EU, Kina, i SAD – Ko će zavladati tržištem kritičnih sirovina?

Foto: Shutterstock.com

Vladimir Kljajić, osnivač i urednik sajta Zelena agenda, napisao je analizu o takmičenju za resurse na globalnom nivou. Prenosimo je:

"U globalnoj trci za resurse neophodne za električne baterije, električna vozila i održivu energetsku tranziciju, Evropska unija, Kina i Sjedinjene Američke Države razvijaju različite pristupe kako bi osigurale stabilne lance snabdevanja i postigle stratešku autonomiju. Kina trenutno dominira u proizvodnji baterija i ključnih sirovina kao što su litijum i kobalt, dok Evropa i Severna Amerika ubrzano rade na smanjenju zavisnosti od kineskog uvoza, investiranjem u domaću proizvodnju i diversifikaciju dobavljača. Trenutno, najveći deo globalne potražnje za litijumom (oko 80%) dolazi iz sektora proizvodnje punjivih baterija za elektroniku, električna vozila i skladištenje energije.

Evropska unija i izazov zavisnosti od Kine

Evropska unija se suočava sa značajnim izazovima zbog zavisnosti od kineskog uvoza kritičnih sirovina, kao što su litijum i kobalt, koji su osnovne komponente za proizvodnju baterija. Kina obezbeđuje oko 98% retkih zemnih metala za EU, što predstavlja značajan rizik za ekonomsku sigurnost i stratešku autonomiju Evrope. Kako bi obezbedila kontinuitet i stabilnost snabdevanja, Evropska komisija je usvojila Zakon o kritičnim sirovinama“ i „Industrijsku strategiju EU“, sa ciljem jačanja domaćih kapaciteta i smanjenja zavisnosti od spoljašnjih izvora. Planirano je da EU do 2030. godine dostigne proizvodni kapacitet od 500 GWh baterija godišnje, što bi pokrilo značajan deo unutrašnjih potreba.

Teme za vas

Sve ovo treba posmatrati i iz šire perspektive. Ove nedelje, EU je povećala tarife i do 45,3% na električna vozila iz Kine. ipak članice kao što su Nemačka i Mađarska su glasno kritikovale ovu odluku. Nemački proizvođači automobila, koji se izuzetno oslanjaju na kinesko tržište, posebno su glasni u svom protivljenju merama EU iz straha da bi mogle da izazovu tit-for-tat mere kod Kine i eskalacije trgovinskog rata.

Primer srednjeg puta sa Kinom dolazi iz Mađarske, gde kineski proizvođač baterija CATL ulaže 7,6 milijardi evra u izgradnju gigafabrike u Mađarskoj, koja će imati kapacitet od 100 GWh godišnje. Ova fabrika u Debrecinu, čiji se završetak očekuje 2025. godine, opsluživaće evropske proizvođače EV-a i podržati napore EU za smanjenje zavisnosti od kineskog uvoza. CATL već zapošljava preko 100 radnika, a očekuje se da će do 2026. broj zaposlenih porasti na 3.000, uz potencijalno povećanje do 9.000 radnih mesta u narednim fazama.

Pored CATL u Mađarskoj će doći i do širenja poznate kineske kompanije BYD koja je prisutna od 2017. godine u Komáromu. BYD je inače lider na tržištu električnih autobusa i kola, i prošle godine je najavio početak izgradnje svoje prve evropske fabrike za sklapanje električnih putničkih automobila u Segedinu. Pored toga, planirano je i otvaranje pogona za sklapanje baterijskih modula i paketa u Fótu, severoistočno od Budimpešte. Investicija je vredna oko 27 miliona evra i obuhvatiće montažu baterija na bazi LiFePO4 hemije, bez upotrebe štetnih hemikalija, što dodatno doprinosi održivosti ovog projekta. Ova postrojenja će zaposliti oko 100 ljudi i obezbediti komponente za različita električna vozila, uključujući i električne autobuse. Koliko se Mađarska posvetila novom trendu govori i činjenica da južnokorejska kompanija SK Group ima u planu izgradnju i treće evropske fabrike baterija kod njih dok se očekuje da investicija bude oko 2,29 milijardi dolara do 2028. godine.

Ovaj projekat ne samo da doprinosi otvaranju radnih mesta, već donosi savremene tehnologije u region, pružajući primer Srbiji i drugim zemljama u razvoju EV sektora u Evropi.

SAD i Kanada: Put ka energetskoj nezavisnosti

U Severnoj Americi, SAD i Kanada preduzimaju konkretne korake ka energetskoj nezavisnosti i sigurnosti snabdevanja litijumom i kobaltom. Sjedinjene Američke Države su odobrile otvaranje rudnika Thacker Pass u Nevadi, za koji se predviđa da će proizvoditi do 60.000 tona litijuma godišnje – dovoljno da zadovolji četvrtinu domaće potražnje za litijumom do 2030. godine. Pored toga, rudnik Silver Peak u Nevadi, koji je do pre godinu dana bio jedini aktivni rudnik litijuma u SAD-u, planira proširenje kako bi udvostručio svoju proizvodnju.

Administracija predsednika Bajdena najavila je povećanje tarifa na kineski uvoz EV baterija, sa ciljem zaštite domaće industrije. Do 2024. godine tarifa na litijum-jonske EV baterije porašće na 25%, dok će tarife na litijum-jonske ne-EV baterije porasti na isti nivo do 2026. godine. Kanada se priključila ovom potezu, uvodeći tarife od 100% na kineska električna vozila i druge EV komponente, sa ciljem zaštite domaće proizvodnje i jačanja sopstvenih kapaciteta.

Pored postojećih rudnika, Kanada istražuje nove načine eksploatacije litijuma iz alternativnih izvora, poput slanih voda iz naftnih polja i industrijskih otpadnih voda, s projektima u Ontariju, Kvebeku, Alberti i Manitobi. Kanada je trenutno šesta na svetu po rezervama litijuma, a predviđanja Međunarodne energetske agencije (IEA) ukazuju da će potražnja za litijumom u Severnoj Americi rasti po stopi od preko 40% godišnje, naglašavajući važnost ovih projekata za budućnost EV industrije na kontinentu.

Srbija i projekat Jadar: Potencijal za evropsko tržište litijuma

Srbija bi mogla zauzeti ključno mesto u evropskom lancu snabdevanja litijumom zahvaljujući projektu Jadar, jednom od najvećih nalazišta litijuma u Evropi. Kompanija Rio Tinto planira investiciju od 2,4 milijarde dolara u ovaj projekat, koji bi mogao da pokrije više od 10% evropske potražnje za litijumom kada proizvodnja počne, značajno smanjujući zavisnost EU od kineskog litijuma. Početak eksploatacije zavisi od dobijanja dozvola, za šta su, prema saopštenju Ministarstva rudarstva, potrebna do 24 meseca. Srbija po izjavama zvaničnika ima ideju da razvija celokupan lanaz proizvodnje baterija za električne automobile ali i baterijske sisteme za obnovljive izvore energije što može značajno da poveća celokupnu vrednost investicije, ali i udeo u BDP Srbije.

Evropska komisija procenjuje da će potražnja za litijumom do 2030. godine porasti za čak 18 puta, što Srbiju pozicionira kao ključnog partnera za EU u energetskoj tranziciji. Pored toga, Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU iz jula ove godine obuhvata održive sirovine, lanac proizvodnje baterija i razvoj sektora električnih vozila, čime Srbija dobija dodatnu podršku u razvoju ove industrije. Tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen Srbiji u oktobru, naglašeno je da Srbija može postati lider u oblasti električnih vozila, uz poštovanje ekoloških standarda i saradnju sa lokalnim zajednicama.

Optimalni scenario: Balans između Zapada i Kine

U idealnom scenariju, zapadne zemlje i Kina bi održavale stabilne lance snabdevanja kroz uravnotežene trgovinske odnose, dok bi Srbija igrala ključnu ulogu kao pouzdan evropski dobavljač litijuma. Kina bi zadržala pristup zapadnim tržištima, dok bi Evropa i Severna Amerika razvijale domaće kapacitete za proizvodnju baterija i EV tehnologije, čime bi se omogućio stabilan rast sektora elektromobilnosti. Ova ravnoteža bi podstakla ekonomski rast i prenela pozitivne efekte na lokalne zajednice, kao što je pokazao uspešan primer Mađarske u saradnji s kineskim kompanijama poput CATL-a.

Ipak, trenutni trendovi sugerišu sve dublje trgovinske tenzije, pri čemu trgovinski rat već dobija zamah. Kina, svojim hiperproduktivnim pristupom, ima cilj da smanji konkurenciju iz drugih zemalja, ugrožavajući projekte rudarenja litijuma u Evropi i SAD-u. Ovde se otvara prilika za Srbiju kao značajnog evropskog partnera, posebno u svetlu Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu za razvoj vrednosnog lanca u baterijskoj industriji i EV sektoru. Srbija bi imala koristi od evropskog pristupa standardima zaštite životne sredine, a Zapad, koji i dalje dominira u pogledu znanja i tehnologije, ostaje ključan za razvoj održivih rešenja.

Imajući u vidu sve navedeno u pogledu geopolitičkih i ekonomskih trendova, priklanjanje zapadnom tržištu i saradnja sa EU dugoročno bi bili ekonomski i politički mudriji izbor za Srbiju."

(Telegraf.rs)