OIE: Svetski dan vetra obeležava se 15. juna

Udruženje Obnovljivi izvori energije (OIE) saopštilo je da se sutra, 15. juna, obeležava Svetski dan vetra sa ciljem da se ukaže na značaj upotrebe energije vetra u energetskoj tranziciji, smanjenju emisija CO₂ i jačanju energetske sigurnosti.

Kako se navodi, Svetski dan vetra Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana (VE), a Elektroprivreda Srbije ( EPS) će prema najavama uskoro na mrežu priključiti vetropark Kostolac snage 66 MW, a do kraja godine očekuje se da na mreži budu VE Crni vrh i VE Čibuk 2, sa po 150 MW, pa će se Srbija približiti kapacitetu od jednog GW instalisane snage.

Teme za vas

"Nakon dva uspešno realizovana kruga aukcija za tržišne premije za OIE u 2023. i 2025. vetroelektrane su u Srbiji pokazale visoku konkurentnost i ukoliko se izgrade svi aukcijski pobednici, Srbija će dobiti više od 1,5 GW elektrana na sunce i vetar", piše u saopštenju.

Ističe se i da su se aukcije pokazale kao dobitna kombinacija za sve aktere, pa se Udruženje OIE Srbija nada da će do kraja godine biti raspisan poslednji krug aukcija za još 300 MW vetra i 100 MW solara, kao i da će država uvažiti potrebe industrije da donese novi trogodišnji plan aukcija.

Dodatni razvoj infrastrukturnih kapaciteta, unapređenje regulatornog okvira i efikasna koordinacija institucija ključni su za otključavanje punog potencijala vetra u narednim godinama i vetroenergija u Srbiji ima dugoročan značaj za energetsku sigurnost, diversifikaciju izvora i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.

Udruženje OIE navodi i da je u svetu tokom 2024. instalisano 117 gigavata (GW) novih kapaciteta, čime je ukupni kumulativni kapacitet dostigao 1.136 GW, a Evropa je kako je objavio WindEurope tokom prošle godine instalisala 16,4 (GW) novih vetroelektrana, od čega su zemlje EU zaslužne za 12,9 GW pa je ukupni kapacitet dostigao 285 GW.

"Čak 84 odsto svih novih kapaciteta izgrađeno je na kopnu, što jasno potvrđuje da je vetroenergija na kopnu i dalje temelj razvoja ovog sektora. Očekuje se i da će do 2030. godine 75 odsto novih vetroelektrana i dalje biti na kopnu", piše u saopštenju.

Globalno, 2024. označena je kao još jedna godina rekordna za vetar i prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra (Global Wind Energy Council - GWEC), širom sveta je tokom 2024. instalisano 117 GW novih kapaciteta, čime je ukupni kumulativni kapacitet dostigao 1.136 GW.

GWEC procenjuje da će u 2025. godini biti izgrađeno čak 139 GW, što bi predstavljalo novi istorijski maksimum.

Ocenjuje se i da bi do 2030. godine, prema aktuelnim politikama, globalni sektor vetroenergije mogao da poraste za dodatnih 981 GW, što znači prosečno 164 GW novih instalacija godišnje i ove brojke potvrđuju da vetroenergija predstavlja jedan od ključnih rastućih izvora energije u narednim godinama.

Energija vetra je u 2024. pokrila 19 odsto ukupne potražnje za električnom energijom u Evropskoj uniji i ukupna proizvodnja vetroelektrana iznosila je 475 teravatsati (TWh), a WindEurope očekuje da će EU instalisati dodatnih 113 GW vetroelektrana na kopnu do 2030. godine, od čega će većina, odnosno 65 odsto će biti realizovana putem aukcija.

OIE ističu i da ukupno gledano, Evropa sada ima 285 GW instalisanih vetroelektrana, 248 GW na kopnu i 37 GW na moru, a u okviru EU-27, instalisano je 231 GW, od čega je 210 GW na kopnu, a 21 GW na moru, dok se u narednih pet godina, očekuje prosečan rast od 31 GW novih kapaciteta godišnje.

(Telegraf.rs/Tanjug)