Krstarenja su utihnula, ali ostalo je zagađeno more: Gde ide sav otpad sa kruzera?

Hrvatska dobrim delom živi od turizma, mada je on poslednjih godina postao prekomeran, i to ne samo u pogledu broja ljudi na ulicama i plažama, već se posledice osećaju i u vidu smeća.

Leto je uveliko iza nas, a Hrvati se pitaju: Gde odlaze sve te fekalije i otpad sa kruzera?

Teme za vas

Ovog leta, Poslovni.hr je učestalo izveštavao o zagađenju mora, najčešće fekalijama.

Jadran je, naime, zatvoreno more, te se prirodno nameće pitanje šta se događa sa fekalijama na turističkim brodovima, kruzerima...

– Prema zakonu, svaki brod mora da ima rezervoar, mora da ima ventil da ga zatvori i otvori. Međutim, ne postoji infrastruktura na kopnu koja to može prihvatiti. Nama jedino ostaje da mi to pustimo u more. Istina, ne u lukama, ne u Kornatima, nego na otvorenom moru to radimo tako - objasnio je Jakov Kolanović, potpredsednik Ceha brodoprevoznika Hrvatske.

Ako u lukama, marinama i pristaništima nije osigurano mesto za pražnjenje rezervoara, brodovi bi takve vode trebalo da ispuštaju dvanaest nautičkih milja od obale ili tri, ako imaju čistač.

Dvanaest nautičkih milja od obale i natrag za brodove koji idu, na primer, osam čvorova - znači nešto manje od tri sata plovidbe.

– Gde ću ja sa malim brodom da idem dvanaest milja van, dvanaest nazad, šta ću da plovim celu noć? - zapitao se Kolanović.

Najveći problem je što se ovakve stvari rešavaju na različite načine, ali ne i sistemski. Recimo, Zavod za javno zdravlje u Zadru kvalitet mora prati gotovo 40 godina, ali program ne obuhvata analizu mora u marinama ili lukama nego samo na plažama, rekla je Danijela Peroš Pucar, šefica laboratorije za mikrobiologiju i biologiju mora ZZJZ-a Zadar.

- Rešenja nema, zato što je to ogroman posao; sada svuda treba da se postave ti priključci, kanalizacioni sistemi koji mogu to isisavati. E sada, hoće li to jednog dana biti? Dok ja budem upravljao brodom, sigurno u Zadru to neće biti - zaključio je Kolanović.

(Telegraf Biznis)