Dan planete Zemlje: Ekstremna vrućina u Srbiji i širom sveta

Foto: Shutterstock/Vereshchagin Dmitry

Krajem marta 2024. godine, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Međunarodnafederacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC) bile su domaćini prve Svetske konferencije o ekstremnim temperaturama koja je okupila svetske lidere i aktiviste kako bi se razgovaralo o rešenjima i strategijama za zaštitu lokalnih zajednica i radnika od ekstremne vrućine.

Ovde u Srbiji, USAID i Crveni krst Srbije, ekstremnu vrućinu shvataju ozbiljno.

Teme za vas

Ekstremna vrućina je sve veća pretnja u Srbiji i širom sveta. Prošla, 2023. godina je bila najtoplija godina od kad se vrše merenja, što se poklopilo i sa tropskim talasima na skoro svakom kontinentu. Deset najtoplijih godina su se sve našle u prethodnoj deceniji (2014-2023) a naučnici očekuju da će temperature nastaviti da rastu. Periodi ekstremne vrućine sve su češći i intenzivniji, što dovodi do većeg broja smrtnih ishoda i češćih nesreća izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše i požari.

Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, od 2000. godine materijalna šteta nastala usled ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjena je na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto te procenjene štete.

Projekcije klimatskih promena sugerišu da se Srbija i Zapadni Balkan suočavaju sa velikom verovatnoćom daljeg porasta temperature, zajedno sa češćim i dužim periodima suše i požara, navodi se u saopštenju USAID.

Izlaganje visokim temperaturama može izazvati zdravstvene probleme. U cilju zaštite najranjivijih grupa, a to su deca do 5 godina i starije osobe, Crveni krst Srbije preporučuje sledeće mere.

Foto: "Solar" USAID "Bolja energija"/Crveni Krst Srbije

Generalni saveti: ne izlagati se prekomernom suncu posebno u periodu od 10 do 17 časova, rashlađivati prostorije u kojima se boravi, unositi dosta tečnosti, ne preskakti obroke, održavati redovan kontakt sa porodicom, prijateljima, komšijama, ne pretopljavati se, izbegavati fizičke napore.

Saveti za decu: Novorođenčad i odojčad su u značajnom riziku od izlaganja prekomernoj toploti. Najznačajniji savet koji možemo da damo je da decu nikako ne ostavljate u kolima. Čak i kraće zadržavanje u automobilu može biti rizik po decu tokom toplih dana. Temperatura tela deteta raste tri do pet puta brže nego kod odraslih. U vozilu temperatura vazduha može da za samo 10 minuta poraste za čak 20 stepeni. Nikada ne ostavljajte dete u vozilu bez nadzora — čak i ako su prozori delimično otvoreni ili motor radi, a klima uređaj je uključen.

Saveti za starije osobe: Tokom toplotnog talasa, u periodu od 10 do 17 časova, starije osobe ne bi smele da se izlažu suncu, posebno stariji hronični ili srčani bolesnici i oboleli od dijabetesa.

Ukoliko starija osoba mora da izađe iz kuće preporuka je da to uradi u jutarnjim ili večernjimčasovima. Ukoliko se radi o starijoj osobi čije kretanje je otežano neophodno je provetravanje prostorije u kojoj starija osoba boravi, podešavanje rada klima-uređaja (razlika u temperaturi između spoljne sredine i prostorije ne bi trebalo da bude veća od 7 do 10 °C).

Preporučuje se uzimanje do 2 litra vode dnevno (tj. 8 čaša negazirane vode), izbegavanje izuzetno hladnih napitaka, koji mogu izazvati grčeve. Važno je konsultovati se sa lekarom oko unosa tečnosti ukoliko osoba koristi lekove za zadržavanje tečnosti. Glavobolja, mučnina i vrtoglavica znak su za uzbunu kada se treba hitno javiti lekaru ili najbližoj hitnoj pomoći. Članovi porodice, rođaci, prijatelji, komšije, volonteri u vreme letnjih vrućina trebalo bi češće da kontaktiraju stariju osobu, minimalno dva puta dnevno.

Osim osnovne zdravstvene i infrastrukturne zaštite od klimatskih promena, neophodno je raditi na edukativnimn i informativnim aspektima zaštite i prilagođavanju klimatskim promenama. To se pre svega odnosi na primenu mera energetske efikasnosti u različitim sektorima i na različite

načine, kao i promenu ukorenjenih loših navika koje direktno doprinose pogoršanju klimatskih promena.

Prihvatajući činjenicu da gasovi staklene bašte koje čovek emituje u atmosferu nastojanjem da se zimi zagreje a leti rashladi takođe doprinose globalnom zagrevanju, USAID-ov projekat Bolja energija sarađuje sa gradskim toplanama i Ministarstvom rudarstva i energetike kako bi gradovi bili energetski efikasniji, kako bi se građani informisali o pametnim načinima uštede energije i kako bi se više energije iz obnovljivih izvora - kao što je solarna - unelo u energetki miks u Srbiji.

Projekat takođe pilotira programe u saradnji sa opštinama kako bi se pokazalo da čak i skromna ulaganja u toplotnu izolaciju zgrada mogu da se isplate za samo nekoliko godina i to u vidu nižih računa za energente. Dok sa jedne strane izolacija utopljava zgradu tokom zime i doprinosi smanjenju troškova za utrošak energenata, takođe doprinosi sporijem zagrevanju leti. Analize pokazuju da izolacija zgrada i zamena prozora smanjuju količinu potrebne energije za hlađenje za oko 30 odsto.

(Telegraf Biznis)