Koja je uloga lizinga u održivosti, mobilnosti i digitalizaciji: Odgovori na ključna pitanja

Danas je u Beogradu, u Privrednoj komori Srbije (PKS), održana konferencija "Održiva mobilnost, podrška lizinga zelenoj tranziciji i digitalizacija", sa ciljem da se preispitaju neka ključna pitanja vezana za lizing u narednom periodu.

• Kako će Srbija stići do milijarde evra od lizinga u 2024. godini?
• Na koji način lizing industrija podržava zelenu tranziciju i održivu energiju?
• Koliko srpski privrednici prepoznaju lizing kao način finansiranja za održivu budućnost?
• Zbog čega je lizing neizostavan instrument u finansiranju električnih vozila i solarnih elektrana?
• Koja je uloga digitalizacije u svemu tome?

Ovo su teme o kojima će se diskutovati ubuduće, ali i na današnjem skupu, i to u godini u kojoj se obeležava 20 godina lizinga u Srbiji.

Teme za vas

Organizovana su dva panela, Održiva mobilnost i zelena tranzicija i Digitalizacija kao budućnost u lizingu, a učesnici diskusije su predstavnici lizing industrije, međunarodnih finansijskih institucija i srpski privrednici.

Među njima su: Rade Mrdak, savetnik ministra za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike, Selin Nor iz Svetske banke, Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD-a za finansijske institucije za Zapadni Balkan i Istočnu Evropu, Aleksandra Medan iz Narodne banke Srbije, potom Boris Bajt, glavni sekretar za lizing u Udruženju banaka Slovenije, i Simon Franko, generalni direktor BASF Adriatic.

Kako je istakao Franko, stručnjak za Evropski zeleni dogovor, auto-industrija danas proizvodi 17% globalnih CO2 emisija, i to mora da se smanji. Samo lizing industrija obuhvata 14.000 stranica Zelenog dogovora, vezanih za mere koje se moraju preduzeti, odnosno izmene koje treba uvesti.

Dizajn automobila ubudće mora biti podložan reciklaži u udelu od barem 85 odsto.

Inače, jedan od ključnih zaključaka današnje konferencije je da bi u naredne tri godine vrednost finansiranja električnih vozila putem lizinga u Srbiji mogla da dostigne nekoliko desetina miliona evra, dok se očekuje da će trećina od ukupnog broja ugovora biti sklopljena delimično ili u potpunosti digitalnim putem.

Menja se perspektiva

Jedan od zaključaka je da će se eksponencijalni rast nastaviti, ali i da sada imamo sve veći broj domaćinstava koji na e-vozilo gledaju kao na prvi izbor, dok im je vozilo na struju - druga opcija.

Foto: Bojana Lazarević

Bojan Vračević, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije, ističe da, prema podacima evropske lizing asocijacije Leaseurope, električna vozila iznose 14 odsto svih vozila finansiranih putem lizinga.

- Od kad se traže alternative za fosilna goriva i dostizanje cilja prvog klimatski neutralnog kontinenta do 2050. godine, potražnja za električnim vozilima neprestano raste i taj trend se odražava i na lizing industriju. Evropski trend pratiće i Srbija i od lizinga se očekuje da odigra značajnu ulogu u finansiranju novih vozila, a što se potencijala tržišta tiče, u nekoliko narednih godina možemo očekivati da će udeo finansiranja električnih vozila iznositi 25 do 30 miliona evra - kaže on.

Osim finansiranja nabavke električnih vozila, lizing će zelenu tranziciju podržati i na polju finansiranja izgradnje proizvodnih pogona za obnovljive izvore energije, među kojima će posebno mesto zauzimati finansiranje izgradnje solarnih elektrana, istaknuto je danas u PKS.

- U narednim godinama očekujemo da obim finansiranja solarnih panela putem lizinga značajno poraste i na ovom polju primećujemo značajno interesovanje domaće privrede - objašnjava Vračević i dodaje: "U skladu sa Evropskim zelenim dogovorom i svime što ga prati, privrednici moraju da pronađu način da učine poslovanje održivim, a lizing se tu našao kao rešenje. Predmet finansiranja putem lizinga je ujedno i sredstvo obezbeđenja zbog čega ne utiče na likvidnost i omogućava dalje investiranje u razvoj poslovanja".

Svakako, ne treba zaboraviti da su pandemija i rat u Ukrajini značajno doprineli tome da se - zbog manjka i visokih cena energije - tržišta okreću zelenim rešenjima, e-mobilnosti, solarnim elektranama.

Ali, priča se komplikuje jer infrastruktura u većini zemalja sveta ne prati te ambicije. Dakle, to je segment u koji treba dodatno ulagati.

Što se tiče ekonomskih aspekata, mnoge firme mogu značajno da uštede upotrebom solara, do 30-40 odsto maksimalno.

To, opet, zavisi od industrije: pekari možda neće videti veliku uštedu, ako struju troše noću kada je manja tarifa, ali kompanije koje rade 1. ili 2. smenu - mogu uvideti benefite, i već jesu. Dobar primer su transportne kompanije.

(Telegraf Biznis)