Ušli smo u okno rudnika Čukaru Peki: Internet na dubini od 530 metara, plate iznad prosečnih i zelena agenda

Foto: Telegraf.rs

Dubinski čekići i miniranje koje odjekuje u podzemnim tunelima, dok na površini porodice uživaju pod vedrim nebom i na zelenoj travi, u ljudima je uvek budilo radoznalost. Dok neki peru zube, kupuju kafu u radnji i polako idu ka poslu, drugi su već uveliko u liftu koji se spušta ka dubini od 530 metara ispod zemlje.

Iako nikada nisam mislila da ću biti u prilici da iskusim bilo šta slično, stiglo je pitanje: "Da li želiš da ideš u rudnik Čukaru Peki?"

Teme za vas

Moje oduševljenje je bilo vidljivo, te sam ubrzo spakovala stvari i krenula na put.

U toku samog puta, kolege i ja nismo previše razmišljali o tome šta nas čeka, jer kod novinara faktor iznenađenja ne postoji - bar sam ja tako mislila.

Nakon tri sata putovanja, velika zgrada okružena prostranim zelenim "tepihom" nalazila se tik ispred nas. Rečeno nam je da smo stigli ispred upravne zgrade, a generalni direktor kompanije Ziđin majning, Jong Čen, kao i njegov zamenik Jan Minghoi nasmejani su nas dočekali ispred.

Foto: Telegraf.rs

Nakon upoznavanja ispred kompanije, u sali sa sastanke, Jong je odlučio da nam malo bolje objasni glavne ciljeve kompanije Ziđin majning, ali i ono što ga je uvek vuklo da dođe u Srbiju.

- Ja volim Srbiju, uvek se osećam tako dobrodošlo. Dok nisam došao ovde gledao sam vaše filmove i serije, a čak znam i po neku pesmu da otpevam. Ipak, mislim da to nije dobra ideja - našalio se generalni direktor, te uzeo gutljaj vode, popravio košulju, pa nastavio:

- Naš glavni cilj je da postanemo primer u Evropi kao i u svetu. Želimo da naš rudnik bude u formi parka i šume. Trenutno imamo oko 1.067 zaposlenih, od toga je 110 kineskih radnika. Naša namera je da se obuče srpski radnici i za ta mesta, te da oni mogu da budu na rukovodećim pozicijama. Nadamo se da će i ostali kao i mi da se potrude oko prijateljstva između Srbije i Kine.

Obilazak

Nakon izjave imali smo priliku da posetimo laboratoriju gde smo na delu videli kako se dobija zlato.

Takođe, prisustvovali smo i samom izvlačenju rude koja stiže do prerade. Ogromne mašine okupirale su ceo prostor, a buka je naravno bila velika, te smo se sklonili u prostoriju sa strane koja je bila kontrolna soba.

Zaposleni su bez prekida posmatrali više od 20 monitora, te je svaki pokret radnika u proizvodnji, ali, i rad mašina bio propraćen. Kako su nam objasnili, zbog ovog načina rada greške su svedene na minimum, dok je bezbednost zaposlenih na najvećem nivou.

Nakon što smo završili obilazak svih radova iznad zemlje, ostala nam je jedna bitna poseta - jama.

Jama rudnika Čukaru Peki

Iako smo imali zakazan skup oko 8 časova ispred hotela, mnogi su bili spremni za polazak ranije, pod punom zaštitnom opremom, što samo pokazuje koliko smo bili nestrpljivi.

Nakon što je obezbeđenje proverilo da li imamo svu neohodnu opremu, kao i da li je sve u funkciji, uputili smo se ka liftu.

Očekivali smo da će nam biti potrebno dosta vremena, s obzirom na to da smo silazili na dubinu od 530 metara, međutim, lift se spustio za samo četiri minuta.

Nakon što su se vrata lifta otvorila, prizor nas je ostavio bez teksta. Jasno je da smo svi očekivali vlažnu zemlju, prašinu i tamne tunele, međutim, zidove tunela prekrivene betonom, nismo očekivali. Naime, beton se koristi isključivo zbog bezbednosnih mera, ali i zbog prašine.

- Ovo je grad pod zemljom - rekao je jedan kolega.

Nakon što smo stigli, začuo se zvuk telefona. Zbunjeno smo pogledali oko sebe, te utvrdili da čak i na dubini od 530 metara imamo signal, ali i internet. Kako nam je kasnije objašnjeno, kompanija je uvela internet ali i fiksnu telefoniju, te mogu biti u kontaktu sa radnicima u svakom trenutku.

Ceo objekat je prekriven kamerama. Svaki pokret je praćen iz kontrolne sobe, a u slučaju nekih nepredviđenih situacija, telefon je nešto čime će se radici prvo poslužiti.

Dok smo šetali hodinkom, sve vreme smo oko vrata nosili kartice. U jednom trenutku, kartice su počele da pište i svetle. Zbunjeno smo pogledali u vodiča, jer smo ipak bili na bezbednoj strani rudnika te nismo znali šta se dešava.

Na kraju se ispostavilo da nam se približavala mašina, koja je bila iza ugla te je nismo videli, a kartica nam je jasno dala do znanja da moramo da se sklonimo. Kako nam je kasnije rečeno, svi radnici nose kartice, te kada su blizu mašine pored koje nemaju dozvolu da budu, ona se odmah "oglasi".

Foto: Telegraf.rs

U toku razgledanja osetili smo da duva jak vetar koji svakako tu nismo očekivali. Tada su nam otkrili da je prašina u tunelima je svedena na minimum, ali ne samo zbog betona, već i velikih pumpi koje izvlače prljav vazuh, a u tunel ulazi potpuno čist.

Rudare smo u trenutku posete zatekli na pauzi, te nismo želeli da ih ometamo, pa smo im samo poželeli jedno "prijatno".

Ljubazno smo zatražili da vidimo i deo koji je tek miniran, te da možemo na delu da vidimo kako izgleda početak kopanja nekog tunela. Tu smo videli mali početak tunela koji je tek započet, a kako su nam objasnili, čim se postigne odgovarajuća veličina tunela, betoniranje počinje.

Foto: Telegraf.rs

Zeleni rudnik 

Nakon što smo izašli na površinu, videli smo da je rudnik prekriven zelenilom, drvećem, a tu se nalazio i park.

Inženjer za zaštitu životne sredine Dušan Višnjić nam je rekao da je uloženo 80 miliona dolara u projekte koji su u funkciji zaštite životne sredine

- Imamo želju da napravimo sinergiju zelenog parka i zelenog rudnika. Ta funkcija zelenog rudnika predstavlja našu zvezdu vodilju da u svakodnevnom radu pazimo na mogućnosti koje nastaju za potencijalno zagađenje - istakao je on.

Otpad u rudniku je često oblast koja zabrinjava mnoge, te se o tome i te kako polemiše, ali čini se da su članovi Ziđin majning kompanije vredno radili na rešenju.

- Mi smo ponosni na našu prirodu, a pre svega na ovaj park. To je park prijateljstva. Naša želja je da spojimo radnu i životnu sredinu i da je napravimo prijatnom. Svuda oko nas je puno zelenila - istakao je Dušan.

Foto: Telegraf.rs

Motivacija

U rudniku Čukaru Peki postoji mnogo radnika, a kompanija "Ziđin majning" se trudi da ih motiviše.

Dok smo šetali kompanijom primetili smo mnogo panoa na kojima su bili istaknuti radnici meseca.

Prva mesta zauzeli su oni koji su bili zaduženi za bezbednost na radu, te su novčane nagrade osvojili zbog poštovanja protokla. Nakon njih bili su i oni koji su pokazali izuzene rezultate.

Takođe, kompanija na svaka tri meseca organizuje tematske žurke u želji da se odžava dobar odnos između radnika.

Što se tiče same zarade radnika, kako nam je rečeno, prosečna plata je oko 110.000 hiljada.

Doprinos zajednici

Zamenik direktora Jan Minghoi nam je otkrio kako je "Ziđin mining" kompanija doprinela zajednici.

- Od dolaska naše kompanije pokrenuli smo brojne kapiralne projekte koji su pomogli lokalnoj zajednici čija ukupna vrednost iznosi osam miliona dolara - rekao nam je on, pa dodao:

- Jedan od najznačajnijih projekata je izgradnja vodovodne mreže u selu Metovnica započet 2020. godine. Mi smo time omogućili da meštani prvi put dobiju zdravu pijaću vodu. Uz dosadašnja ulaganja u izgradnju vodovodne mreže u iznosu od 1,2 miliona evra prošle godine, obavezali smo se da u periodu od pet godina dodatno pomognemo domaćinstvima u tom selu tako što ćemo plaćati i mesečnu potrošnju vode.

Kako objašnjava, kompanija je pokrenula i velika infrastrukturna ulaganja projektom "Bezbedan povratak kući" gde su se obavezali da poprave i održavaju seoske puteve, a za ovaj trogodišnji projekat izvojili su pola miliona dolara.

- Razumemo da zbog opšte globalne krize dolazi do povećanja cena za snabdevanje različitih vrsta energije i zbog toga smo prošle jeseni odlučili da obezbedimo pomoć svim selima u opštini Bor tako što ćemo im pomoći da prebrode zimu kupovinom ogrevnog drveta - istakao je on.

Kompanija je takođe obnovila najvažnije kulturne objekte u kojima se građani okupljaju i omogućila da meštani sela dobiju internet.

- Verujemo da su budućost svake zemlje i svakog društva deca. Osim ulaganja u obnovu infrastrukture brojnih školskih objekata, kao društveno odgovorna kompanija prošle godine pokrenuli smo projekat za budućnost, kojim smo za sve đake viših razreda u borskim osnovnim školama obezbedili udžbenike, a svim učenicima osnovnih škola školske torbe - istakao je on, pa otkrio da su takođe ulagalii u obdaništa, kao i u fakultete - dodao je Jan.

Cilj je da deca iz lokalne zajednice imaju bolje uslove školovanja i odrastanja.

- Smatramo da je bitno da se deca bave sportom i pravilno se razvijaju. Zbog toga smo već dve godine sponzori fudbalskog kluba "Bor 1919", podržali smo uspehe srpskih sportista na svetskom nivou, pre svega srpskog ženskog odbojkaškog tima koji je prošle godine osvojio svetsko prvenstvo, a takođe smo i jedan od glavnih sponzora fudbalskog kuba "Partizan. Naš cilj je zadovoljstvo svih građana i svi naši napori i u budućnosti biće usmereni i u tom pravcu - rekao je on.

Zarada

- Mi smo izvoznik bakra i zlata broj jedan već dve godine. Takođe smo i kompanija sa najvećom ostvarenom dobiti prethodne dve godine. To nam je motivacija za dalje. Trenutno smo ostvarili 400 miliona dolara dobiti u prva dva kvartala u odnosu na prošlu godinu, tako da smo već premašili prehodni rezultat - rekao nam je Branko Rakočević, menadžer kompanije Ziđin majning.

Branko je otkrio i šta je trenutno najveći cilj kompanije.

- Trenutni cilj nam je da sa 10.000 tona prerađene rude želimo da pređemo na 12.000. Radimo i plansku i projektnu dokumentaciju za eksplotaciju donje zone dva, to je drugo rudno ležište kojim bi smo nako ulaska u zvaničnu eksplontaciju dobijanja svoh odobrenja povećali i sam izvoz koncentrata - istakao je Branko.

Kompanija "Ziđin majning" ulaže ogromna sredstva u očuvanju ekologije. Kompanija je oko 670 miliona dolara ostvarila zaradu do sada, a čak 10 odsto je uloženo u zaštitu životne sredine.

- Cilj nam je orijentisanje ka zelenoj energiji, odnosno ka obnovljivim izvorima enegrije. Planiramo investicije u solarnoj elektrani, kao i proširenje zelene površine. Želimo da formiramo zeleni prsten oko rudnika, da tako i vizuelno možemo da pokažemo da ekologija i rudarstvo idu zajedno - dodao je on.

Rudnik Čukaru Peki je jedini rudnik u Srbiji koji radi specifičnu formu rudarenja kroz zapunjavanje podzemnih prostorija.

- Kroz naše rudarenje ne dobijamo jalovinu kao klasični rudnici. Postrojenje pasta zasip služi za zapunjavanje podzemnih prostorija konzumiranjem i recikliranjem jalovine. Znači, jalovina se vraća odakle smo je i uzeli - rekao je Branko.

Kako je napomenuo, rudnik ima nulto zagađenje vode. Ne postoji emisija otpadnih voda, a izgrađeno je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje se koriste u rudniku.

- Što se tiče vazduha, nemamo topionicu, ne funkcionišemo na taj način, pa samim tim nemamo ni emisiju u vazduh. Sve što se radi je podzemno, koristi se savremena tehnologija, pa je nulto zagađenje - dodao je menadžer.

Za kraj Branko ističe da je takav način rudarenja trend u svetu, kao i da je njihov rudnik postavljen kao model ka kom svi ostali rudnici treba da idu.

- Naš cilj je da rudnik liči na park. Trenutno gradimo stadion, a planiramo i veštačka jezera, parkove i šetališta - završio je Branko.

(Telegraf Biznis)