Svet na prekretnici: Hoće li se u Busanu doneti istorijski sporazum protiv zagađenja plastikom?

Očekuje se da će predstavnici svetskih nacija ovog vikenda završiti pregovore o sporazumu za rešavanje globalne krize zagađenja plastikom, na sastanku u Busanu u Južnoj Koreji, i da će sporazum o ograničavanju proizvodnje plastičnih proizvoda biti usvojen u nedelju ili ponedeljak ujutru, preneo je danas AP.

U Busanu su se okupile i mnoge ekološke organizacije koje insistiraju na sporazumu kojim bi se našlo rešenje za obim proizvodnje i korišćenje toksičnih hemikalija u plastičnim proizvodima.

Teme za vas

Panama predvodi napore da eksponencijalni rast proizvodnje plastike bude deo sporazuma, koji podržava više od 100 zemalja.

"Previše je plastike", rekao je šef panamske delegacije Huan Karlos Monterej.

On je rekao da ako regulisanje proizvodnje plastike ne bude uključeno u taj sporazum, "to ne samo da će biti strašno tužno", već bi takav ugovor mogao podrazumevati ponovnu primenu obmanjujuće taktike kompanija da svoje proizvode predstavljaju kao ekološki prihvatljive, dok u stvari prikrivaju njihov štetan uticaj na životnu sredinu.

"Problem tako neće biti rešen", rekao je Monterej u intervjuu.

Prema informacijama Udruženja proizvođača plastike, Kina je 2023. godine bila daleko najveći izvoznik plastičnih proizvoda, a za njom slede Nemačka i Sjedinjene Američke Država.

Ove tri zemlje zajedno čine 33 odsto ukupne globalne trgovine plastikom, saopštilo je to udruženje.

Visoki član američke delegacije koji učestvuje na samitu u Južnoj Koreji izjavio je danas za AP da SAD podržavaju postojanje člana u ugovoru čije se usvajanje očekuje, a koji bi regulisao snabdevanje ili proizvodnju plastike.

Šefica odeljenja za plastiku i zdravlje ljudi australijske filantropske Mindero fondacije Sara Danlop, rekla je da se hemikalije ispiraju iz plastike i da "razboljevaju" ljude.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko 40 odsto celokupne plastike koja se proizvodi u svetu koristi se u ambalažama, a to uključuje plastične posude za hranu i piće za jednokratnu upotrebu, boce za vodu, posude za poneti, poklopce za kafu i kese za kupovinu.

Izvršni direktor Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu Inger Andersen rekla je pregovaračima u Busanu da se sporazum mora pozabaviti ovim problemom.

- Postoje li specifični plastični predmeti bez kojih možemo da živimo, oni koji tako često završe bačeni u životnu sredinu? Da li postoje alternative za ove stavke? Ovo je pitanje oko kojeg se moramo složiti", rekla je Anderson.

Prema saopštenju UN, svake godine svet proizvede više od 400 miliona tona nove plastike.

Upotreba plastike se učetvorostručila u poslednjih 30 godina, a svakog dana se u svetske okeane, reke i jezera baci količina plastike koja bi napunila 2.000 kamiona za smeće.

Manje od deset odsto plastike se reciklira, a većina svetske plastike odlazi na deponije, zagađuje životnu sredinu ili se spaljuje.

Većina zemalja pristala je da sklopi prvi globalni, pravno obavezujući sporazum o zagađenju plastikom, uključujući i okeane, do kraja 2024. godine, o čemu se razgovara u Busanu.

Ako se nešto ne promeni kad je reč o proizvodnji plastike, proizvodnja i upotreba plastike na globalnom nivou će dostići 736 miliona tona do 2040. godine.

Međunarodno nevladino udruženje ekoloških organizacija Grinpis (Greenpeace) saopštio je danas da je pojačalo pritisak na učesnike sastanka koji u Busanu u Južnoj Koreji završavaju pregovore o sporazumu za rešavanje globalne krize zagađenja plastikom, tako što je poslao četvoro aktivista, koji su se ukrcali u tanker koji je krenuo u luku da utovari hemikalije koje se koriste za proizvodnju plastike.

Grejem Forbs, koji predvodi delegaciju Grinpisa u Busanu, rekao je da ova akcija treba da podseti svetske lidere da imaju jasan izbor - da usvoje sporazum koji štiti ljude i planetu, ili da stanu na stranu industrije i žrtvuju zdravlje ljudi i budućnost generacije.

(Telegraf Biznis/Tanjug)