Posetili smo prvi zeleni rudnik na Balkanu: 80 miliona za oazu mira, a ispod je dubina od 530 metara

Kada se spomene rudnik većina ljudi pomisli na mračne, vlažne prostorije u kojima će se već na samom ulazu zaprljati, ali i na jednu veoma bitnu stvar - zagađenje okoline.

Ipak, u rudniku u Boru, "Čukaru Peki", tvrde da to žele potpuno da promene, te da kada pomislimo na rudarstvo, zapravo zamislimo prirodu, parkove, fizičke aktivnosti - zeleni rudnik.

Teme za vas

Kada se ekipa Telegraf Biznisa uputila ka pomenutoj lokaciji, a scena na licu mesta nas je i te kako zatekla, kao i činjenice koje su nam kasnije izrečene.

Foto: Telegraf.rs

Povodom ovoga stupili smo u kontakt sa inžinjerom za zaštitu životne sredine Dušanom Višnjićem.

Dušan nam je najpre rekao da je u srcu "Ziđin majning doo" kompanije, a to je "Čukaru Peki" rudnik, uloženo preko 80 miliona dolara u projekte koji su u funkciji zaštite životne sredine - te opravdano nosi naziv zeleni rudnik.

- Imamo želju da napravimo sinergiju zelenog parka i zelenog rudnika. Ta funkcija zelenog rudnika predstavlja našu zvezdu vodilju da u svakodnevnom radu pazimo na mogućnosti koje nastaju za potencijalno zagađenje - istakao je on.

Ekipi pomenute kompanije ništa ne promiče te je merenje zagađenosti vode, vazduha i zemljišta, svakodnevnica, a ti podaci im omogućuju da dobro pripreme planove zaštite sa državnim institucijama.

- Te studije su nam baza daljeg rada u toku života rudnika - otkrio je Dušan.

Otpad u rudniku je često oblast koja zabrinjava mnoge, te se o tome i te kako polemiše, ali čini se da su članovi "Ziđin majning" kompanije vredno radili na rešenju.

- U svakom rudniku se proizvode određene količine otpada, to je poznato. Ono na šta smo mi ponosni povodom otpada je da koristimo najsavremeniju tehnologiju "pasta zasipa". To znači da se dobar deo jalove stene vraća ispod zemlje, čime se postiže stabilnost na površini, a i sama količina otpada koji se odlaže na površini su mnogo manji - dodao je Dušan.

Naravno, nas je odmah zanimalo da li se pomenutom metodom otklanja sav otpad.

- Ne. Sav otpad koji ne može da se vrati ispod zemlje se odlaže u jedan veoma lep i dobar kapitalan objekat koji se zove fondacijsko jalovište. To je prvi objekat takve vrste izrađen u Srbiji. On predstavlja deponovanje jalovine koja je konstantno pod vodom, čime se sprečava širenje aerozagađenja. Takođe, uticaj na podzemne vode smo zaustavili tako što smo celokupunu površinu jalovišta obložili vodonepropusnim zemljanim slojem, zatim HDP folijama koje služe za sprečavanje kontakta između otpada i zemljišta, a ispod i okolo se nalaze drenažni kanali, kako bismo sprečili kontraminaciju voda oko samog jalovišta - otkrio nam je on.

Od početka rada poznatog rudnika, oni nisu imali nijednu emisiju otpadnih voda, već se vrši prerada, te ta ista voda konstatno cirkuliše između jalovišta i tehnoloških potreba.

- Ovo doprinosi mnogim stvarima, ali najpre da koristimo mnogo manje vode iz životne sredine, i pre svega ne zagađujemo životnu sredinu - rekao nem je inženjer.

Inženjer koji nam je dao sve korisne informacije i pomogao nam da malo bolje razumemo sam način rada, sa ekipom Telegraf Biznisa našao se u predivnom parku na koji su i tek kako ponosni.

- Mi smo ponosni na našu prirodu, a pre svega na ovaj park. To je park prijateljstva. Naša želja je da spojimo radnu i životnu sredinu i da je napravimo prijatnom. Svuda oko nas je puno zelenila  - istakao je Dušan.

Dušan je takođe otkrio i da pored lepog prizora za oči, zelenilo ima i bitnu funkciju u rudarstvu - smanjuje količinu prašine koja potencijalno može da ode u životnu sredinu.

- Svima je dobro poznato da svaki rudnik ima svoj vek trajanja, tako da smo mi, nakon što izvadimo svu rudu ili većinu, u obavezi da izvršimo rekultivaciju, odnosno ponovno zasađivanje i kontrolu rada, čak i ako je rudnik zatvoren. Mi smo spremni da radimo i iznad standarda Srbije koji su veoma visoki - otkrio je on.

Ljubazni inženjer nam je otkrio i koji su dalji planovi:

- U budućem periodu želja nam je da smanjimo potrošnju struje iz neobnovljivih izvora energije. Planiramo da instaliramo solarne panele na površinama koje su za to predviđene. To je veliki projekat za budućnost - dodao je Dušan.

Kako je Dušan objasnio na kraju posete rudniku, firma Ziđin majning doo planira da u narednih 10 godina obnovi čak 27 hektara šume.

(Telegraf Biznis)