobrobit naše planete, već trka za reklamne poene.

Ako postoje organizacije za zaštitu potrošača koje se bave time da li je reklamirani zdrav doručak zaista zdrav, da li proizvodi koji se reklamiraju da su bez aditiva zaista nemaju aditive, ko se bavi ispitivanjem ovih tvrdnji o karbonskoj neutralnosti koja se i te kako koristi u marketinškim kampanjama i podizanju ugleda pojedinih brendova?

Postoje određeni registri za „Carbon Offset“ koji se odnose na dobrovoljno investiranje u karbonsku neutralnost, ali oni ne odgovaraju nikome. Svako može da ih osnuje. Standardi po kojima odobravaju kredite su na previše niskom nivou. I skoro svakome mogu biti odobreni krediti bez preteranih provera.

U svakom slučaju postoji nekoliko načina kojim kompanije mogu zloupotrebljaviti „Carbon Offset“

- Dvostruko brojanje: Kompanija može tvrditi da je nadoknadila svoju emisije kupovinom karbonskih kredita, ali te iste kredite je možda koristila druga kompanija da nadoknadi svoje emisije. Krajni rezultat toga je se jedna ista emisija računa kao pomak dva ili više puta.

- Ublažavanje trivijalnih emisija: Kompanije mogu da koriste ublažavanje efekta zelene bašte da nadoknade emisije koje su relativno beznačajne, umesto da se pozabave svojim glavnim izvorima emisija.

- Kupovni ofseta koji ne predstavlja realno smanjenje emisija: Neki projekti za ofset ugljen dioksida možda neće rezultirati stvarnim, proverljivim smanjenjem emisija. Na primer, kompanija može da kupi karbonske kredite od projekta koji bi se svakako dogodio, bez obzira na njihovu kupovinu, te to nije novo umanjenje ugljen dioksida.

- Greenwashing: Neke kompanije mogu da koriste ofset ugljen dioksida kao marketinški alat da bi se predstavile kao ekološki prihvatljive bez pravih promena u svom poslovanju.

 Ne uzimajući u obzir ceo životni ciklus njihovih proizvoda ili usluga: kompanije bi mogle da nadoknade emisije proizvedene tokom proizvodnje ili korišćenja njihovih proizvoda ili usluga, ali ne i emisije proizvedene tokom vađenja, transporta i odlaganja sirovina.

Geografska dislokacija ofseta, je dodatni problem imajući u vidu da se na jednom mestu povećava emisija, a smanjuje na drugoj geografskoj lokaciji, pa iako teoretski planeta teži neto efektu, on svuda nije jednak.

I kao što je rudarenje dijamanta i litijuma donelo mnogo lošeg stanovništvu na tim geografskim lokalitetima, na žalost i „Carbon Offset“ je već imao negativnog efekta na siromašno stanovništvo u Africi koje je iseljavano sa svojih imanja jer su ista prodata za sađenje novih šuma. Sečenje šuma u tropskim krajevima je do 2022. godine dostiglo 80 procenata zarad razvoja poljoprivrede i prodaje šumske građe, a sada dolazi obrnut proces, opet na štetu stanovništva i lokalnog ekosistema.

I stalno se vraćamo na to da se ofset ugljenika vrši iznova i iznova kroz pošumnjavanje. Da li je pošumnjavanje dovoljno? Čovečanstvo danas ima 4000 puta veću emisiju ugljen dioksida nego u predindustrijskoj eri, i nema dovoljno prostora na planeti da se posadi toliko šume, tako da samo to ne može biti rešenje, to je lako rešenje ali nedovoljno.

Procena je da kao planeta imamo na raspolaganju 500 miliona hektara zemlje koja se može pošumiti što je nedovoljno da se ispune sva ofset obećanja, deset procenata ovoga je potrebno za neutralizaciju negativnog efekta jedne naftne kompanije.

„Carbon Offset“ ima potencijal da promoviše ekologiju smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte i podrškom projektima koji promovišu obnovljivu energiju, pošumljavanje i druge inicijative za smanjenje ugljen dioksida u atmosferi. Ovi projekti mogu imati pozitivan uticaj na životnu sredinu i lokalne zajednice smanjenjem zagađenja vazduha, zaštitom biodiverziteta i otvaranjem radnih mesta.

Međutim, ako se ofset ugljen dioksida ne uradi kako treba, može imati i negativne uticaje na životnu sredinu. Na primer, ako ovi projekti nisu pravilno nadgledani i provereni, to možda neće rezultirati realnim smanjenjem štetnih emisija. Pored toga, ako se „Carbon Offset“ koristi kao način da kompanije izbegnu smanjenje sopstvenih emisija, to može stvoriti štetne poslovne prakse i potkopati napore za hvatanje u koštac sa klimatskim promenama.

Sve u svemu, „Carbon Offset“ može biti korisno sredstvo u borbi protiv klimatskih promena, ali je važno osigurati da su ofset projekti visokog kvaliteta, proverljivi i da ne stvaraju negativne uticaje na životnu sredinu ili lokalne zajednice. Takođe je važno da se ne oslanjate samo na ublažavanje da biste postigli „Net Zero“ efekat, već i da smanjite sopstvene emisije što je više moguće.

Sađenje novih šuma jeste korisno jer drveće apsorbuje ugljen dioksid iz vazduha i time smanjuje njegovo postojanje u atmosferi, ali ne smemo zaboraviti i na obnovljive izvore energije, sprečavanje da ugljen dioskid dođe u atmosferu kroz skladištenje, energetsku efikasnost i slično.

„Carbon Offset“ ne sme biti samo marketinška kampanja.

Svaki mali korak napred je korak. Isključite svetlo ako ga ne koristite. Isključite vodu da ne teče bez potrebe. Korak po korak, iskreno i bez foliranja.

Nismo mi potrebni prirodi, priroda treba nama!

(Autor: Ivana Višnjić, junior partner u Egzakta Advisory)