Čekajući "Turski tok": Bugari pregovaraju o uvozu gasa iz Turkmenistana, gde je tu Srbija?

I pre nego što je zaboden prvi ašov, kojim bi Bugarska označila početak gradnje "Turskog toka” kojim ruski gas iz Turske treba da stigne do Srbije i Mađarske, bugarski premijer Bojko Borisov, poslednjih dana pregovara o uvozu gasa iz Turkmenistana.

Na prvom Kaspijskom ekonomskom forumu predstavnici dve zemlje pregovaraju o opcijama isporuke turkmenistanskog gasa preko gasovoda iz trećih zemalja, rekao je premijer Bojko Borisov ne precizirajući pravce dopremanja ovog energenta.

Na pitanje da li bi Srbija eventualno mogla da koristi neke količine ovog turkmenistanskog gasa i da li ovo može da se čita da Bugarska još uvek nije sasvim sigurna po pitanju gradnje „Turskog toka”, dr Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da Bugari nemaju o čemu da pregovaraju jer turkmenistanskog gasa nema dovoljno.

– Naime, Turkmenistan je najveći deo svojih količina preusmerio ka Kini. Pitanje je da li uopšte išta ostane da bi se isporučilo Bugarskoj ili ovom delu Evrope. Sumnjam. Jer je i „Gasprom” jedan od kupaca gas iz Turkmenistana. Godišnje kupuju oko 5,5 milijardi kubika gasa – kaže Vuletić.

On podseća da je bilo pregovara o kaspijskom gasovodu, koji bi dovodio gas do granica Evropske unije, ove ili sledeće godine, i to pre svega za potrebe Grčke, Italije i Turske, ali da od toga nema ništa.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Inače, Turkmenistan, koji se graniči s Iranom, poseduje u svetu četvrte po veličini rezerve prirodnog gasa, ali nema infrastrukturu za transport. Upravo je to bio i razlog što su se minimalne količine ovog gasa našle u gasovodima TAP i TANAP..

– Dakle, Bugari uporno seku granu na kojoj sede. Umesto da se prihvate gradnje „Turskog toka” i ruskog gasa, te tako obezbede sebi, Srbiji i Mađarskoj dovoljno gasa oni i pregovaraju. Istovremeno je od 1. januara 2020. godine neizvesno hoće li uopšte biti gasa preko Ukrajine, ukoliko se i definitivno prekine ovaj tranzit – kaže Vuletić.

Upućeni u gasne prilike tvrde da je teško izvodljivo da se turkmenistanski gas nađe u Bugarskoj, a još manje da od njega i Srbija ima koristi. Osim toga, s Turkmenistanom ne može da se postiže dogovor o ceni gasa kao s Rusijom, jer oni imaju potpuno nezavisnu politiku po pitanju svog gasnog cenovnika. Pitanje je da li bi se Bugarskoj isplatilo da po toj ceni kupuje gas.

Isti izvor kaže da Evropa odavno najavljuje da bi mogla da uvozi gas iz Turkmenistana, s obzirom na to da Brisel pojačava napore da izbegne zavisnost od ruskog gasa. Tako da se i ovaj razgovor Bugarske o uvozu turkmenistanskog gasa može upravo na taj način i posmatrati – kao još jedan pokušaj da ovaj deo Balkana prestane da zavisi od ruskog gasa.

Čak je bilo i najava da bi uvoz gasa iz Turkmenistana, gasovodom ispod Kaspijskog mora, mogao da počne u najboljem slučaju 2019. godine, ali za sada ništa.

S portala Saveza energetičara Srbije poručuju da će se naša zemlja priključivati na gasovod, koji joj bude najbliži i najjeftiniji za izgradnju gasne veze.

(Telegraf Biznis/Politika)