Objavljeni rezultati aukcije za OIE: Kakve su bile šanse malih proizvođača?

Ministarstvo rudarstva i energetike krajem novembra prošle godine raspisalo je aukciju za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije na kojoj su se investitori nadmetali za raspodelu kvota od ukupno 124,8 MW za solarne elektrane.

Pravo učešća na aukciji imala su sva domaća pravna lica ili preduzetnici koji ispunjavaju uslove za učestvovanje. Kako je navedeno u Javnom pozivu, mogle su da se prijave solarne elektrane odobrene snage 500 KW (0.5 MW) i više.

Teme za vas

Prema sačinjenoj rang listi Ministarstva rudarstva i energetike ove godine se na aukciju prijavilo 30 firmi koje su se nadmetale za već pomenutu ukupnu kvortu od 124,8 MW, gde maksimalno po jednom ponuđaču može da se dodeli 105 MW.

Od prijavljenjih 30 firmi, na aukciji je prošlo samo pet na koje je raspoređena čitava kvota, s tim da je samo jednoj firmi, koja ima i najveću proizvodnju, dodeljena kvota od 105 MW. Ovo znači da su se ostali ponuđači na aukciji nadmetali za preostalih 20 MW.

Iako je mnogo veći broj onih koji poseduju solare sa manjim brojem MW nego onih koji imaju veće kapacitete, ovako koncipiranom aukcijom manji proizvođači su imali nezavidnu startnu poziciju.

Takođe, cena je igrala značajnu ulogu u šansama manjih proizvođača na aukciji.

Prema Javnom pozivu maksimalna ponuđena cena za električnu energiju proizvedenu u solarnim elektranama odobrene snage 500 kW i više, 72 evra po MWh.

Ako se vratimo na ponuđača koji maksimalno može da ponudi 105 MW i njegova cena struje će biti niža (prema načinjenoj rang listi ona iznosi 52,89 evra) dok će onaj solarni park koji ima 2MW na raspolaganju morati da ponudi i ,,jaču" cenu (prema načinjenoj rang listi prosečna cena kod manjih proizvođača iznosi nešto više od 60 evra).

Ovakve cene proizilaze iz toga da je cena opreme i radova proizvođača koji su reda veličine preko 100 MW je manja od one koju imaju proizvođači manjih kapaciteta. Ovde se ogleda nekonkurentost manjih ponuđača, jer cena koju oni mogu da ponude mora biti veća.

Ovo znači da manji investitori, a zapravo ne i tako mali jer njihovi projekti idu i oko 10 miliona evra, cenom koju nude ne mogu parirati ovako velikim ponuđačima.

Kako je raniji poziv izgledao i šta je moguće rešenje?

U prvom krugu u kojem su se dodeljivale kvote, a koji je održan 2023. godine, na raspolaganju je bilo 50 MW za solarne elektrane. Kao jedan vid dobrog rešenja, mogao bi se osmisliti mehanizam kojim bi se ograničila kvota na manje porcije.

Odnosno, da postoji limit sa kojim bi ponuđači mogli da izlaze na aukciju čime bi se omogućila šansa da i veliki i manji investitori imaju fer uslove za učešće.

(Telegraf Biznis)