Sve više ih koriste i na bogatom severu, a isplate se već za nekoliko godina

Činjenica da nordijske zemlje, poznate po surovim i hladnim zimama, spadaju među najveće korisnike, opovrgava često zastupljenu pretpostavku da "tehnologija ne radi kad temperature padaju".

Ojvind Solstin je, tako, na ideju za ugradnju toplotne pumpe došao kada je pročitao da količina toplote koju proizvode daleko nadmašuje količinu električne energije koju ona koristi.

Teme za vas

Instaliranje toplotne pumpe u svojoj kući u brdima Osla, znatno je koristilo ovom 56-godišnjem savetniku za komunikacije u železničkoj kompaniji: poboljšalo mu je udobnost, finansije i ekološki otisak, piše Poslovni.hr.

Norveška je među zemljama sa najviše ovih pumpi po stanovniku, zajedno sa susednom Finskom i Švedskom.

- Kada sam istraživao, pročitao sam da toplotna pumpa može da generiše toplotu ekvivalentnu trostrukoj do četverostruko većoj količini električne energije koju ulažete - rekao je Solstin i dodao: "Tako da me samo ta činjenica podstakla da mi se upali lampica iznad glave i da pomislim: Ovo mora biti pametno".

Stotine hiljada Norvežana došlo je na istu ideju.

Inače, Međunarodna agencija za energiju (IEA) smatra ovu tehnologiju ključnom u borbi protiv klimatskih promena, slično kao i električna vozila, budući da rešenja za grejanje generišu otprilike četiri milijarde tona CO2 godišnje, što predstavlja osam posto globalnih emisija.

Foto: Shutterstock

Rade li toplotne pumpe u hladnim krajevima?

Zabluda da tehnologija ne radi kad temperature padaju, stvorila je otpor prema njima u kontinentalnoj Evropi.

"Postoji mnogo lažnih mitova o toplotnim pumpama. Neke zemlje koje proizvode naftu i gas, kao što je Rusija, neki ljudi, sektori i poslovni subjekti ne žele tu tranziciju", objasnila je Kerolin Haglund Stignor, istraživačica na "RISE Research" institutu u Švedskoj.

Ona kaže: "Da, toplotne pumpe rade u hladnim klimama, i da, toplotne pumpe rade u starim zgradama".

Za grejanje domova, toplotne pumpe izvlače toplotu iz spoljašnjeg vazduha – koja postoji čak i u hladnom vremenu – i ubacuju je unutra. Rani modeli nisu imali sisteme odleđivanja niti kompresore s promenljivim brzinama koji danas omogućavaju da rade efikasnije - u širem rasponu temperatura.

Iako im se u hladnom vremenu efikasnost malo smanjuje, stručnjaci tvrde da su i dalje bolje i ekološki prihvatljivije od drugih opcija.

Kako toplotne pumpe pomažu Norvežanima u uštedi novca?

Za razliku od mnogih evropskih zemalja, Norveška gotovo da nema daljinsko grejanje i zabranila je uljane peći u januaru 2020. godine.

Kako bi se grejala tokom svojih hladnih zima, ova zemlja se uglavnom oslanja na obilnu i čistu električnu energiju, zahvaljujući svojim velikim hidroelektranama.

Proizvodeći otprilike tri do pet kWh toplotne energije za svaki kWh električne energije koja se potroši, toplotne pumpe su instrumenti za energetsku efikasnost – ključni aspekt borbe protiv klimatskih promena – i uz to omogućavaju potrošačima da ostvare značajne uštede.

Nakon što je pre dve godine zamenio svoj električni radijator toplotnom pumpom vazduh-vazduh, Solstad je uvideo kako mu računi za električnu energiju padaju.

"U prva četiri meseca, naša potrošnja se smanjila za 20 posto u poređenju sa prethodnom godinom, iako smo u međuvremenu kupili električni automobil", rekao je.

Iako mu se početna investicija učinila skupom - oko 2.500 evra, uključujući instalaciju - smatra da će se isplatiti "za svega nekoliko godina".

Dodatna pogodnost je što njegova toplotna pumpa deluje i kao klima u letnjem periodu.

(Telegraf Biznis)