Šta će nam Medvedev doneti u Srbiju?
Ukupna ekonomska saradnja Srbije i Ruske Federacije proteklih godina ima uzlaznu putanju, ali još uvek postoji značajan i neiskorišćen prostor za saradnju dve privrede te plasiranje naših proizvoda i usluga na tržište od oko 145 miliona stanovnika.
Prilika da se učvrste ekonomske veze dve zemlje i razgovara o daljem uvećanju trgovinske razmene dve zemlje je sutrašnja poseta ruskog premijera Dmitrija Medvedeva našoj zemlji. Tom prilikom sektor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture biće bogatiji za još jedan zajednički posao dve zemlje.
Naime, sutra će biti potpisan Sporazum o nastavku modernizacije barske pruge, od Valjeva do granica sa Crnom Gorom.
Kada je reč o ukupnim ulaganjima rezidenata Ruske Federacije u Srbiji, u proteklih devet godina iznosila su 1,607 milijardi evra, pa se Rusija našlana četvrtom mestu najvecih investitora u Srbiji.
Naša zemlja ima brojne sporazume sa Rusijom, a jedan od najznačajnijih je Sporazuma o slobodnoj trgovini sa jedinstvenim tržištem Evroazijske ekonomske zajednice (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan).
U pitanju je tržište sa više od 183 miliona stanovnika, što, pored direktnih trgovinskih preferencijala, pruža i dodatnu investicionu privlačnost Srbiji. Prostor za unapređenje saradnje i dalje se nudi proizvodima našeg agrara, a ruskim investitorima mogle bi da budu zanimljive i srpske banje, obzirom da profit privatnih banja raste po stopi od 10 do 15 odsto godišnje.
Kako je nedavno ocenjeno na privredno-kulturnom Forumu u Privrednoj komori Srbije, potencijala za unapređenje ima i u sektorima proizvodnje biođubriva ali i u industriji filma. Podaci za osam meseci ove godine govore da je spoljnotrgovinska razmena sa Ruskom Federacijom iznosila 2,18 milijardi dolara, što je za 7,9 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Međutim, izvoz iz Srbije je vredeo 661,7 miliona dolara, što predstavlja smanjenje od 7,6 odsto. S druge strane, vrednost uvoza iz Rusije bila je 1,52 milijardi dolara što je više za 16,4 odsto u odnosu na osam meseci 2018. godine.
Iako izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u prvih osam meseci ove godine čini 36 odsto našeg ukupnog izvoza u RF, dostigao je 237 miliona dolara, što je 6,4 posto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je iznosio 253 miliona dolara.
Kada je reč o "top 10" izvoznih proizvoda koje smo ove godine plasirali u tu zemlju, na prvom mestu su i dalje sveže jabuke (10 odsto našeg izvoza u RF), zatim spoljne gume za kola (sedam odsto), hula-hop čarape, lekovi, karton i hartija, preparati za čišćenje, jagode, cevi od bakra, pumpe za grejanje, soja...
Od Rusa nam uobičajeno najviše stiže gas, nafta i ulja, kao i cevi za transport ovih energenata, đubriva, različite rude ali i avioni, odnosno manje letelice. Ruska Federacija se prošle godine našla na 4. mestu tržišta na koje izvozimo (5,3 odsto u ukupnom izvozu) iza Nemačke, Italije i BIH. Na listi uvoznih tržišta ova zemlja je na 5. mestu iza Nemačke, Italije, Kine i Mađarske.
Na osnovu podataka Ministarstva finansija, sa Rusima je u prvih osam meseci ove godine poslovalo 1.473 kompanija u našoj zemlji, njih 504 samo izvoze, 815 samo uvoze a 154 ima razmenu u oba smera. Prema podacima Agencije za privredne registre, na teritoriji Srbije ima 895 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Ruske Federacije, odnosno pravna lica registrovana u Rusiji.
Najveći broj njih posluje u oblasti trgovine na veliko i malo i sektoru popravke motornih vozila i to 410 preduzeća. Odmah za njima su firme koje se bave stručnim, naučnim, kao i inovaciono-tehničkim delatnostima - 93.
Zatim, tu su prerađivačke firme, građevinske, stručnjaci za informisanje i komunikacije, firme koje rade u srpskom agraru, nekretninama, hotelima i u sektoru rudarstva.
U Privrednoj komori kažu da postoji još prostora u brojnim oblastima da se saradnja unapredi, na primer, u sektoru proizvodnje guma, mesnoj industriji, a takođe Rusima možemo da prodajemo i proizvode od čelika.
Značajan je prostor za unapređenje i sa pojedinačnim ruskim republikama na prostoru Ruske Federacije. Ova zemlja broji 21 autonomnu republiku, koje su raspoređene u osam vremenskih zona i nude brojne proizvode i za naše tržište.
Pa tako, na primer, mala ruska republika Kabardina-Balkarija traži moderne mašine i plastičnu ambalažu, a nudi konzervirano voće i povrće, vodu iz glečera, ikru, jesetre...
Kazahstan, zatim, traži sedišta za kola, pivo dobijeno od slada kao i ostala fermentisana pića što daje prostora našoj industriji. Isto tako, prostor postoji i za izvoz naše hrane za životinje i semena suncokreta, zatim svežeg voća (kajsija, trešanja, krušaka), ali i smrznutog i kuvanog voća.
Srbija može da ponudi ceo propratni program građevinskog materijala poput podnih obloga, prozora i vrata i drugo.
(Telegraf Biznis/Tanjug)
Video: Vučić na otvaranju deonice Moravskog koridora: "Ovo je najbolji put u Srbiji, pišemo istoriju"
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
rade6
Nece nam sigurno doneti ni jednu fabriku da se zaposli narod.Ostro ce verbalno napasti Ameriku i Yu nostalgicari i preobuceni komunisti ce biti u ekstazi.Oj Srbijo dokle vise ovaj cirkus sa Rusima.
Podelite komentar
Draza
Pa nesto ce ušicarit da nam nece napravit koju fabriku kao Erdogan , nece vala sigurno
Podelite komentar
I. S.
Doneće račune i nov cenovnik usluga. Nisu više dovoljni samo Naftagas i otvaranje neke špijunske baze za koju svi živi znaju, ali čućemo već.
Podelite komentar