Nerazvijene zemlje nose najveći teret, a najmanje doprinose klimatskim promenama: Kakvu ulogu imaju bogati?

Porez po stopi od 1,5 odsto na najbogatije ljude mogao bi da isplati adaptaciju na klimatske promene u zemljama sa manjim prihodima, sugerišu istraživači prenosi Euronews.

Devastirajuće poplave i požari, do ekstremnih suša, simptomi su da se klima menja svugde. Ali ovi uticaju nisu jednako rasprostranjeni. Zemlje sa malim i srednjim prihodima nose najveći teret globalnog zagrevanja, iako je njihova odgovornost mala.

Teme za vas

Prema izveštaju o klimatskoj nejednakosti, revizija globalnog sistema oporezivanja, koja uključuje porez od 1,5 odsto na pojedince koji zarađju više od 92 miliona evra može da pomogne u rebalansu knjiga.

Taj novac koristio bi se za adaptaciju na klimatske promene - izgradnju ojačane infrastrukture i sistem za ranije upozorenje, navodi se kao primer.

"Porez na bogatstvo mogao bi da generiše 295 milijardi dolara godišnje, što je dovoljno da se zatvori jaz i generiše dodatni prihod", dodaje se.

U izveštaju se navodi i da prvih 10 odsto globalnih emitera ugljenika generišu skoro pola od ukupne količine emisije štetnih gasova.

Kada bi emisije bile ravnomerno raspoređene širom sveta, prosečni građanin Demokratske Republike Kongo bi video da se nivoi emisije povećaju deset puta.

Evropljani i Severnoamerikanci bi, u međuvremenu, doživeli pad nivoa emisija od skoro 40 odsto, odnosno preko 70 odsto.

Ipak, ljudi koji su najmanje odgovorni za klimatsku krizu snose njene najgore posledice.

Donjih 50 odsto svetske populacije doprinosi 12 odsto globalne emisije štetnih gasova, ali je izložena 75 odsto relativnih gubitaka prihoda (prihoda kao procenta ukupnog prihoda) zbog klimatskih promena.

Devet od deset zemalja izloženih najvećim rizicima od poplava su zemlje sa malim ili srednjim prihodima.

Kada je Pakistan 2022, pogođen poplavama, 1.700 ljudi je poginulo, dok je 20,6 miliona ljudi trebalo humanitarnu pomoć.

- Video sam mnogo ljudskih tragedija na svetu, ali nikada nisam video takav klimatski pokolj - rekao je Antonio Guteres generalni sekretar Ujedinjenih nacija tada.

Pakistan je odgovoran za samo jedan odsto globalne emisije štetinih gasova.

Kako bi izgledalo oporezivanje?

Imovina vredna između 100 miliona i milijardu dolara bila bi oporezivana po stopi od  1,5 odsto.

One između milijardu i 100 milijardi dolara bili bi oporezivani po stopi od 2 odsto, a one iznad ove sume, 3 odsto.

Ovi porezi bi se odnosili na oko 65.000 ljudi - broj koji imaju imovinu u vrednosti više od 100 miliona dolara.

(Telegraf Biznis)