Pušenje je već sada skup sport: Da li nas očekuje novo poskupljenje cigareta?

Za pola meseca čeka nas novo pomeranje akciza, a sa njim, očekivano, i poskupljenje cigareta.

Duvandžije se, po pravilu, prilagođavaju šestomesečnom povećanju, što se na kraju odražava na potrošače i cenu paklice.

To nam je potvrdio i Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji JTI za Zapadni Balkan.

- Ne znam, ono što mogu da kažem jeste da su se u prošlosti te cene menjale, odnosno da su poreska opterećenja zahtevala i korekcije cena cigareta - rekao nam je Pekez na marginama Samita guvernera u Bečićima.

Činjenica je da na svakih šest meseci u novčaniku mora da se nađe koji dinar više za paklicu, zbog čega se dešava da određeni broj stanovnika Srbije i odustane od pušenja cigareta.

- Tačno je. Svake godine, skromnim procentom, do tri odsto, po prirodi stvari, deo populacije odustane od nečeg što ih košta sve više. Ali nadoknadi se to upravo većom akciznom stopom - objašnjava Pekez.

On priznaje da industriji pada prodaja usled povećanja akciza, odnosno posledično, poskupljenja cigareta.

Kako kaže, prirodna posledica je da, ukoliko raste cena, padne prodaja. Međutim, to postaje dramatičnije kada postoji ilegalna alternativa kojoj se potrošači okreću pod pritiskom većih cena.

Kada je reč o samim akcizama, podsetimo, naša zemlja redovno povećava procenat na akciznu robu, što je i jedna od obaveza u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Zbog toga, kako i sam Pekez ističe, pušenje je postalo skup sport za građane jer se poresko opterećenje već povećavalo nekoliko puta, a rašće i dalje.

Foto: Telegraf

Teši činjenica, dodaje on, da u procesu pridruživanja EU, svaka zemlja ima grejs period, odnosno period prilagođavanja od četiri godine. To praktično znači da se dovede na odnos od 90 evra po 1.000 cigareta. On navodi primer Hrvatske koja je dobila grejs period i ispunila ga i sada je kod njih taj odnos dostigao 101.

Poređenja radi, u ovom trenutku nama je na 67 evra.

Lako je u tim procesima i zahtevima izgubiti kompas, pa su neke zemlje požurile da ispune pravila, ali su napravile dodatne probleme:

- U BiH su pre deset godina doneli zakon kojim su istim iznosima svake godine povećavali taj procenat. Bukvalno, zakon kaže: Povećaćemo svake godine dok se ne postigne minimum koji EU zahteva. To je, dakle tih 90 evra. Oni su ga dostigli početkom ove godine, a eto nisu ni otvorili pregovore - priča Pekez.

U međuvremenu, prema njegovim rečima, nisu uspeli da promene zakone i sada je šverc porastao na preko 50 odsto tržišta.

Jedan od izazova ne samo duvanske industrije nego i poslovanja uopšte jeste borba protiv nelegalne trgovine, međutim, kako priča Pekez koji je bio i član radne grupe koja se bavila upravo suzbijanjem šverca duvana, u Srbiji, zbog redovnih kontrola, i periodičnih promena odnosno podizanja akciza, taj problem je ipak prilično pod kontrolom.

Konkretno, u periodu 2012-2014, povrat u legalne tokove bio je 8 odsto.

- To nije malo, posebno jer je Srbija najveće regionalno tržište kada je reč o cigaretama - kaže.

U ciframa, to znači da je poreski prihod porastao sa 90 na 100 milijardi dinara, što je jedinstven rezultat u regionu.

A upravo taj region bi trebalo da akcizne politike prilagodi socijalnoj i ekonomskoj situaciji, da povećanje akciza bude umereno i postepeno, jedna je od poruka sa Samita guvernera.

Pekez, koji je učesnik tradiocionalnog samita ističe da svi regionalni kandidati za članstvo u EU imaju izgrađenu praksu akciznih kalendara i da je zbog toga važno konzistentno ih se pridržavati. Tako se, kaže,  vodi računa o kupovnoj moći stanovništva, i sprečava rast ilegalne trgovine.

Duvanska industrija inače je jedan je od najvećih poreskih obveznika u regionu, a sama kompanija JTI uplatila je porez od oko 600 miliona evra.

(Telegraf Biznis/V.B/D.V.)