Mogu li naučnici zaista da dokažu da klimatske promene utiču na nepogode ili je sve teorija zavere?

Foto: Shutterstock

U školi smo učili da je ciklon područje sniženog pritiska, u kojem postoji vrtložno strujanje vazduha. U realnosti, ova stručna definicija izgleda mnogo gore - i kada nastupi, nanosi ogromnu štetu čovečanstvu.

Osim, često višemilionske materijalne štete, najgora posledica ciklona i prirodnih nepogoda jeste stradanje ljudi.

Teme za vas

U poslednjih 30 godina, uticaj ciklona je snažniji nego ikada, i svako malo se apeluje o tome i, generalno, o promenama klime i načinima za sprečavanje globalnog zagrevanja, štetnih emisija, elementarnih neprilika.

Ali, mogu li naučnici zaista da tvrde kako klimatske promene podstiču i "pojačavaju" ciklone? Imaju li čvrste dokaze za to?

Katastrofe bez kraja

Svedoci smo raznoraznih elementarnih nepogoda, u vidu požara, oluja, poplava... Podsećamo vas i na nedavne požare u Grčkoj i Španiji, ali i na to da je u povoju program Grupe 7 "Globalni štit".

Jedna žena, Vini Beti, kaže da je - dok je pre nekoliko dana hodala stazom u džungli, u blizini svoje kuće oko podneva, očekivala da će videti skoro 30 grobova preostalih na obalskom groblju gde su sahranjeni njeni baka i deka.

Umesto toga, našla je samo 10 grobova među drvećem. Neki nadgrobni spomenici su, uglavnom, bili zatrpani peskom.

- Posle svakog ciklona, moramo da skupljamo kosti - rekla je ona. "Možda, ako se vratite sledeći put, više nećete moći da vidite sve ove grobove".

Ranije ove godine, dva ciklona pogodila su Vanuatu, državu u Okeaniji, u roku od nekoliko dana, dodatno oštetivši groblje koje godinama neprekidno nestaje u moru, objašnjava Bati.

Geografija i geologija južnopacifičkog arhipelaga dugo su ga činili ranjivim na prirodne katastrofe kao što su cikloni, zemljotresi i vulkanske erupcije. Ali, meštani, ipak, ne pamte toliko uzastopnih ciklona - kao što se dešava sada.

S druge strane, dok magnati, vlasnici kompanija, lideri i ostali građani (pre svega, u zapadnom svetu) uporno apeluju na klimatske promene - kao ključne izazivače - malo kod od žitelja Vanuatua smatra da klimatske promene uzrokuju ciklone.

Vanuatu / Foto: Shutterstock

Iako su ostrva Vanuatua mahom planinska, mnoga sela se nalaze na obali, zbog čega im na sličan način prete porast mora i poplave koje erodiraju obalu. Geografija zemlje je takva da se društvo mahom bavi poljoprivredom, odnosno većina ljudi zavisi od zemlje.

Veliki problem sada u Vanuatuu je pronalaženje bezbednog mesta za život. Prema vladinom izveštaju, dva ciklona koja su pogodila državu u Okeaniji ranije ove godine, Džudi i Kevin, pogodila su 66 odsto od oko 300.000 ljudi u Vanuatuu.

Skoro 20.000 domova je oštećeno ili uništeno u tri teško pogođene provincije. Iako nije bilo smrtnih slučajeva, gubici useva su bili značajni, a cene sveže hrane su značajno porasle; 42 odsto ljudi je reklo da nema dovoljno hrane.

Drugi destruktivni cikloni pogodili su zemlju 2015. i 2020. Ciklon iz 2015. godine, Pam, zbrisao je ekvivalent od 64% bruto domaćeg proizvoda zemlje.

Šta kaže nauka?

Istraživači smatraju da, iako su širi trendovi jasni, dokazivanje da je neki specifičan događaj rezultat klimatskih promena - predstavlja izazov.

Za nacije i naučnike koji pokušavaju da izbroje troškove klimatskih promena, ekstremni vremenski događaji ostaju problem. Vezu između ta dva je lakše prikazati za događaje sa širokim geografskim opsegom, kao što su enormni toplotni talasi, rekli su neki istraživači.

Ali, teže je utvrditi da su klimatske promene prouzrokovale da se pojedini ciklon formira, da bude intenzivniji ili da raste brže.

Iako neke studije pokazuju da klimatske promene smanjuju učestalost tropskih ciklona, naučnici kažu da bi oluje mogle imati veći uticaj zbog intenzivnijih padavina i višeg nivoa mora nego ranije.

- Vrlo je teško biti 100% siguran u mnogo toga - rekao je Majkl Grous, specijalizovan za klimatske projekcije, u australijskoj nacionalnoj naučnoj agenciji Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation.

Na prošlogodišnjem samitu Ujedinjenih nacija o klimi, zemlje su se saglasile da uspostave takozvani Fond za gubitke i štete, kako bi pomogle u plaćanju iznenadnog ili nepopravljivog razaranja povezanog sa klimatskim promenama.

U SAD, naučnici kažu da se uragani brže intenziviraju i da bi toplije okeanske vode mogle da igraju ulogu u tome da relativno slabe oluje postanu razorne. Čini se da je uragan Idalija, koji je krajem avgusta pogodio SAD, brzo jačao.

Ono gde nauka nailazi na problem jesu sredstva za finansiranje ispitivanja sporijih događaja, kao što je, na primer, erozija obale nekog ostrva.

Recimo, istraživači jedne grupe nisu mogli da procene ulogu klimatskih promena u afričkim padavinama, koje su dovele do poplava i stotina smrtnih slučajeva, jer su im nedostajali podaci o meteorološkim stanicama, a klimatski modeli nisu mogli da simuliraju događaj.

Kao najveći istorijski emiter gasova staklene bašte, očekuje se da će SAD predvoditi napore za obezbeđivanje klimatskih finansijskih sredstava za svet u razvoju, a Bajdenova administracija je rekla da klimatsku krizu stavlja u centar svoje spoljne politike.

Ipak, ostaje da se vidi da li je to još jedna "igra političke moći" ili je namera zaista ispravna.

(Telegraf Biznis)