Nešto se čudno dešava na tržištu kafe, mašine su glavni uzrok

Foto: Pixabay

Najniža cena kafe u poslednjih 13 godina rezultiraće marginalizacijom većine proizvođača, a učvrstiće položaj država koje su znatno modernizovale proizvodnju, poput Brazila i Vijetnama, procenjuju analitičari tog tržišta.

Kako piše Rojters, sve opsežnije uvođenje mehanizacije i novih tehnologija u uzgoju kafe rezultiralo je rastom produktivnosti kod ta dva najveća svetska proizvođača koje konkurenti iz Južne Amerike i Afrike teško mogu da prate.

Teme za vas

"Brazil i Vijetnam imali su konstantno povećanje produktivnosti, a ostale države nisu“, tumači Džefri Sač, direktor Centra za održivi razvoj na Unverzitetu Kolumbija.

Prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, te dve države danas proizvode više od polovine svetskog roda kafe, a udeo im i dalje raste.

Vodeći Brazil sam snadbeva svetsko tržište sa 37 posto kafe. Rekordan rod ostvaren je uprkos smanjenju površine pod zasadima kafe već šestu godinu zaredom. Vijetnamska proizvodnja takođe raste.

Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) pokazuju da je prosečni prinos brazilskih farmi u poslednjih 10 godina oštro porastao, za više od 40 posto, na 1,5 tona po hektaru.

Vijetnam je prosečni prinos povećao za 18 posto, na 2,5 tone po hektaru. Kolumbija je također povećala prinos za solidnih 12 posto, ali se on kreće oko tone po hektaru.

Terminski ugovori na Arabika kafu – najkorišćenije globalno merilo za cene kafe – u maju su pali na 87,6 američkih centi za približno pola kilograma, što je najniža cena od maja 2005. godine.

U međuvremenu se cena malo oporavila, ali je i dalje preniska za većinu svetskih proizvođača. Brazilski proizvođači značajno su smanjili i udeo ljudskog rada u zasadima uvođenjem mehanizacije.

Naime, mašine za branje kafe mogu sniziti troškove berbe za 40 do 60 posto, ističu farmeri.