Da li su električna vozila odgovor na zagađenje Evrope?

Vazduh koji dišemo je osnovni uslov našeg života, ipak zagađenje vazduha nastavlja da bude veliki problem u istočnoj Evropi. Svetska zdrastvena organizacija (SZO) je definisala zagađenje vazduha kao jedan od najvećih pojedinačnih ekoloških rizika po zdravlje koji dovodi do prerane smrti u 7 milliona slučajeva svake godine, od toga nekih 400,000 samo u Evropi. U ovom članku ćemo se baviti problemom zagađenja vazduha u Evropi kao i time kako električna vozila mogu pomoći u borbi protiv ovog problema.

Različiti faktori dovode do zagađenja vazduha, uključujući i industrijske emisije, izduvne gasove vozila kao i grejanje u domaćinstvima. Ovi zagađivači mogu izazvati niz bolesti kod ljudi uključujući i probleme u respiratornim organima, bolesti srca i rak. Osim toga, zagađenje vazduha može dovesti do oštećenja ekosistema i smanjiti poljoprivrednu proizvodnju.

Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA), u mnogim zemljama su premašene preporučene granice za zagađivače kao što su azot-dioksid (NO2) i čestice (PM). Zemlje u Evropi sa najlošijim kvalitetom vazduha su uglavnom iz istočnog bloka, gde su nivoi PM znatno viši od preporučene granice, što je verovatno uzrokovano upotrebom fosilnih goriva u tim zemljama. Nasuprot tome, zemlje kao što su Švedska, Norveška i Finska se nalaze na vrhu liste kada se radi o kvalitetu vazduha u Evropi, obzirom da je nivo zagađenja vazduha u tim zemljama znatno ispod preporučene granice.

Da li električna vozila mogu smanjiti zagađenje?

Postoji niz razloga zašto električna vozila predstavljaju rešenje za čistiji vazduh na evropskom kontinentu. Prvo, ne proizvode izduvne emisije, što znači da ne doprinose zagađenju vazduha. Drugo, električna vozila se mogu napajati obnovljivim izvorima energije kao što su solarna i energija vetra, što dodatno smanjuje njihov uticaj na životnu sredinu. Treće, električni automobili su obično efikasniji od automobila koji koriste benzin ili dizel za svoj pogon, što znači da koriste manje energije i proizvode manje emisija tokom svog životnog veka.

Prednosti električnih automobila kada je u pitanju životna sredina su dokazane u brojnim studijama. Na primer, studija objavljena u časopisu Environmental Science & Technology je otkrila da bi zamena konvencionalnih automobila električnim vozilima mogla da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte i do 70% u nekim evropskim gradovima. Druga studija, koja je objavljena u časopisu Nature Energy, je pokazala da bi upotreba električnih automobila mogla smanjiti zagađenje vazduha za preko 30% u urbanim sredinama.

Evropska unija toliko veruje u električna vozila da je zacrtala kao cilj najmanje 30 miliona vozila sa nultim emisijama (vozila na električni i vodonični pogon) na svojim putevima do 2030. To će rezultirati smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do kraja decenije, u poređenju sa njihovim nivoima iz 1990-ih. Ovo bi moglo biti rešenje za neke od najzagađenijih gradova današnjice.

STUDIJA SLUČAJA: ELEKTRIČNA VOZILA U PRAKSI

Norveška već nekoliko godina promoviše upotrebu električnih vozila kao deo svojih napora da smanji zagađenje vazduha i ostvari svoje klimatske ciljeve. Oslo je 2016. uveo zonu nulte emisije u centru grada, gde je bila dozvoljena upotreba samo električnim vozilima. Grad je takođe sproveo niz mera kako bi se podstakla upotreba električnih vozila kao što su besplatno parkiranje, oslobađanje od putarine i pristup autobuskoj traci. Kao rezultat ovih napora, broj električnih vozila u Oslu se povećao značajno. U Oslu je bilo samo oko 1.000 električnih vozila 2013. godine. Do 2020. u gradu je bilo registrovano više od 30.000 električnih vozila, što je činilo preko 13% od ukupnog broja svih registrovanih vozila.

Prema ohrabrujućem izveštaju Norveškog instituta za javno zdravlje, implementacija zone nulte emisije u Oslu dovela je do smanjenja nivoa azot-dioksida (NO2) za 60% u centru grada. Izveštaj je takođe utvrdio da je upotreba električnih vozila dovela do 35% smanjenja emisije čestica (PM10) i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz drumskog saobraćaja za 21%.

Osim toga, susedna Finska uživa u jednom od najkvalitetnijih vazduha na svetu, zahvaljujući strogim ekološkim propisima koji ograničavaju emisije iz industrije i transporta, uključujući stroge standarde emisije izduvnih gasova vozila. Finska takođe mnogo ulaže u obnovljive izvore energije dok preko 40% njene električne energije biva proizvedeno iz obnovljivih izvora kao što su hidroenergija, energija vetra i biomasa.

Učiniti EV revoluciju stvarnosti

Jedna od glavnih komponenti ovih zelenih vozila je litijum koji je poslednjih godina doživeo značajan rast u proizvodnji a neki od svetskih lidera su izjavili da će litijum uskoro biti važniji od nafte i gasa. Litijum je ključna komponenta baterija koje napajaju električna vozila. Litijumsko-jonske baterije su najčešće prisutne u električnim vozilima zato što pružaju visoku koncentraciju energije i zbog njihove male težine.

Katode u litijum-jonskim baterijama koje se koriste kod električnih vozila su uglavnom napravljene od kombinacije litijuma, kobalta, nikla i mangana. Anoda se uglavnom pravi od grafita dok se elektrolit dobija iz organskog rastvora litijumske soli. Kako međunarodne organizacije za cilj imaju da električna vozila učine široko dostupnim do 2035. tako se predviđa pojačana potražnja za metalima neophodnim za proizvodnju baterija posebno za litijumom. Trenutno, nekoliko zemalja dominira tržištem a to su Australija, Čile, Bolivija dok je Evropa zainteresovana da se uključi u igru tako što će iskoristiti svoje podzemne resurse. Zemlje poput Portugala, Nemačke i Češke Republike već koriste svoje rezerve litijuma.

Zemlje poput Francuske i Finske koje imaju jedan od najčistijih vazduha u svetu se približavaju konceptu rudarenja sopstvenih rezervi litijuma. Tako u Finskoj postoji plan da se razvije projekt Centralnoj Ostorbotnia regiji u kojem bi se proizvodio litijum potreban za baterije u električnim vozilima. Ovaj projekat je zadobio veliko interesovanje obzirom na povećanje potražnje za litijumom i doživljava se kao značajan korak u nabavci litijuma za evropske potrebe. Glavni gradovi širom sveta možda mogu da nauče nešto iz mera ovih zemalja koje su usmerene ka dostizanju čistijeg vazduha i istovremeno razvoju ekonomskog rasta baziranog na niskoj emisiji ugljenika.

Zaključak:

Infrastrukturni izazovi

Uprkos prednostima električnih vozila, postoji još niz izazova koji se moraju prevazići pre nego što postanu uobičajeno prevozno sredstvo. Jedno od najvećih izazova je dostupnost infrastrukture za punjenje. Iako se broj stanica za punjenje povećao poslednjih godina, još uvek ih nema dovoljno u mnogim oblastima posebno u udaljenim oblastima. Osim toga, električna vozila i dalje imaju kraći doseg od konvencionalnih vozila što ih čini manje praktičnim za dugačka putovanja, što nije problematično kada je u pitanju život u velikom gradu kao što je slučaj u Norveškoj.

Ovaj problem će se verovatno rešiti u budućnosti kako se tehnologija baterija bude unapređivala a resursi litijuma budu širili. Kako ulazimo u novu fazu ekološkog načina života i dalje postoji nada da se zagađenje vazduha može smanjiti u bliskoj budućnosti. Ovo je i dalje veliki problem današnjice obzirom da je vazduh zagađeniji od dozvoljenih granica u mnogim zemljama. Masovna upotreba električnih vozila nudi rešenje za ovaj problem obzirom da proizvode nultu emisiju i mogu smanjiti nivo zagađenosti vazduha na dramatičan način nudeći pritom bolji kvalitet života.

(Telegraf.rs/PR)