"Isključi svetlo, štedi struju": Da li je ova rečenica tačna i koliko energije crpi sijalica?

"Pretpostavljam da bi Tesla danas rekao da je čovečanstvo više usredsređeno na udobnost nego na budućnost i probleme koje ona može da donese", rekla je početkom godine kustoskinja Muzeja Nikola Tesla u Beogradu Ivana Zorić za Bi-Bi-Si.

Teme za vas

Od 1800. godine pronalazači su tražili razne načine da pretvore električnu energiju u svetlo. Ser Hamfri Daj, engleski lekar, uspešno je napravio sijalicu još 1801. godine, ali nažalost, nikada nije uspeo da stvori svetlost koja je trajala više od nekoliko minuta.

Pronalazač Hiram Maksim bio je prvi čovek koji je rešio glavnu manu sijalica, pregorevanje.

Ipak, Tomas Edison je došao do ideje da iz sijalice isisa kiseonik i u njoj je ostao vakum. Kada je počela komercijalna proizvodnja Edisonovih sijalica, koje su mogle da gore i duže od 40 sati, na svakoj je pisalo "Edison". Tako su sijalice postale izum za koje si i dan danas vezuje da ih je izmislio ovaj pronalazač.

Na pitanje ,,ko je izumeo struju", pak nema dileme - u pitanju je Nikola Tesla. 

Nakon kratkog istorijskog osvrta, vratimo se na ono zbog čega smo i počeli da pišemo ovaj tekst. Kada smo kao čovečanstvo na sve ove stvari "počeli da gledamo kao na udobnost"?

Jer, neadekvatna potrošnja energije na to definitivno ukazuje. Svi smo barem jednom čuli rečenicu ,,ugasi svetlo, ne troši struju", a da li je i tačna?

Istina je negde između. Dok zaista nije element najveće potrošnje u našem domu, jeste onaj koji čini značajnu razliku na računu - ako se ne koristi na ekonomičan način.

Foto: Shutterstock

Zavisi koju vrstu sijalica koristite

Iznos koji možete da uštedite na računu za struju zavisi od vrste sijalice koju koristite. Naime, možete izračunati svoju potencijalnu uštedu koristeći njenu snagu.

Recimo ako imate sijalicu od 40 vati, znači da će za jedan sat sijalica potrošiti 0,04 kVh. Zatim možete koristiti svoju cenu električne energije da biste utvrdili koliko ćete uštedeti za taj sat.

Najjeftiniji kilovat-čas električne energije, u zelenoj zoni, košta 2,277 dinara. Vaša ušteda isključivanjem te sijalice bila bi 0,09 para.

Odnosno, na mesečnom nivou to je ušteda od približno 3 dinara. Kada vidite ovaj broj, zaista ne deluje kao da je nešto oko čega treba da se opterećujete - ali podsetimo se, mnogi u svojim domaćinstvima koriste mnogo jače sijalice i napravili smo kalkulaciju samo na osnovu sat vremena.

Često, svetla ostavljamo bespotrebno uključena satima - u više prostorija.

Foto-ilustracija: Shutterstock

EKO rešenja

Prema istraživanju Value Lights-a, ostavljanje određenih sijalica preko noći košta i do 111 funti (oko 125 evra) godišnje: jedna sijalica od 100 vati košta 111.17 funti (oko 125 evra), od 60 vati - 65,75 funti (oko 74 evra), i led sijalica od 5 vati - 5.59 funti (oko 6.29 evra).

Jedan od načina da ekonomičnije koristite osvetljenje u svom domu je da žarulje zamenite štedljivim sijalicama. Ne samo da duže traju, već i sa manje utrošene energije daju isti efekat kao i sijalice sa žarnom niti.

Obična sijalica snage 100 W daje isto osvetljenje kao štedljiva LED sijalica snage od samo 12-15 W. Takođe, obične sijalice traju prosečno do 1.000 sati, dok štedljive mogu izdržati više od 10.000 sati.

Inače, Amerika je u avgustu ove godine zabranila upotrebu sijalica sa žarnom niti. Izuzetak je još proizvodnja samo za kućne aparate, kojima je takva sijalica neophodna.

Američki potrošači trebalo bi da uštede skoro 3 milijarde dolara na godišnjim računima za komunalne usluge zbog novog pravila i predviđa se da će smanjiti emisije ugljenika za 222 miliona metričkih tona u narednih 30 godina – iznos koji je ekvivalentan emisiji koju generiše 28 miliona domova za godinu dana.

Pametne navike za održivu budućnost - štedi energiju svaki dan!

* Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) sprovodi projekat "Bolja energija" već drugu godinu za redom i nastoji da svojim aktivnostima ne samo edukuje stanovništvo već i da kroz implementaciju pilot projekata uspostavi nove, održive modele finansiranja energetske efikasnosti u Srbiji.

(Telegraf Biznis)