"Indeks otpora za zelenu tranziciju veoma visok": Otvorena druga po redu konferencija "Look up"

Foto: Telegraf.rs

Druga po redu "Look up" konferencija zvanično je otvorena obraćanjem ministarke poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković koja je istakla da "država ne sedi skrštenih ruku, već uveliko postavlja svoje strateške ciljeve".

- Kada pričamo o poljoprivredi, mi smo te ciljeve definisali kroz sedam osnovnih ciljeva koji pokrivaju kopmletnu oblast: Šta država treba da uradi, kako vidimo privrednu proizvodnju, poljoprivrednike i poljoprivredna gazdinstva, otvaranje novih alternativa i kako da prebace svoju proizvodnju na zelenu proizvodnju, šta je to što treba da uradimo sa svojom legislativom i na koji način se pripremamo - istakla je ministarka i dodala da je možda i najbitniji cilj povećanje navodnjavanih površina.

Teme za vas

- U ovom trenutku koristimo kreditna sredstva iz dva velika fonda. To je Abu Dabi fond i kredit IBRD banke od ukupne vrednosti 130 miliona evra, sa kojim ćemo navodniti novih 140.000 hektara u naredne četiri godine. Ako znate da je to nekih novih 6 procenata, jasno vam je da smo ozbiljno pristupili tome.

Za 2024. godinu u budžetu Ministarstva poljoprivrede planirana je nova kreditna linija iz Saudi fonda i nove kreditne linije od evropskih banaka od novih 100 miliona evra, gde planiramo novih 120.000 hektara da navodnimo i da u nekom narednom periodu kažemo da smo već ozbiljnije pristupili tom strateškom cilju - istakla je Tanasković.

Ministarka je istakla da je drugi strateški cilj "upravljanje zemljištem i pošumljavanje".

- Odnos čovečanstva je prilično zabrinavajući u ovom pogledu i probelatmika je na koji način koristimo, kako sečemo i  koliko eksploatišemo, bez ikakvog reda.

Ono što smo uradili, ako gledamo presek poslednjih 10 godina, 2012. godine imali smo 2,2 mil. hektara pošumljeno, danas je to 3,049 miliona hektara, što čini 39,3 procenata ukupne površine. Da li je dovoljno, nije, a da li se intenzivno radi na tome - da! Ndam se da naredne u četiri godine mi možemo da dođemo za još par procenata iznad i da pređemo tu neku zamišljenu cifru od preko 40 procenata - ističe ministarka.

Treći strateški cilj jeste, na koji naćin će država pomoći poljiprivredfniicma i kako će im prezentovati prelaz ka zelenoj tranziciji.

- Spremamo za novi IPARD poziv, treći poziv, i tu smo definisali pravilnik. Jasno vam je da mislimo o ovim stvarima, pravilnik koji će biti u meri 4. A to su agro-ekološke mere. Poljoprivrednici koji budu korisnici ovih mera dobijaće na godišnjem nivou podsticaje, ali će morati jasno da ispunjavaju pre svega ekološke uslove, koje mi intenzivno svake godine usklađujemo sa EU - kaže Tanaskovićeva.

Četvrti cilj je izgradnja prečistača za otpadne vode i nedostajuća kanalizaciona mreža.

- Novih 30 prečistača, u novih 30 gradova i opština, trenutno se radi kroz projekat čiste Srbije kroz tri ministarstva. Novih 600 kilometara kanalizacione mreže, to je sam početak. Definisano je da država uradi prečistače u svakoj jedinici lokalne samouprave gde postoji dovoljan broj ekvivalent stanovnika neophodan i dovoljan proizvodni kapacitet koji zahteva prečistače - pojašnjava Tanaskovićeva.

Peti cilj tiče se usaglašavanja legislative sa Evropskom unijom i donošenje novih pravilnika. Šesti strateški cilj je kontinuiran razvoj organske proizvodnje, uz komentar da je u poslednjih 10 godina 7 puta porastao broj ovih proizvođača te da se proizvodnja u ovom sektoru godišnje podiže i po 20, 25 odsto.

Poslednji strateški cilj je unapređenje održive upotrebe sredstava za zaštitu biljaka.

"Vreme će pokazati koliko će nas koštati"

Na pitanje Telegraf Biznisa "koliko bi kompanije trebalo da se uključe u zelenu tranziciju i kakav je položaj poljoprivrednika, te da li mogu da je isprate", ministarka Jelena Tanasković odgovara:

- Daleko od toga da je lako, nije nikome lako. Najskuplje poglavlje generalno. Što se privrede tiče to je neminovnost. Proizvodnja i industrija su te koje će najviše osetiti prilagođavanje zelenoj tranziciji i oni su ti koji moraju da menjaju. Nedavni boravak u Kini, u kojoj sam bila sa predsednikom i premijerkom, donosi mnogo bitnih projekata koji će biti investirani u našu zemlju. U narednom periodu kineska kompanija će doći da investira u proizvodnju zelenog hidrogena izuzetno bitnog za Ziđin. Na taj način će njihovu proizvodnju napraviti ekološki prihvatljivom. To su velika ulaganja, bitne investicije koje nas čekaju i koje se već sada uveliko pregovaraju. Što se tiče samih poljoprivrednika, kroz subvencije, kroz legislativu, pravilnike, usmeravanje i pravljenje sistema koje država radi i oni će pratiti tu zelenu tranziciju.

Ministarka dodaje da su izvori finansiranja uslovljeni zelenom tranzicijom.

- Naravno, ako ih sada pitate, nikome nije do dodatnog ulaganja ali svako ko bude hteo da se razvija, moramo da razumemo da su izvori finansiranja uslovljeni zelenom tranizicijom. Pre dve godine izašli smo na finansijsko tržište i objavili zelenu obveznicu koja je izuzetno dobro prošla, vrlo je bilo zainteresovanih investitora jer vide da je Srbija opredeljena i da je krenula u tom pravcu. To su dobri pomaci, pozitivan impuls šta je ono što smo spremni da radimo, ka čemu idemo, a vreme ispred nas će pokazati koliko će nas to koštati i koliko svako od sebe treba da, da - odgovorila je ministarka Tanasković na pitanje Telegraf Biznisa.

Foto:Telegraf.rs

Prvi panel: Kako finansijski svet gleda na zelenu tranziciju?

"Generalno, to je nešto što je neizbežno", istakao je pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović na pitanje "kako finansijski svet gleda na zelenu tranziciju". Ističe da postoje očekivanja, i određena pravila igre.

- Tek dolazi trend koji je u svetu. Menjaju se međutim instrumenti za ulaganje i to je dobro - naveo je Popović.

Predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke Vlastimir Vuković rekao je da je zelena tranzicija na najvišem mestu banke.

- NLB Komercijalna banka i NLB grupa stavlja održivost u temelj svog poslovanja i to zaista nije nešto o čemu pričamo, već nešto što radimo. Ove godine će NLB Komercijalna banka će direktno podržati 60-70 miliona zelenih projekata, a naš plan je da godišnje 650 miliona evra plasiramo upravo takvim projektima.

- Banke osim što podržavaju, i daju povoljnije uslove, imaju i edukativnu ulogu, ali i mogućnost da kažu "ne" projektima koji nisu održivi, da kažemo "ne" prljavim tehnologijama. Nije floskula, ne postoji taj profit pored kojeg ne bismo mogli da kažemo "ne" - rekao je Vuković.

Drugi panel: Strateške promene u politici životne sredine

Početak drugog panela otvoren je konstatacijom Siniše Mitrovića, direktora Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, koji je istakao da je za zelenu tranziciju ključna politika.

- Biće i novca, biće i tehnološke opreme ali će se uvek postaviti pitanje ljudskog kapitala koji je potreban za zelenu tranziciju - istakao je Mitrović.

Samostalni savetnik i biši pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine u Hrvatskoj Viktor Simončić usaglasio da je politika ključ sveega jer ona usmerava.

- Baciću kritičan pogled na zelenu agendu Evropske unije, sve ćemo mi to uraditi i razvijene države će potrošiti silne milione za rešavanje, a drugi deo sveta ostaje takav kakav jeste. U Indiji je co2 ekvivalent 2, a u razvijenim zemljama 20. Ako mislimo da ćemo samo poboljšanjima kod nas, a da spasimo zemlju, to je varka - ističe Simončić i dodao je šta misli da čeka Srbiju.

- Treba biti vrlo pažljiv kada je preuzimanje zelene tranzicije. Srbija treba da traži svoj put i da dobro promisli šta će spasavati i gde će pomoći kako bi opstali, jer bez proizvodnje nećete moći dalje.

Naglasio je da je naša zemlja napravila veliki iskorak u prethodnih godinu dana.

- Jako strašan iskorak je napravljen u Vinči, danas u svim zelenim tranzicijama ako nećete deo otpada da iskoristite, ako ga nećete pretvarati u energiju, to će biti vrlo loše - dodao je Simončić i naglasio da u Hrvatskoj postoji strašan otpor protiv toga.

- Danas niko ne spaljuje sav otpad. Slovenci su napravili da treba da imaju u svom strateškom planu čak četiri takva pogona. Srbija bi u sledećem koraku trebalo da razmišlja o tome -  naglašava Simončić.

Profesor Petar Uskoković, dekan Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu istakao je da konflikt kao termin u zelenoj transformaciji ne postoji.

- Svi akteri su neophodni u tome. Pre svega kompanije koje treba da prate određena pravila, ali moraju da ulažu u to. Zatim, javnost, ne sa stanovništva da treba da da odobrenje, več da diruguje kvalitet proizvoda. Danas se u svetskoj razmeri traži edukovani kupac.

S druge strane politika treba da to uobliči u određene strategije, zakone i regulative i mediji sve to treba da povežu. A kompanije trebaju da imaju više udela.

Foto: Telegraf.rs

Indeks otpora za zelenu tranziciju veoma visok

Mitrović je u okviru drugog dela panela naglasio da je indeks otpora za zelenu tranziciju veoma visok.

- Imamo blizu preko 2 miliona tona struganog asfalta, koji je nastao kao rehabilitacija puteva u Srbiji, ima 97 odsto kamena u sebi i nije neupotrebljiv. Ali imam utisak da smo kod lobija kamenoloma izgubili bitku - naglasio je Mitrović, a Simončić se nadovezao da je tu dobra uloga koncesije.

- Često iskorišćavanje otpada kao sirovine zna koštati. Kažu da ako je u otpadu novac, to znači da što više otpada imate to je više novca. Ali nije tako. Treba da se izbalansira, da se napraviti, ali politika i strategija moraju biti osmišljeni - naglasio je Simončić.

- Koncesija nad kamenom mora biti veoma visoka. Slovenci su svesni toga da su njihovi prirodni materijali ograničeni, oni rade na tome kako da poboljšaju cirkularnu ekonomiju u funkcionisanju očuvanja prirodnih resursa. Ako će biti veća naknada, neko će se opredeliti na drugu stranu - pojasnio je savetnik.

Profesorka Vladana Rajaković Ognjanović sa Građevinskog fakulteta se osvrnula na to koji konkretno otpad može da se iskoristi.

- Mi znamo da imamo puno otpada i da taj otpad može da bude koristan. Koji otpad konkretno? Elektrofilterski pepeo. U Evropskoj Uniji imate utrošak ovog pepela preko 90 odsto, a u Srbiji je taj procenat ispod 5 odsto. To ne treba da demorališe, već možemo da naućimo mnogo iz toga - rekla je profesorka.

- Nije svaki otpad moguće koristiti istog trena, moramo da uradimo pametan odabir metoda i tehnika, kao i karakterizaciju materijala da bismo znali gde možemo da iskoistimo taj pepeo na pravi način i u kom udelu - pojašnjava.

Treći panel: Evropska energetska politika na primeru regiona

Zeleni plan se odnosi na Evropu, a ne na Evropsku uniju, istakao je Damir Miljević ispred centra za održivu energetsku tranziciju Reset iz BiH na početku trećeg panela "Evropska energetska politika na primeru regiona".

Miljević je predstavljajući svoje istraživanje, koje je sprovedeno u saradnji sa preko 100 eksperata sa Zapadnog Balkana, izneo sledeće zaključke:

- Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetstkog sektora na Zapadnom Balkanu, koja je jednim delom uslovljena neefektivnim politikama međunarodne zajednice i međunarodnim politikama i tu pre svega mislim na Evropsku uniju i koja neće rezultirati onim što svi želimo, a to je da imamo održivu energetsku tranziciju do 2050. godine i da budemo karbonski neutralni - ističe Miljević.

- Mislimo da ponovo treba krenuti u pregovore sa Evropskom unijom oko ubrzavanja dekarbonizacije Zapadnog Balkana, jer ono što vrlo često zaboravljaju, zeleni plan se odnosi na Evropu, a ne na Evropsku uniju. Međunarodni dokument koji imamo potpisan sa EU odnosi se uglavnom na stabilizaciju zaduživanja i s druge strane za pristupanje jedinstvenom energetskom tržištu Evropske unije kroz energetsku zajednicu, nigde nema niijednog međunarodnog sporazuma potpisanog za zelenu tranziciju - zaključio je Miljević.

Profesorka Dragoslava Stojiljković sa Mašinskog fakulteta u Beogradu deli mišljenje sa Miljevićem i dodaje da "tranzicija stvarno mora da se sagleda detaljno".

- Da nekako u fokusu onoga o čemu pre svega govorimo, to jeste zelena agenda koja podrazumeva dekarbonizaciju u sektoru energetike, industrije i transporta. Ta tri sektora su veoma zahtevna za ceo region i nisu nekako sagledani šta su naše mogućnosti i do kojih možemo - istakla je Stojiljković navodeći da to zahteva nove investicije i primenu obnovljivih izvora energije.

- Transport je pre svega zasnovan na goriva naftnog porekla, gde imamo neke direktive koje su za nas obavezujuće na osnovu pristupanja energetskoj zajednici, to je pre svega derektiva o promociji korišćenja obnovljivih izvora energija, koja je za sva tri sektora energetike - dodala je profesorka.

Ključno pitanje za Srbiju i vladu Srbije biće kako da se izvede put dekorbanizacije i da se uradi na najoptimalniji način istakao je Gligo Vuković, predstavnik EU Srbija

- Ima tu mnogo mehanizama, imamo CBAM, carbon tax, ali ja ne vidim da je sve toliko crno kao što izgleda na prvi pogled. Ovo je proces koji će da traje i pitanje je pregovora - rekao je on.

Dejan Stojčevski, COO SEEPEX-a istakao je da je Evropska unija prva uvidela da se svi zatvaraju u okvire što je praktično nemoguće upotrebiti i zato su oni počeli ukrupnjavanje.

- Prva uspešna stvar bila je spajanje tržišta električne energije i to su prvi neki elementi koji su dali prve podsticaje energetske tranzicije - istakao je Stojčevksi i naveo šta spajanje tržišta omogućava:

- Sigurno snabdevanje, jedinstvenu cenu na regionalnom nivou i investicije u obnovljive izvore energije. To je prvi korak koji mi treba da dostignemo. S druge strane je isto bilo pitanje koliko nas Evropska unija želi? Ružno je reći, ali je kriza u Ukrajini malo pogurala da oni želi da nas spoje. Najskuplja električna energija je u ovom regionu i to će biti u narednih pet, do deset godina ako se ne spojimo - naglasio je Stojčevski.

Bivši generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović dotakao se pitanja "šta je u stvari evropska, energetska politika".

- Svi kažu da se evropska energetska politika fokusira na energetsku bezbednost, bavi se održivošću i pokušava da integriše inače podeljene nacionalne energetske politike i da formira jedno zajedničko energetsko tržište. Suština energetske zajednice je da se evropske politike prošire na tržišta izvan Evropske unije, odnosno na nas. Da mi prihvatimo instrumente Evropske unije kada definišimo naše nacionalne ciljeve.

Švedsko presedavanje EU prošle godine je osnovalo jednu "high level" group", u koju sam i ja pozvan, koja treba da odgovori na pitanje od koga EU zavisi u svom okruženju i odnosu na šta i da pripremimo jedan dokument. Prvo od čega se krenulo jesu klimatske promene. Svest o tome je jako uticalo na EU da se osvrne oko sebe i zamisli šta se dešava njoj, a šta drugim zemljama i to je jedan od ključnih temelja evropske energetske politike - pojašnjava Svilanović.

Naglašava da je evropska energetska politika jedna od ključnih politika koja je važna za region.

- Velika šansa da možemo neke ozbiljne promene da napravimo u našim društvima, povučemo ta sredstva iz EU da bismo postigli te zajedničke ciljeve koje smo podelili, ali to neće stići preko noći.

- Ciljevi se moraju prilagoditi našim mogućnostima - zaključio je Svilanović.

Janis Varufakis / Foto: Printskrin/YouTube/TED

Key note govornik: Janis Varufakis

Janis Varufakis, grčki ekonomista, profesor i bivši ministar finansija bio je key note govornik na ovogodišnjoj "Look up" konferenciji. On je na početku svog izlaganja istakao da je naša vrsta "u opasnosti od izumiranja i zato moramo da pogledamo gore".

- Tri činjenice bi trebale da nas brinu sve. Trenutno traje COP28, i tu nema nove nade, lideri glavnih blokova u svetu doši su do zajedničkog zaključka kako da finansiraju zelenu tranziciju koja je neophodna za preživljavanje naše vrste.

Druga činjenica je da je ECB do sada odštampala 13 triliona evra, a da je manje od 3 odsto otišlo u zelenu tranziciju koja je neophodna - pojašnjava Varufakis.

- Prosečni Evropljanin je 2008. godine zarađivao 10 odsto više od prosečnog Amerikanca. Prošle godine Amerikanci su krenuli da zarađuju 26 odsto više. Ovo je šokantan obrt trenda, istakao je Varufakis uz pitanje kako će u tom kontekstu Evropa finansirati neophodne projekte - ističe grčki ekonomista i dodaje da je u toku vrlo ozbiljna egzistencionalna kriza za EU.

EU je trenutno daleko iza i Kine i SAD po pitanju razvoja tehnologija neophodnih za zelenu tranziciju kao što su solar, vetroparkovi, hidrogen, mikročipovi...

O konferenciji

U fokusu ovogodišnje konferencije biće aktuelni izazovi u oblasti energetike i ekologije o kojima će, na šest panela, diskutovati više od 30 panelista.

Glavne teme su održivost, dekarbonizacija energetskog sektora, otpornost na klimatske promene, cirkularna ekonomija, zeleni biznisi i finansiranje zelenih biznisa, opstanak mikro, malih i srednjih preduzeća u lancu dobavljača na konkurentnom evropskom tržištu.

Među istaknutim govornicima prvog dana konferencije biće grčki ekonomista i bivši ministar finansija Grčke Janis Varufakis, a očekuje se i učešće ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske Petera Sijarta.

Učesnici panela tokom foruma biće resorni ministri Vlade Srbije, profesori fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavnici strukovnih organizacija i udruženja, velikih energetskih kompanija, eksperti Narodne banke Srbije, Centralne banke Severne Makedonije, stručnjaci za zaštitu životne sredine i energetiku iz Mađarske, Hrvatske, Federacije BIH, kao i menadžeri velikih kompanija iz zemalja Zapadnog Balkana.

(Telegraf Biznis)