Biljana Bogovac (PWC Srbija): O ESG izveštajima i nefinansijskim izveštajima u Srbiji -

Obavezno ESG izveštavanje predstavlja regulative koje nalažu kompanijama da izveštavaju o svojim aktivnostima u vezi sa zaštitom životne sredine, društvenom odgovornošću i upravljanjem. Ove regulative su deo šireg napora da se poveća transparentnost i odgovornost kompanija u pogledu njihovog uticaja na društvo i životnu sredinu, kaže u intervjuu za Telegraf Biznis Biljana Bogovac, rukovodeća partnerka, PwC Srbija i Crna Gora.

• ESG standardi su trenutno u centru pažnje globalnog biznisa. Kako ocenjujete nivo svesti o ESG temama među kompanijama u Srbiji?

Nivo svesti o ESG principima (zaštita životne sredine, održive socijalne politike i odgovorno upravljanje) među kompanijama u Srbiji postepeno raste, ali i se dalje može smatrati da je u razvoju. Generalno, veće kompanije, posebno one koje su povezane s međunarodnim tržištima ili su deo stranih vlasničkih struktura, pokazuju veću svest i aktivno se bave implementacijom ESG praksi. Ove kompanije često imaju resurse i ekspertizu za angažovanje kada je reč o ESG praksama, što ih čini liderima u ovoj oblasti. S druge strane, mala i srednja preduzeća (MSP) često su manje informisana o ESG principima i njihovim prednostima. Mnoga od njih još uvek nisu svesna dugoročnih koristi koje proističu iz održivih poslovnih praksi, kao što su na primer poboljšana reputacija, veća privlačnost za investitore i potrošače, te smanjenje poslovnih rizika.

Teme za vas

U Srbiji se takođe može primetiti porast inicijativa i programa koji imaju za cilj edukaciju i prenos znanja o ESG standardima. Organizacije, kako lokalne, tako i međunarodne, pokreću različite obuke, radionice i istraživanja koja pomažu u podizanju svesti o ESG pitanjima. Pored toga, pritisak od strane potrošača i investitora za održivije i odgovornije poslovanje dodatno podstiče kompanije da se bave ovim temama.

• Šta zapravo podrazumeva obavezno ESG izveštavanje koje stupa na snagu i koje sve kompanije će biti obuhvaćene tim pravilima?

Obavezno ESG izveštavanje predstavlja regulative koje nalažu kompanijama da izveštavaju o svojim aktivnostima u vezi sa zaštitom životne sredine, društvenom odgovornošću i upravljanjem. Ove regulative su deo šireg napora da se poveća transparentnost i odgovornost kompanija u pogledu njihovog uticaja na društvo i životnu sredinu. U Evropskoj Uniji, na primer, nova pravila u okviru Direktive o održivom poslovanju i izveštavanju (CSRD - Corporate Sustainability Reporting Directive) nameću se pravilima prethodne Direktive o nefinansijskom izveštavanju (NFRD - Non-Financial Reporting Directive). Ovo izveštavanje je postalo ili će uskoro postati obavezno za značajan brojkompanija, uključujući:

1. Sve velike kompanije: To su kompanije koje ispunjavaju barem dva od tri kriterijuma: imaju više od 250 zaposlenih, ostvaruju više od 40 miliona evra prihoda, ili imaju ukupnu aktivu veću od 20 miliona evra.

2. Sve kompanije u grupi značajnijih ili javnih interesa: Ove kompanije obično uključuju kompanije čije su akcije kotirane na berzi ili koje imaju značajne

aktivnosti na polju zaštite životne sredine i društvene odgovornosti.

3. Mala i srednja preduzeća: Takođe, u budućnosti bi neka manja preduzeća mogla biti uključena, naročito ako su izlistana na berzi ili posluju u određenim sektorima.

ESG izveštavanje mora obuhvatati informacije o strategijama i politikama na poljima zaštite životne sredine, uticaju na društvo, kao i o strukturama upravljanja koje su postavljene kako bi se osigurao odgovoran rad kompanije. Kompanije će morati da dostavljaju ovaj izveštaj u skladu sa grupnim standardima, što omogućava lakše

poređenje između različitih organizacija.

Izveštavanje će, u pravilu, morati da bude verifikovano od strane nezavisnih trećih strana kako bi se osigurala tačnost i transparentnost datih informacija.

Međutim, veoma je važno napomenuti da je u februaru 2025. godine Evropska komisija predstavila sveobuhvatan predlog "Omnibus" za pojednostavljenje pravila o održivosti širom EU. Ovaj paket ima za cilj da smanji birokratiju, smanji administrativne obaveze (čime se preduzećima procenjuje ušteda od 6,3 milijarde evra godišnje) i da odgovori na zabrinutosti da prekompleksna ESG regulativa može naštetiti globalnoj konkurentnosti Evrope. Reformama se ciljaju ključni stubovi Evropskog zelenog plana – od izveštavanja o održivosti do dužne pažnje u lancu snabdevanja – čineći ovaj predlog veoma relevantnim za profesionalce u oblasti održivosti. Paket obuhvata amandmane različitih ESG regulativa (CSRD, CSDDD, CBAM, Taksonomija), kojim bi se, ukoliko bude usvojen, drastično smanjio obim primene na kompanije koje posluju na tržištu EU.

• Kada govorimo o karbonskoj neutralnosti, koliko su kompanije u Srbiji realno spremne da donesu dugoročne strategije za smanjenje emisije CO₂?

Karbonska neutralnost predstavlja značajan izazov i priliku za kompanije u Srbiji, a njihova spremnost da donesu dugoročne strategije za smanjenje emisije CO₂ varira u zavisnosti od nekoliko faktora. Iako postoje zakonski okviri i strategije na nivou države koje se odnose na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, njihova

implementacija nije ista za sve, a mnoge kompanije, posebno manje i srednje, često nemaju potrebna znanja ili resurse da uspešno razviju i sprovedu strategije održivosti.

Finansijski aspekt takođe igra ključnu ulogu, s obzirom na to da ulaganja u tehnologije za smanjenje emisija i energetsku efikasnost mogu biti značajan teret, zbog čega je važno omogućiti podršku kroz subvencije i povoljne kredite.

Pristup relevantnim podacima i metodologijama za merenje emisija predstavlja veliki izazov, jer kompanije moraju imati odgovarajuće alate za praćenje i izveštavanje. Kako bi se postigla karbonska neutralnost, neophodna je i saradnja među različitim akterima - kompanijama, vladama i nevladinim organizacijama - što može doprineti razvoju efikasnijih strategija.

• Koliko su investitori danas zainteresovani za ESG performanse jedne kompanije u poređenju sa, recimo, tradicionalnim finansijskim pokazateljima?

Interesovanje investitora za ESG performanse kompanija značajno je poraslo u poslednjim godinama, dostižući nivoe koji su često uporedivi, a ponekad čak i viši od interesa za tradicionalne finansijske pokazatelje. Ova promena je posledica nekoliko ključnih faktora.

Prvo, investitori postaju sve svesniji rizika povezanih sa klimatskim promenama, društvenim aspektima i problemima upravljanja, kao što su regulatorne

promene i reputacioniizazovi, koji mogu ozbiljno da utiču na finansijske performanse kompanija. U tom kontekstu, ESG faktori su postali relevantni za procenu rizika i prilika.

Drugo, tražnja za održivim ulaganjima, kako od strane institucionalnih, tako i od strane pojedinačnih investitora, raste; mnogi investitori žele da podrže kompanije koje doprinose pozitivnim promenama u društvu i životnoj sredini. Treće, kompanije sa snažnim ESG praksama često pokazuju bolju dugoročnu održivost i otpornije poslovne modele, što može rezultirati stabilnijim i održivijim rastom, čime se potvrđuje pretpostavka da dobre ESG politike mogu doprineti boljim finansijskim performansama.

Osim toga, u mnogim jurisdikcijama uvode se regulative koje zahtevaju od kompanija da transparentno izveštavaju o svojim ESG performansama, što dodatno podstiče investitore da se fokusiraju na ove aspekte prilikom donošenja odluka. Razvoj raznih analitičkih alata i rang lista koji procenjuju kompanije u odnosu na ESG kriterijume dodatno olakšava investitorima analizu i procenu njihovih izbora. Na taj način, ESG performanse se sve više svrstavaju među ključne faktore u procesu odlučivanja investitora, često izjednačene sa, ili čak superiorne u odnosu na tradicionalne finansijske pokazatelje.

• Kako izgleda revizija ESG izveštaja u praksi i da li PwC u Srbiji već ima razvijenu metodologiju za takvu vrstu provere?

Revizija ESG ili nefinansijskih izveštaja predstavlja složen proces koji uključuje nekoliko ključnih koraka s ciljem osiguravanja tačnosti i transparentnosti informacija koje kompanije pružaju o svom uticaju na životnu sredinu, društvo i upravljanje. Ovaj proces započinje planiranjem revizije, gde revizorski tim definiše obim i ključne aspekte koje treba proveriti. Nakon toga sledi procena rizika, u okviru koje se identifikuju potencijalni izazovi koji bi mogli uticati na verodostojnost izveštaja.

Prikupljanje dokaza je sledeći korak, gde revizori sprovode relevantne revizorske procedure u cilju potvrđivanja tačnosti i kompletnostiobelodanjenih podataka. Sve to se realizuje kroz saradnju sa različitim odeljenjima u kompaniji. Ova faza revizije je ključna, jer omogućava procenu usklađenosti sa relevantnim standardima i regulativama. Na kraju, tim sastavlja izveštaj o reviziji.

U kontekstu Srbije, PwC, kao deo globalne mreže sa bogatim iskustvom u ovoj oblasti, ima razvijenu metodologiju koja je prilagođena specifičnostima lokalnog tržišta. Takođe, lokalni tim je intenzivno uključen u projekte ograničenog uveravanja za izveštaje o održivosti koji su sastavljeni u skladu sa ESRS (European SustainabilityReporting Standards), za kompanije koje obavezuje CSRD. Na taj način smo u koraku sa EU trendovima i ispred lokalnog tržišta.

• Koji su najčešći izazovi sa kojima se susreću kompanije u procesu implementacije ESG standarda u svom poslovanju?

Implementacija ESG standarda u poslovanju nosi sa sobom brojne prednosti, ali i izazove s kojima se kompanije često suočavaju. Jedan od glavnih problema leži u nedostatku jasnih smernica i standarda, što otežava razumevanje na koji način se različiti ESG zahtevi mogu primeniti u okviru specifičnih sektora. Pored toga, sakupljanje i upravljanje podacima o životnoj sredini, socijalnim aspektima i korporativnom upravljanju mogu biti izazovni, s obzirom na često nedostupne ili

nekvalitetne informacije.

Adekvatna obučenost zaposlenih kao i promena interne kulture je nešto što je takođe teško ostvariti, posebno kada prioriteti menadžmenta nisu usklađeni sa ESG ciljevima. Implementacija ESG inicijativa može zahtevati značajna finansijska ulaganja u nove tehnologije i obuke, što može predstavljati izazov, posebno za manje kompanije.

Osim toga, kompanije se suočavaju s regulatornom zahtevima, gde razumevanje i poštovanje ESG pravila postaje sve važnije.

Održavanje transparentnosti i verodostojnosti izveštaja o održivosti takođe je ključno, jer investitori i ostalezainteresovane strane traže tačne informacije koje odražavaju realnu sliku. Na kraju, upravljanje mnoštvom interesa među različitim interesnim stranama može otežati usklađivanje ESG strategija. Za uspešnu implementaciju, kompanije moraju postaviti jasne ciljeve, osigurati posvećenost menadžmenta i stalno unapređivati prakse kako bi se ESG vrednosti

integrisale u samu srž poslovanja.

• Da li su srpske firme više fokusirane na ekološki (E), društveni (S) ili upravljački (G) deo ESG-a? i zašto?

Fokus srpskih firmi na ekološki tj. zaštitu životne sredine (E), društveni (S) ili upravljački (G) deo ESG-a varira u zavisnosti od sektora, ali se može primetiti da su ekološki i društveni aspekti u poslednje vreme sve više u centru pažnje. Faktor zaštite životne sredine postaje naročito značajan zbog globalnih pritisaka na smanjenje emisija štetnih gasova i borbe protiv klimatskih promena, što motiviše mnoge kompanije da implementiraju održive prakse, poput smanjenja potrošnje resursa, korišćenja obnovljivih izvora energije i efikasnog upravljanja otpadom.

Ovaj trend se često javlja kao odgovor na rastuću svest potrošača o značaju očuvanja životne sredine, kao i zbog sve strožih regulatornih zahteva. Društveni aspekt ESG-a takođe dobija na značaju, posebno u kontekstu radnih prava, jednakosti, diverzifikacije zaposlenih i društvene odgovornosti prema lokalnim zajednicama. Kompanije prepoznaju da zadovoljenje društvenih standarda može poboljšati njihovu reputaciju, privući i zadržati talente, što je ključno za održivost poslovanja.

Sa druge strane, upravljački aspekt postaje sve važniji, s obzirom na sve veće interesovanje investitora za transparentnost, odgovornost i etičko poslovanje. Mnoge srpske kompanije shvataju značaj dobrih praksi upravljanja kako bi privukle domaće i strane investicije.

Dakle, iako je fokus na zaštiti životne sredine i društvenim aspektima izražen, upravljanje takođe postaje ključno za uspeh preduzeća. Uopšte, očekuje se da će svi aspekti ESG-a postati međusobno povezani i da će se razvijati holistički pristup u poslovanju, čime će kompanije moći da postignu konkurentsku prednost na tržištu.

• U kojoj meri održiva energija i prelazak na obnovljive izvore postaju deo ESG strategije velikih i srednjih kompanija kod nas?

Održiva energija i prelazak na obnovljive izvore postaju sve istaknutiji deo ESG strategije velikih i srednjih kompanija u Srbiji, a ovom trendu doprinosi nekoliko veoma važnih faktora.

Prvo, globalna posvećenost smanjenju emisije štetnih gasova i borbi protiv klimatskih promena snažno utiče na poslovne strategije. Mnoge kompanije prepoznaju da je prelazak na obnovljive izvore energije ne samo ekološki ispravan, već i ekonomičan na duži rok, jer smanjuje troškove energije i zavisnost od fosilnih goriva, koja mogu biti podložna cenovnim fluktuacijama.

Drugo, postoji sve veći pritisak od strane potrošača, investitora i regulativnih tela za usklađivanje sa održivim praksama. Potrošači postaju sve svesniji uticaja svojih odluka na životnu sredinu, što ih motiviše da biraju proizvode i usluge firmi koje se zalažu za održivost. Pored toga, investitori, kako domaći tako i strani, sve više vrednuju kompanije koje imaju jasne strategije za održivu energiju, što stvara dodatni pritisak na

preduzeća da implementiraju zelene inicijative.

Treće, regulativa takođe igra značajnu ulogu. Srbija se, kao deo evropskih integracija, sve snažnije usklađuje sa evropskim zakonodavstvom koje promoviše zelenu energiju.

Ovo dovodi do poboljšanja u okviru energetske efikasnosti i povećanja korišćenja obnovljivih izvora, što stavlja dodatni izazov na kompanije kako bi se prilagodile novim standardima.

Međutim, izazovi ostaju, uključujući potrebne investicije u infrastrukturu, tehnologiju i obuke kadrova.

• Kakvu ulogu će PwC imati u edukaciji i savetovanju kompanija kada je u pitanju prilagođavanje ESG regulativi i zelenim standardima?

Mogu slobodno da kažem da PwC već ima veoma važnu ulogu u edukaciji i pružanju savetodavnih usluga, zahvaljujući svojoj ekspertizi, resursima i znanju o najboljim praksama u oblasti održivog poslovanja. Kao jedna od vodećih svetskih konsultantskih kompanija, PwC pruža širok spektar usluga koje se usmeravaju na pomoć kompanijama u integraciji ESG principa u njihove strategije i operacije.

Pomažemo kompanijama da razumeju kompleksne ESG regulative i norme koje se stalno razvijaju, nudeći informacije o trenutnim i budućim zahtevima kako na lokalnom, tako i na regionalnom nivou, kako bi se olakšalo usklađivanje s propisima i poboljšala konkurentnost.

Osim toga, PwC Srbijaorganizuje obuke i radionice za zaposlene na svim nivoima, kako bi se povećala svest i razumevanje o ESG temama unutar organizacija. Ova edukacija obuhvata prednosti održivog poslovanja, metode merenja i izveštavanja o ESG performansama, kao i strategije za smanjenje ekološkog otiska, što je ključno za uspeh u ovom području.

Pored toga, nudimo savetodavne usluge koje se odnose na razvoj i implementaciju ESG strategija prilagođenih potrebama i ciljevima kompanija. Ovo uključuje izradu akcijskih planova za prelazak na obnovljive izvore energije, unapređenje energetske efikasnosti, društvenu odgovornost i jačanje korporativnog upravljanja.

Takođe, pružamo pomoć kompanijama u pripremi i verifikaciji ESG izveštaja, kako bi se osigurala transparentnost i verodostojnost informacija koje se predstavljaju zainteresovanim stranama. Ovaj proces obuhvata konsultacije u vezi s korišćenjem odgovarajućih metrika, alata za izveštavanje i standarda, sa ciljem poboljšanja kvaliteta izveštavanja i jačanja poverenja među investitorima i potrošačima.

Sve u svemu, PwC će svojim znanjem, resursima i iskustvom nastaviti da podržava kompanije u njihovom putu ka održivosti i prilagođavanju ESG regulativama, doprinosiće time ne samo unapređenju njihovih operacija, već i ukupnoj održivosti privrede u Srbiji.

• Da li očekujete da će ESG standardi postati jedan od ključnih kriterijuma u vrednovanju uspešnosti kompanija u narednim godinama, i kako to može promeniti tržište u Srbiji?

Da, očekujem da će ESG standardi postati jedan od ključnih kriterijuma u vrednovanju uspešnosti kompanija u narednim godinama, i da će to imati značajan uticaj na tržište u Srbiji. U globalnom kontekstu, rastuća svest o značaju održivosti, kao i pojačana regulativa na ovu temu, čine ESG faktore sve važnijim za investitore, potrošače i ostale zainteresovane strane. U Srbiji, ovaj trend je u začetku, ali se očekuje da će se ubrzati usled rasta investicija koje favorizuju kompanije sa jasnim ESG strategijama.

Budući da će kompanije koje sprovode ESG prakse privlačiti više pažnje i podrške, to će podstaći druge da preispitaju svoje poslovne modele i procese.

Ovo može dovesti do veće konkurencije, ali i do podsticanja inovacija, s obzirom na to da će preduzeća morati da traže načine za poboljšanje svojih ekoloških i društvenih performansi. Kao rezultat, tržište će postati inkluzivnije i održivije, što može doprineti jačanju ekonomije u celini.

Osim toga, poboljšane ESG prakse mogu biti od ključnog značaja u izgradnji poverenja sa potrošačima. Kako su kupci sve više skloni da biraju proizvode ili usluge firmi koje se zalažu za društvenu odgovornost i održivost, kompanije koje ne uspeju da usvoje ESG standarde mogu izgubiti tržišni udeo. Na ovaj način, ESG postaje ne samo etička, već i ekonomska imperativ, čime se stvara dodatni pritisak na kompanije da unaprede svoje poslovne strategije.

Na kraju, ove promene bi mogle uticati i na regulative, s obzirom na to da će vlade biti pod pritiskom da postave jasnije smernice i standarde o održivom poslovanju. U tom smislu, očekuje se da će ESG standardi igrati sve veću ulogu u oblikovanju budućeg poslovnog okruženja u Srbiji, podstičući kompanije da se fokusiraju nadugoročne ciljeve održivosti, s pažnjom na ekonomske, društvene aspekte svog poslovanja, kao i aspekte zaštite životne sredine.

• Mala i srednja preduzeća u Srbiji često se suočavaju sa nedostatkom resursa i svakodnevnim izazovima. Kako im pomoći da ESG postane deo njihovog poslovnog modela, a ne samo još jedna obaveza?

Kako bi se pomoglo MSP sektoru, potrebno je pristupiti iz jedinstvene perspektive koja osigurava praktičnu primenu i vidljive koristi. Prvi korak je pružanje edukacije i svesti o prednostima ESG praksi. Organizovanjem radionica, obuka i informativnih sesija, malim i srednjim preduzećima se može pomoći da razumeju kako integracija ESG principa može poboljšati njihovu reputaciju, privući nove kupce i investitore, kao i smanjiti operativne troškove. Na primer, naglašavanje ušteda koje mogu nastati iz energetske efikasnosti ili smanjenja otpada može pružiti konkretne motivacije za prelazak na održive prakse.

Drugi ključni aspekt je olakšavanje pristupa resursima i alatima koji olakšavaju implementaciju ESG strategija. To može uključivati razvoj aplikacija ili platformi koje

nude alate za merenje i učenje o ESG performansama, kako bi preduzeća mogla jednostavno da prate svoj napredak. Takođe se može razmotriti pružanje subvencija ili povoljnih kredita za investicije u zelene tehnologije i održive procese.

Pored toga, savetodavne usluge su od ključnog značaja. Pružanje stručne pomoći u razvoju prilagođenih ESG strategija koje odgovaraju specifičnim potrebama i mogućnostima MSP-a može biti od velike koristi. To može uključivati pomoć u izradi akcionih planova, postavljanju ciljeva i praćenje napretka, kao i povezivanje sa mrežom drugih preduzeća koja sprovode slične inicijative.

Još jedan važan faktor je razvoj zajednica i umrežavanje. Formiranje mreža koje okupljaju ova preduzeća sa zajedničkim interesima može stimulisati razmenu znanja i iskustava, što može biti posebno korisno za male firme koje se možda suočavaju sa sličnim izazovima. Ove zajednice mogu se koristiti za deljenje resursa, ideja i podrške u implementaciji ESG principa.

Veoma je važno da MSP sektor shvati ESG ne kao opterećenje, već kao priliku za unapređenje poslovanja, povećanje konkurentnosti i doprinos održivom razvoju. Integracija ESG principa može postati deo njihove strategije rasta i inovacija, omogućavajući im da stvore dodanu vrednost ne samo za sebe, već i za zajednicu u kojoj

posluju.

• Na koji način PwC kroz inicijative poput konkursa za ESG lidere planira da motiviše i podrži MSP sektor da posluje održivo i strateški razmišlja o ESG aspektima?

PwC konstantno radi na pružanju podrške MSP sektorukroz različite inicijative, uključujući konkurs za ESG lidere koji organizujemo drugu godinu zaredom. Kroz konkurs za ESG lidere, PwC prepoznaje i nagrađuje preduzeća koja pokazuju izuzetne rezultate u oblasti održivosti, čime ih motiviše da nastave s razvojem.

PwC na ovaj način stvara platformu za umrežavanje među MSP, korporacija i drugih sektora radi razmene iskustava i najboljih praksi u vezi sa ESG. Jedan od ciljeva je takođe i povezivanje MSP sa lokalnim zajednicama i inicijativama koje podržavaju održivost.

MSP sektoru omogućava se pristup iskustvima i uvidima u primenu ESG praksi drugih preduzeća, što će im pomoći da prepoznaju ključne korake i strategije za uspešnu implementaciju održivog poslovanja. Na taj način pomažemo im da razumeju daodrživo poslovanje ne samo da poboljšava njihovu reputaciju, već i privlači klijente koji vrednuju ESG aspekte, čime se stvara dodatna vrednost i konkurentska prednost na tržištu.

(Telegraf Biznis)