Velika tajna preti svetskim gradovima: Koji će prvi biti na udaru?

Niz velikih gradova širom sveta nalazi se pod ozbiljnom pretnjom klimatskih katastrofa, upozorava Financial Times u novom izveštaju. Iako su neki od njih za sada ostali pošteđeni većih razornih događaja, stručnjaci ih nazivaju „srećnicima“, ističući da je samo pitanje vremena kada će priroda pokazati zube.

Prema izveštaju, gradovi poput Njujorka i Hjustona (SAD), kao i Amsterdama (Holandija), nalaze se među najugroženijima kada su u pitanju poplave. Njihova infrastruktura i geografska lokacija čine ih posebno ranjivim, a posledice ekstremnih vremenskih uslova mogle bi biti katastrofalne.

Teme za vas

Foto: Shutterstock.com

Ali, problem nisu samo poplave. Atina (Grčka), Napulj (Italija) i Lisabon (Portugal) suočavaju se sa čestim toplotnim talasima, koji postaju sve intenzivniji i duži. Kombinacija visokih temperatura i sušnih perioda stvara savršene uslove za požare koji se brzo šire i teško kontrolišu.

Rekordni vremenski ekstremi

U razgovoru za Financial Times, profesor nauke o požarima Giljermo Rein sa Imperijal koledža u Londonu izjavio je:
„Na globalnom nivou, ovakvi događaji postaju sve verovatniji. Tokom sledeće godine dogodiće se veliki požar koji će uništiti čitavu zajednicu. Međutim, apsolutno nemamo pojma gde će se to desiti.“

Reinovo upozorenje dolazi u trenutku kada sve više gradova beleži rekordne vremenske ekstreme. Atina je u avgustu 2024. godine bila na ivici katastrofe kada je veliki požar izbio na periferiji grada. Zbog suše i vrućina, vatra se brzo proširila i uništila više od 100 km² šuma i naselja. Jedna žena je izgubila život, a hiljade ljudi bile su primorane da se evakuišu. Stručnjaci veruju da je grad spasen samo zahvaljujući povoljnim vetrovima.

Foto:Profimedia

U Dalasu (SAD), jednom od najbrže rastućih gradova u Americi, situacija je drugačija, ali jednako alarmantna. Nagla urbanizacija dovela je do betonizacije zemljišta, što onemogućava prirodnu apsorpciju padavina. Zbog toga su u gradu sve češće iznenadne poplave, poput one u avgustu 2022. godine, kada je za jedan dan palo 38 cm kiše, izazvavši ogromnu štetu.

Jedini održiv odgovor

Na evropskom tlu, Valensija (Španija) suočava se sa sličnim problemom. Grad je prošle godine pogodila katastrofalna poplava, za koju naučnici tvrde da je direktna posledica klimatskih promena.
„Nema sumnje, ovi eksplozivni pljuskovi pojačani su klimatskim promenama“, objašnjava Friderike Oto, rukovodilac World Weather Attribution centra pri Imperijal koledžu u Londonu, za Daily Mail.

Ni Velika Britanija nije pošteđena. Zbog izuzetno toplog i sušnog proleća, od početka godine izgorelo je preko 290 km² zemljišta. Mnoge britanske opštine nalaze se u blizini šumskih i ruralnih područja, što povećava rizik od nekontrolisanih šumskih požara koji često ugrožavaju i naseljena mesta.

Zajednički imenitelj svih ovih pretnji jesu – klimatske promene. Iako gradovi sve više ulažu u otpornost infrastrukture, stručnjaci upozoravaju da priroda često nadjača i najsavremenije odbrambene sisteme. Jedini održiv odgovor, kako navode, jeste smanjenje emisije gasova staklene bašte i globalna klimatska solidarnost.

(Telegraf Biznis)