„Odliv mozgova“ i Srbija: Čekajući državu

Veći deo onih koji napuste našu zemlju su mladi ljudi. „Odliv mozgova“ sve je masovnija pojava, a država sa svoje strane i dalje je u „fazi pregovora“ o tome kojim merama taj odlazak sprečiti.

Jedna druga studija, Fondacije Fridrih Ebert, pokazuje da mladi i dalje kao razlog odlaska iz zemlje navode ekonomske razloge, ali da je jedan od prisutnijih razloga u skorije vreme i „pesimistično viđenje budućnosti srpskog društva“.

U toj studiji je navedeno da bi neke konkretne mere države bile mogućnosti za profesionalno usavršavanje kroz programe koje bi sufinansirala ili stipendirala država, podršku razmeni i saradnji sa kolegama u inostranstvu, bolju dostupnost visokog obrazovanja i usavršavanja za mlade iz socijalno ugroženih grupa, zaštitu ravnopravnosti u obrazovanju i radu, više pomoći države u zaposlenju i osamostaljivanju od primarne porodice.

Nije samo u Srbiji

Ne pogađa „odliv mozgova“ samo Srbiju, već i sve one zemlje takozvanog „istočnog bloka“. Poljska je kao konkretnu meru donela odluku da od 1. avgusta njeni državljani mlađi od 26 godina koji zarađuju manje od 85.528 zlota (20.000 evra), što je mesečna zarada od oko 1.600 evra, više neće morati da plaćaju porez na dohodak.

Hrvatska je, na primer, predložila da se ukine porez na dohodak za osobe do 25 godina i smanji na pola za ljude u dobi od 25 do 30 godina.

Foto: Profimedia

Isti problem ima i Grčka, čiji mladi i talentovani odlaze u inostranstvo jer u njihovoj zemlji nema interesantnih poslova. Način kako da ih vrate je i onaj koji praktikuje nevladina organizacija „Endeavor“. „Endeavor“ savetuje firme pri odabiru odgovarajuće radne snage i želi da motiviše uspešne grčke preduzetnike u inostranstvu da deo svojih poslova prebace u Grčku.

Od konkretnih mera – želja

U Srbiji za sada od konkretnih mera je želja da se oformi tim eksperata, koji treba da sačini strategiju i akcioni plan za sprečavanje odlaska ljudi iz zemlje, ali i da privuče nazad one koji su već otišli. Tužno zvuči i podatak da se nedavno posle 11 godina sastao Savet za zapošljavanje. Da je to i ekonomsko pitanje potvrđuje i podatak da troškovi odlaska mladih koštaju državu i do 1,2 milijarde evra godišnje.

Ono što između ostalog zadržava mlade u Srbiji je želja pojedinaca da uspeju u svojoj zemlji za koju im je potreban (višak) entuzijazma i pojedine kompanije koje kroz svoje programe za završene ili nesvršene studente, pre svega, za svoje potrebe obezbeđuju kvalitetan kadar. Neki od onih najvrednijih i najtalentovanijih iz ovih grupa nalaze se na listi BIZLife magazina „30 ispod 30“ gde je okupljeno 30 mladih ljudi koji još nemaju 30 godina, a već „drže“ dobre pozicije u velikim firmama ili uspešno vode sopstvene biznise.

U poplavi nekvalitetenog sadržaja i veličanja lažnih autoriteta i uzora u srpskim medijima, i to je način da se mladima kaže da vrede i da se ceni to što nas još nisu „napustili“ i takve projekte država, institucije, ali i kompanije morale bi da podrže.

(Telegraf.rs/PR)