• 3
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 7 min.

"U opticaju preko 13.000 rudarskih projekata": Otvoren drugi dan "Look up" konferencije

M. P.
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 7 min.

Danas će biti reči o kritičnim materijalima, energetici, ulozi nauke u zelenoj tranziciji...

  • 3
look up

Foto: Telegraf.rs

"Da bi dokazao ljudima šta je to i kako je to, ja sam pre 40 godina u Kuvajt vozio vodu iz Jugoslavije, a što je voda za Kuvajt, to je litijum za Srbiju", istakao je Dejan Ilić, predsednik Upravnog odbora Investicionog fonda Srbije na otvaranju drugog dana "Look up" konferencije na Kopaoniku.

- Danas najkritičniji metal, ili koji se najviše koristi i prerađuje je obogaćeni uranijum. Pre dve godine to niko nije mogao da kaže. Sve zemlje sveta rade, ali to nas verovatno ne pogađa jer nemamo centralu niti planiramo da pravimo oružje. Drugi metal koji je za nas interesantan, i ja bih rekao od velike važnosti, litijum - rekao je u svom uvodnom obraćanju Ilić.

Jelena Tanasković: Značaj osiguranja u poljoprivredi

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković na drugom danu "Look up" konferencije dotakla se i značaja osiguranja u poljoprivredi.

Klimatske promene umnogome utiču na poljoprivredu i na proizvodnju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Jedna od mera zaštite, često nepredvidivih oluju i poplava, svakako je osiguranje poljoprivrednih kultura i životinja, a na pitanje, koliko su naši poljoprivrednici osvešćeni po tom pitanju i koliko osiguravaju svoju proizvodnju, ministarka ističe:

- Pogrešna je percepcija naših poljoprivrednika o tome kako se isplaćuje osiguranje.

Ministarka je pričala i o tome koliko država izdvaja sredstava kako bi zaštitila svog proizvođača i pomogla mu u zelenoj tranziciji, odnosno, koliko su oni spremni za takav korak.

Prema rečima Tanaskovićeve, zeleni kapitalni projekti koji se grade poslednjih deset godina su od suštinskog značaja.

- Tu pre svega mislim na prečiščivače otpada - navodi ona i dodaje da je i poglavlje zaštite životne sredine najskuplje poglavlje.

Ministarka je pričala i o subvencijama u organskoj proizvodnji, te istakla da danas imamo 25.100 hektara pod organskom proizvodnjom, dok je taj broj pre 13 godina bio 5.855 hektara.

Prvi panel: Kritični materijali

- Kritični materijali su oni materijali koji nam svakodnevno trebaju, a mi ih nemamo, o tome stvarno treba voditi računa. Kriterijum je prvenstveno ekonomski, koristimo taj materijal u našoj industriji, ali ne možemo da obezbedimo regularno snabdevanje iz raznorozanih razloga - istakao je profesor Čedomir Beljić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u toku prvog panela koji se bavi "Kritičnim materijalima, odgovornoj i održivoj ekonomiji".

Profesor je pojasnio da je Evropska unija proglasila bakar strateškom mineralnom sirovinom iako ga ima dovoljno i to iz vojno -političkih razloga.

Zamenik direktora Geološkog zavoda Predrag Mijatović istakao je da Evropa ozbiljno računa i na Zapadni Balkan.

- Jedan od zaključaka je bio da treba proširiti investiranje i na zemlje Zapadnog Balkana - istakao je Mijatović pojašnjavajući da trenutno nivo investicija u Evropi u rudarstvu oko 70 milijardi dolara sa tendencijom da se do kraja decenije poveća na 100 milijardi dolara.

On pojašnjava da je baš zbog problema sa kritičnim materijalima trenutno u opticaju preko 13.000 rudarskih projekata sa investicijom od 2 triliona dolara.

- Ekonomije jednostavno teže da u što kraćem roku osvoje proizvodnju svih ovih sirovina - dodao je Mijatović.

Generalni direktor kompanije BASF Adriatic Simon Franko postavio je pitanje ,,odakle će da dolazi sva energija neophodna za reciklažu, koja nije nimalo jeftina?".

- To je prilika za ogromne inovacije, srpsku nauku i firme... biće plejada nekih rešenj. Da zaključim treba razmišljati gde je tu nišna prilika, nečemo biti nikad oni koji će svet promeniti, ali možemo pronaći prilike u kojim segmentima možemo napraviti biznis i dobro za planetu - zaključio je Franko.

Drugi panel: Uloga nauke i inovacija u zelenoj agendi sa posebnim osvrtom na građevinsku industriju

Ministarka nauke, tehnologije i inovacija Jelena Begović istakla je na početku drugog panela da će zelena tranzicija zahtevati i menjaje svih nas.

- Moramo da koristimo nauku, naše znanje i prirodne potencijale. Sve ovo možemo da radimo, ali moramo da počnemo i od sebe kao individua, društva i države. Moramo i nešto da žrtvujemo, naše životne navike moraju brže da se menjaju - istakla je ministarka.

Begovićeva je istakla i da je u agvustu izglasana rezolucija u UN da se proglasi dekada nauke za održivi razvoj.

- Svi učesnici i svi delovi jednog društva treba da se uključe i da ubrzamo postizanje ciljeva održivog razvoja. Ovo je prva inicijativa od 2000. godine koju je Srbije predložila i koja je izglasana - rekla je ministarka.

Na pitanje moderatora da li se nešto menja kod kompanija, Dragana Korica ispred Saveta zelene gradnje Srbije ističe da "ljudi zaista razmišljaju o tom pravcu jer je to neminovnost".

- Već smo na putu tranzicije i na to nam ukazuju projekti kojima jedan od ključnih kriterijuma nije samo dizajn. Održivost izbija kao prvi parametar. Zelena gradnja više nije upitna, neka moja sugestija je i da ne idu na zelenu sertifikaciju, prosto počnu da razmišljaju na svoju građevinu kao na formu, već u pravcu održivosti, na čitav životni ciklus objekta. Projektujmo tako da znamo kako ćemo da koristimo objekat.

V.d. direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević naglašava da je najveći problem pridobiti društvo.

- Pošta Srbije ima 15.000 ljudi i vrlo je teško doći do svakog od njih. Oni treba da budu informisani o svemu onome što se dešava u Pošti, gde se nalazila i gde treba da bude u budućnosti. Trenutno se dešava tranzicija u Pošti i ona zahteva strpljenje, a doneće veći prihod, korist za Poštu, štiti životnu sredinu i ima i povrat, odnosno veće prihode - istakao je Đorđević na pitanje šta donosi "digitalizaciji u tom javnom preduzeću".

- Krenuli smo sa uvođenjem solarnih panela, uštedom energije gde god je to moguće i uvođenje električnih vozila.  U početku je bilo 61, od čega 36 dostavnih vozila. Gledali smo da bude jedan poptuno zeleni grad i izabrali smo za to Novi Sad - dodao je v.d. direktora Pošte.

Dragana Korica iznela je na panelu zabrinjavajući podatak da se u Srbiji reciklažom bavi svega 3 odsto društva, dok je u Evropi taj postotak čak 80 odsto. Dodaje i da dok su osnovni agregati prejeftini, neće se okretati reciklaži.

Profesor Nenad Fric sa Građevinskog fakulteta istakao je da je saradnja sa privredom deo identiteta te institucije.

- Da li je iko ikada video deponiju čelika? Nije video jer ne postoji - istakao je profesor Fric i pojasnio da je trošak reciklaže toliko veliki da niko to ni ne želi.

- Onog trenutka kad investitor bude počeo da razmišlja šta će raditi sa svojom betonskom konstrukcijom i to bude računao u svoju priču, onda ćemo imati drugačiji pristup - zaključio je Fric.

Dubravka Đedović Handanović, look up

Foto: Telegraf.rs

Dubravka Đedović Handanović: Uglja imamo za 23 dana, gasa za 63 dana

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je energetska situacija stabilna.

- Imamo dovoljno rezervi, osim ukoliko se ne desi nešto na šta ne možemo da utičemo. Osim uglja, kojeg imamo kao domaći proizvod, zavisni smo od nafte i gasa koje uvozimo. Uglja imamo za 23 dana ukoliko stane sva proizvodnja ili uvoz, dakle dovoljno vremena da reagujemo ako se desi vanredna situacija.

Imamo i gasa za 63 dana - rekla je ministarka.

Treći panel: Energetska infrastruktura, investicije, inovacije, zelena tranzicija

"Privatni sektor je uvek bio okosnica energetske tranzicije jer je efikasniji", istakla je Maja Turković izvršna potpredsednica kompanije CWP Europe.

- Srbija će, ako bih danas bila u prilici da pravim neku procenu i predikciju, sigurno će odmaći jako u regionu u dobrom smislu. Zato što je najspremnija za privatne investicije - dodala je Turkovićeva.

CWP je aktivan u osam zemalja, ali kako ističe Turkovićeva, Srbija je najznačajnija. Trenutno postoje njihova dva projekta u zemlji - Vetrozelena i Solarina.

Profesor Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu imao je nešto pesimističniji stav o zajedničkom energetskom sistemu.

- Mi bismo fantastično funkcionisali kao jedan energetski sistem, ali to se neće dogoditi. Moramo računati o nezavisnoj energetskoj politici Srbije - rekao je profesor i upitao prisutne "kako stići do toga?".

- Bez privatnog sektora nikako. Državni sektor mora da se jača na maksimalni način, Hidropotencijale koje nisu iskorišćeni u Srbiji moramo iskoristiti što pre. Za dekorbanizaciju je pitanje samo cene i brzine, zakasnela dekorbanizacija će samo biti skuplja.

Brzina tehnoloških promena u energetici je neverovatna... moramo se ubrzati, postati fleksibilniji, energetika nema isključiva rešenja. Dakle i privatni i državni sektor, i solar, vetro i hidro, bez dva tehnoloiška fenomena ne možemo rešiti problem bazne enegije: to su vodonik i mali nuklearni reaktori - odgovorio je na pitanje sam profesor i dodao kao jedan od faktora "jačanje distributivne mreže".

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mihajlo

    7. decembar 2023 | 11:23

    Voda je zivot a iskopavanje litijuma smrt za vodu...

  • NikolaKBgd

    7. decembar 2023 | 12:48

    Ne kazem da mnogi profesori sa Rudarsko-geoloskog nisu strucni, ali cinjenica je da su radili sa Rio Tintom, pa su u sukobu interesa. Sta vredi sto je nesto u skladu sa nasim propisom kad nastane katastrofa i celu Macvu i Savu zagadi... I ovaj covek ovo ne prica jer nam zeli dobro, vec zato sto je debelo placen, al nece proci !!!!!!!!!!!!!!

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>