Pljačkaju na naočarima: Vrede 50, a prodaju ih za 500 evra

Pre nekoliko godina počela sam da primećujem da imam problema s vidom. Slova su mi postala sve nekako dalja i mutnija, a pogled na neonske reklame tokom večernjih sati bio mi je neizdrživ. Odlagala sam odlazak na pregled jer sam znala da mi trebaju naočare koje nisam mogla da priuštim.

Izbegavala sam pogled u reklame, i ne brinući o borama, naučila da škiljim kako bih videla sve što mi treba. Kad sam se konačno odvažila na taj korak i otišla da kupim naočare u optici u kvartu izašla sam lakša za 337 evra. A imam malu dioptriju.

Teme za vas

Prijateljica koja ima dioptriju -8 za naočare daje više od 675 evra, pa mi je tako rekla, kako na prste jedne ruke može nabrojati koliko je naočara kupila tokom svog života. Naime, preskupe su da bi ih kupovala kad god joj neki okvir dosadi, a i ona i ja sad znamo da postoji puno jeftinija opcija, koja će sigurno zanimati sve one koji nose naočare.

Jeftini okviri, ali 'skupi' logo

Čarls Dahan iz vlastitog iskustva zna kako je lako opljačkati ljude prilikom kupovine naočara. Nekada je i sam bio glavni dobavljač okvira za naočare za "LensCrafters", pre nego je kompaniju kupila "Luxottica".

- Nema konkurencije u industriji, ne više. Luxottica je sve pokupovala, i sami određuju cene kako žele - naglašava.

Cene naočara i njihovih okvira u poslednje vreme dosegnule su astronomske iznose. Ljudi će ih kupovati jer moraju, ipak bez njih ne vide, uzimaće ih na rate. Iste okvire će koristiti ako treba decenijama. U slučaju SAD-a većinom okviri potiču od kompanije "Luxottica".

Oni su vlasnici licence za Armani, Brooks Brothers, Burberry, Chanel, Coach, DKNY, Dolce & Gabbana, Michael Kors, Oakley, Oliver Peoples, Persol, Polo Ralph Lauren, Ray-Ban, Tiffany, Valentino, Vogue i Versace.

Italijanska Luxottica uzela je još veći zalogaj nakon što se spojila sa francuskim Essilorom, vodećim proizvođačem sočiva i kontaktnih sočiva, pa se nazivaju "EssilorLuxottica".

Dahan je svoju kompaniju "Custom Optical" utemeljio 1977. godine nakon što je dizajnirao tanja kontaktna sočiva. Dizajnirao je i plastične i metalne okvire i predložio "LensCraftersu" 1985. godine da bude njihov dostavljač.

Foto: AP/Tanjug

- Bio je glavni dobavljač, sa dobrim proizvodima i razumnim cijenama - rekao je 74-godišnji Butler.

Više nije povezan sa "LensCrafters", već sarađuje kao konzultant u optičkom poslovanju. I Butler i Dahan slažu se oko onoga što su pomislili i mnogi potrošači - cene koje plaćamo za naočare nikako ne odgovaraju stvarnim troškovima izrade okvira i sočiva.

Kineska jeftina proizvodnja

Dok se time bavio tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, Dahan kaže kako je trošak izrade okvira, plastičnih ili metalnih, bio oko 10 do 16 dolara. Izrada sočiva je koštala oko pet dolara, a uz neke malo skuplje navlake cena se mogla popeti na 15 dolara. "LensCrafters" tako oko 99 dolara naplaćuje naočare čija izrada iznosi od 20 do 30 dolara.

Cena prikazana ovde, kako znaju oni koji nose i kupuju naočare i sočiva, puno je viša od ovih spomenutih 99 dolara. I bliža je iznosu od nekoliko stotina evra, zavisno od dioptrije i dizajnerskih okvira.

Naočare će jednog dana svi morati da nose

Butler je nedavno posetio kineske firme gde se proizvode naočare za američko tržište. Napredna tehnologija dovela je do još većeg smanjivanja cena izrade koja su danas tako puno niža od onih kojih se Dahan seća.

- Možete neverovatno dobre okvire dobiti za cenu od 4 do 8 dolara. Za 15 dolara možete dobiti okvire dizajnerskog kvaliteta, s potpisom npr. Prade - naglašava Butler.

Foto: Pixabay.com

Sočiva tako možete dobiti za 1,25 dolara po komadu.

- Znam, to je smešno i potpuna krađa - rekao je Butler.

Preko interneta do takvih jeftinijih naočara došao je i Višeslav iz Zagreba.

- Sve svoje naočare kupujem na internetu i ne pada mi na pamet da plaćam po nekoliko hiljada kuna u bilo kojoj optici u Hrvatskoj. Kod prve kupovine je bio problem što nisam mogao da isprobam okvire pre kupovine, ali sada već znam i tačne dimenzije okvira koji mi odgovaraju. Za 54 evra na internetu kupim naočare kakve bi me koštale oko 400 evra u optici. Meni je jedina razlika što ove jeftine nemaju zalepljeni logo neke luksuzne marke, a funkcionalno su identične - naglašava.

Potreba za regulacijom

1995. godine "Luxottica" je za 1,4 milijarde dolara kupila U.S. Shoe Corp, ali ne kako bi počeli da se bave biznisom s cipelama, već da bi preuzeli kontrolu nad stotinu trgovina delom sveta. I tada je situacija za Dahana krenula nizbrdo, Luxottica je gurala svoje okvire iznad ostalih dobavljača, pa je i njegova prodaja počela rapidno da opada. Svoje poslovanje je ugasio 2001. godine.

- Nije se to dogodilo samo meni, već i nizu drugih kompanija, poput Oakleyja - naglašava.

Kalifornijski proizvođač sunčanih naočara poslovanje je proširio i na skijaške i ostale naočare. Na inicijalnoj javnoj ponudi deonica prikupili su 230 miliona dolara. Njihov najveći kupac bio je "Sunglass Hut", koji je imao trgovine u trgovačkim centrima delom zemlje.

Industrija online prodaje naočala i sočiva ima potencijal da bude prava konkurencija onima koji naočare prodaju u standardnim trgovima, no dug je put pred njima pre nego postanu ozbiljna prijetnja kompaniji poput "EssilorLuxottica".

Na takav način mogao bi se zaustaviti i monopol koji ova kompanija ima.

(Telegraf Biznis / express.hr)