Vreme čitanja: oko 4 min.
Šta pokazuju radni nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu koje je objavio Rio Tinto
Vreme čitanja: oko 4 min.
Projekat „Jadar“ je moguće bezbedno realizovati po standardima Srbije i EU
Projekat "Jadar" moguće je bezbedno realizovati bez opasnosti po vazduh, vodu i zemljište u okolini Jadra, pokazala su sveobuhvatna istraživanja, analize i proračuni koje je sprovelo više od sto nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta tokom izrade Studija o proceni ekološkog uticaja. Tvrdnja da nema opasnosti po životnu sredinu utemeljena je na naučnim činjenicama koje su javno dostupne u radnim nacrtima Studija.
Kompanija Rio Tinto objavila ih je na sopstvenu inicijativu kako bi omogućila javni dijalog o projektu zasnovan na činjenicama, umesto politizovane debate bazirane na dezinformacijama i lažnim vestima.
Bezbednost dokazana naučnom metodologijom
Radni nacrti sastoje se od tri međuzavisne i povezane studije o uticaju podzemnog rudnika, postrojenja za preradu na površini i deponije industrijskog otpada. Sve su zasnovane na striktno naučnoj metodologiji. Tehnologija prerade je nova, jer jadarit je nov, jedinstven mineral, ali je detaljno testirana na pilot postrojenju u istraživačkom centru kompanije u Australiji. U delu koji se odnosi na upravljanje otpadom detaljno su opisane mere kojima će se sprečiti ili ublažiti uticaj na prirodu i zajednicu. Za lokaciju deponije je izabrana dolina potoka Štavice, izvan plavnih područja i daleko od većih rečnih tokova. Razvijena je najbolja dostupna tehnologija sušenja i sabijanja otpada u čvrste filter pogače, koja bi višestruko umanjila uticaj na okolinu jer povećava stabilnost deponije, a smanjuje njenu zapreminu, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Kontakt otpada sa zemljištem i podzemnim vodama sprečile bi višeslojne zaštitne obloge sa glinom izolacionom folijom, koja ne može da pukne čak ni u slučaju zemljotresa.
Vodonepropusni slojevi štite lokalne bunare
Upravljanje vodama na Projektu "Jadar" je planirano tako da ne utiče na izvore pijaće vode, niti na izvore podzemnih voda koji se koriste za potrebe poljoprivrede i lokalne industrije.
Glavni izvori vode za preradu jadarita bile bi podzemne vode iz rudnika i prikupljena kišnica, a samo u slučajevima kada ovi izvori ne bi bili dovoljni koristila bi se voda iz priobalja Drine (ne iz korita) koja inače nije pogodna za piće. Podzemna eksploatacija bi se obavljala na dubini od 370 do 650 metara u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni kopani bunari. Sve analize i predložena tehnička rešenja pokazuju da čak i u slučaju ekstremnih događaja ne postoji rizik od zagađenja rečnih tokova nizvodno od reke Jadar.
Isparenja sumporne kiseline ni u tragovima
U javnosti su možda najveću zabrinutost izazvale tvrdnje o potencijalnom zagađenju sumpornom kiselinom, iako je to supstanca koja ima široku primenu u različitim industrijama. Sumporna kiselina bi se koristila u zatvorenim rezervoarima na niskoj temperaturi. Ni u jednom laboratorijskom testu nije bilo njenih isparenja ni u tragovima. Ako bi i došlo do toga, a mala mogućnost postoji, svaki reaktor bi bio opremljen skruber filterom čija je osnovna funkcija da sakuplja otpadne gasove. Iako je suživot poljoprivrede i rudarstva za mnoge nezamisliv, Rio Tinto na osnovu svih obavljenih analiza sa sigurnošću tvrdi da se poljoprivreda može nesmetano nastaviti paralelno sa podzemnim rudarenjem i preradom rude u Jadru. To će biti moguće pre svega zahvaljujući sistemu za kontrolu industrijskih gasova, kao i merama za suzbijanje prašine i zaštitu vode i zemljišta. Osim toga, rezultati modelovanja pokazuju da neće doći do osetnog sleganja tla iznad zone rudnika.
Predstavljeni zaključci – osnov za javnu diskusiju
Analize i zaključke iz studija potpisuje više od sto nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora. Kompanija je kao nosilac projekta po zakonu snosila sve troškove izrade studija, a sprovedene su bez uticaja na lica i institucije koje su učestvovale u njihovoj izradi i bez ikakvog uticaja na konačne nalaze.
Iako su u pitanju preliminarne studije koje bi morale da budu dopunjene ukoliko projekat dobije dozvolu, dovoljno su kompletne da tačno opisuju prirodu i obim potencijalnih uticaja.
Objavljivanje radnih nacrta ne predstavlja početak zvaničnog postupka procene uticaja na životnu sredinu. Kompanija Rio Tinto ih je objavila jer veruje u izuzetan razvojni potencijal Projekta "Jadar" kao jednog od najperspektivnijih ležišta litijuma u Evropi. Osim obezbeđivanja metala i minerala, rudnici kritičnih sirovina mogu da privuku dodatne mega investicije u fabrike baterija i e-vozila. Kada se u obzir uzmu indirektni i indukovani uticaji, očekivani doprinos Projekta Jadar BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana se procenjuje na 1,9 milijardi evra, što je više od 3% trenutnog BDP-a Srbije. A kada je reč o zapošljavanju, može se govoriti o čak 20.000 novih, visokokvalifikovanih radnih mesta u rudniku i svim povezanim delatnostima.
(Telegraf Biznis/Promo)
Video: U Subotici se pravi baterija koja nas vraća na tehnološku mapu sveta
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.