"Nauka i inovacije važni za pametnu energetsku tranziciju"

Nauka i inovacije su danas više nego ikada stubovi za promene i pametnu energetsku tranziciju, izjavila je danas državna sekretarka Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović na otvaranju Međunarodnog naučno-stručnog foruma "Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji" u Privrednoj komori Srbije.

- Svedoci smo rastuće zavisnosti ubrzanih klimatskih promena koje ostavljaju ozbiljne posledice i na privredu i na resurse.U tom svetlu energetska stabilnost i nezavisnost su postali ključni izazovi, ali i šanse za pametnu transformaciju i energetsku tranziciju - rekla je Gnjatovićeva.

Teme za vas

Istakla je da Ministarstvo nauke ostaje čvrsto posvećeno stvaranju uslova za razvoj novih tehnologija u ovoj oblasti kroz različite vidove podrške projektnom finansiranju, kroz pregršt inicijativa koje omogućavaju da se stvore bolje veze između nauke i privrede.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović naveo je da je kad je reč o Srbiji urađeno puno stvari prethodnih godina.

- Dobili smo strategiju razvoja energetike, koji predstavlja strateški pravac prema energetskoj tranziciji, ali i dekarbonizaciju kao ključnoj temi energetske tranzicije - kazao je on.

Dodao je da je ukinut moratorijum na nuklearnu energiju, kao i da je proizvodnja vodonika postala tema i deo buduće strategije.

- Ja bih rekao da postoje dva velika velika izaziva a to su, integracija u regionalno tržište i integracija u jedinstveno evropsko tržište - dodao je Vesović.

Istakao je da je u tranziciji neophodno da kompanije same donose svoje strateške odluke i da ih ugrađuju u svoje poslovne planove.

Pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke Vinča Predrag Škobalj rekao je da je ideja i cilj organizovanja ovog foruma da se naučnoj stručnoj i celokupnoj javnosti predstavi kako možemo obaviti energetski tranziciju na Zapadnom Balkanu, koji su ciljevi i pravci razvoja i kako naučno istraživačke i obrazovne institucije mogu tome dati doprinos.

- Želim da ovaj forum bude zanimljiv i pruži mnoge odgovore na ovu ozbiljnu temu kakva je energetska tranzicija - istakao je on.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, rekao je da Zapadni Balkan ima niz specifičnosti u odnosu na ostale regione, kao i da mu treba na pristupiti na poseban način.

- Republika Srpska u okviru projekta energentske tranzicije koji se već dugi niz godina usmerava iz evropskih, političkih i drugih centara krajnje odgovorno odnosi prema tom pitanju, želeći da damo svoj doprinos da tranzicija bude uspešna. Svakako se možemo složiti da je danas pitanje energetike najvažnije evropsko pitanje - naglasio je Đokić.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić, naveo je da kada je reč o energetskoj tranziciji u perspektivi Zapadnog Balkana, taj proces ne možemo da posmatramo van konteksta energetske bezbednosti i ekonomskog razvoja.

Istakao je da je energetika bazna grana koja podržava razvoj industrije, jer bez energenata i električne energije nema privrednog, tehnološkog ili socijalnog napretka.

- Energijska tranzicija podrazumeva kompletnu promenu dosadašnjeg izgleda energijskog sektora na Zapadnom Balkanu, koja je većinom visoko zavisna od korišćenja fosilnih goriva. Sadašnja postrojenja i energente treba da zamenimo prelaskom na obnovljive izvore energije, energiju vetra, sunca, vode i potencijalno nuklearnu energiju.To je ozbiljan, dugačak, kompleksan i skup proces - naglasio je Popadić.

Kako kaže, Srbija je prošle godine otpočela novu etapu u razvoju energijskog sektor, usvajanjem integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. definisala mapu puta u procesu energijske tranzicije.

- Naš ambiciozni cilj je da do kraja decenije obezbedimo novih 3,5 gigavata zelene energije iz solarnih i vetroelektrana, što znači da će skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije biti iz obnovljivih izvora energije. Ugalj kao domaći resurs postepeno će se zamenjivati kapacitetima koji takođe koriste domaći izvor energije vetroelektranama, solarnim elektranama, ali i dodatnim kapacitetima u hidroelektranama, uz obezbeđivanje balansirajućih kapaciteta u reverzibilnim hidroelektranama - zaključio je Popadić.

Međunarodni naučno-stručni forum "Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji” održava 13. i 14. maja u Privrednoj komori Srbije.

Forum je okupio učesnike međunarodnog projekta INITIATE, koji je "Podrška evropskim R&I kroz saradnju zainteresovanih strana i institucionalnu reformu".

Projekat se sprovodi u okviru programa Horizont Evropa, a cilj je unapređenje ukupnih istraživačkih i inovacionih kapaciteta naučnih institucija u oblasti zelene energije i digitalne tranzicije.

(Telegraf Biznis/Tanjug)