Black Friday: Šoping ludilo je počelo, a ovaj praznik tiho postaje simbol nečeg ne tako veselog!

Milioni ljudi širom sveta pohrliće danas, na Crni petak, u tržne centre i u onlajn kupovinu zahvaćeni tradicionalnom šoping groznicom.

Oni pravi kupoholičari znaju da je ludilo krenulo još noćas, posebno za Amerikance i Britance koji su sinoć počeli da formiraju redove ispred tržnih centara, kako bi, kada se radnje konačno otvore, prvi pokupili neverovatne popuste koji idu čak i do 80 odsto.

Neke kompanije, poput J.C. Penney već su otvorile svoja vrata dana ranije, a ove godine američki trgovci na malo imaju malo više razloga da se raduju - nezaposlenost je na najnižim nivoima od pedesetih godina, plate rastu, a indeksi na berzama su veći 20 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Right now, we’re outside #JcPenney in the freezing cold. Once we got our coupons, we got back into the car waiting for the store to open at 2:00PM. #DogThanking #Thanksgiving #ThanksgivingShopping #BlackFriday pic.twitter.com/pI64pw0DDp— Ms. Pinky Stanseski (@undergradwoman) 28. новембар 2019.

- Mislim da je potrošač spreman da dođe u velikom ruhu i verujem da ćemo imati solidnu prodaju, ne samo tokom Crnog petka, već i narednih dana - stav je tržišnog stratega koji dele mnogi veliki trgovci.

S druge strane, oni koji čekaju u redu, misle da je "gomila" ispred izneverila i da je ovogodišnja manja. Druga crvena lampica je što mnogi primećuju previše popusta na zimskoj odeći, samo na njoj.

Ali, tek je početak. To još ništa ne znači.

Sezona prazničnih kupovina u SAD zvanično je počela u četvrtak proslavom praznika Dan zahvalnosti, a nastavlja se danas kada milioni Amerikanaca nagrnu u potragu za ogromnim popustima, zato je Black friday uvek prvog petka posle Dana zahvalnosti.

Iako trgovci računaju na oporavak prodaje zbog bolje situacije u američkoj ekonomiji, oni promatraju stanje i izvan okvira ekonomskih podataka, smišljajući načine kako da povećaju prodaju i preteknu druge trgovce.

Međutim, činjenica je i da taj trend u SAD polako jenjava u odnosu na godine ranije, a u Srbiji, čini se, tek sad doživljava ekspanziju.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

AND THE IN STORE BLACK FRIDAY FUN BEGINS!!! Waiting in line now for my FREE COUPON at JCPENNEY!! #couponcommunity #blackfriday #jcpenney #thefreebieguyОбјава коју дели The Freebie Guy (@thefreebieguy) дана 28. Нов 2019. у 11:21 PST

Kako je nastao praznik kupoholičara i ime Black Friday

Sve do šesdesetih godina prošlog veka Black Friday nije imao ovaj naziv, koji je usvojen tek pre nešto više od dve decenije kada su trgovci pokušavali da motivišu ljude da kupuju petkom još od kraja 19. i početkom 20. veka. U to vreme, bilo je vrlo rasprostranjeno da mnoge robne kuće, kao što su Macy’s i Eaton’s, sponzorišu parade koje su se održavale posle Dana zahvalnosti.

Te parade predstavljale su najveći deo oglašavačkih kampanja uoči Božića, a rezultirale bi time da mnoštvo ljudi ode da kupuje u pomenutim prodavnicama, odnosno robnim kućama.

Vremenom je ova praksa postala odomaćena, nepisano pravilo kog su se pridržavale sve veće robne kuće, koje su odlagale božićne oglašavačke kampanje do nakon Dana zahvalnosti, a posebno do trenutka kada se pomenute parade završe.

Pomeranje praznika zbog šopinga

Do tridesetih godina dvadesetog veka, petak nakon Dana zahvalnosti postao je zvaničan početak Božićne sezone kupovine među većinom brendova. No, ova tradicija dovela je do toga da su trgovci postali nezadovoljni dužinom Božićne sezone kupovine u novembru, kada bi poslednji četvrtak u tom mesecu bio peti četvrtak po redu.

Nezadovoljstvo trgovaca dovelo je do toga da su mnogobrojni lobisti urgirali da predsednik SAD. Ruzvelt 1939. godine promeni zvaničan početak Dana zahvalnosti, odnosno da on bude pretposlednji četvrtak u novembru, kako bi se što je moguće više produžila Božićna sezona kupovine i, samim tim, poboljšala prodaja a, posledično, i ekonomija.

Mnogima se, međutim, nije dopalo to pomeranje. Stvar je rešena kada je 1941. godine Kongres doneo zakon kada će se održavati Dan zahvalnosti. Odabrani dan bio je četvrti četvrtak u novembru, što je odobrio i Ruzvelt, a rezultiralo je time da je Dan zahvalnosti nekad padao na preposlednji, a nekada na poslednji četvrtak novembra meseca.

Zašto je Crni petak "crn"?

Foto: Tanjug/AP Photo/John Loćer

Termin Black Friday čak i kada se pojavio, nije bio popularan još dve decenije. Postoji nekoliko verzija nastanka njegovog porekla, a najverovatnija je ona koja kaže da su mu takav naziv nadenuli policajci, vozači autobusa i taksisti, koji su strepeli od zagušenja u saobraćaju i ogromnog broja ljudi na ulicama nakon Dana zahvalnosti.

Naziv Crni petak odomaćio se među onima na koje su uticale saobraćajne i gužve na ulicama, a "crna“ je bila i subota nakon Crnog petka. 1961. godine jedan gradski predstavnik iz Filadelfije, smatrajući da se pridev "crni“ ne uklapa u pozitivnu poslovnu konotaciju, predlaže usvajanje naziva "Veliki petak“ i "Velika subota“ Međutim, ti nazivi nikada nisu zaživeli.

Postoje i teorije o tome da je ime ovog dana zapravo nastalo prilikom kraha berze krajem 1929. godine, što je izazvalo Veliku depresiju. Taj dan je, međutim, bio četvrtak, a ne petak.

Još jedna zanimljivost jeste činjenica da on u stvari nije najveći dan za kupovinu u godini. Štaviše, nije ni u prvih pet. Mada, bilo je slučajeva da se nađe na top listi. Najveći dan za kupovinu u godini po pravilu je subota pre Božića, osim onda kada Božić pada na vikend.

Međutim, epitet "crni" oslikavaju slučajevi kao onaj da je 2008. godine privremeni radnik Volmarta na Long Ajlendu Jdimytai Damour doslovno pregažen na smrt, od strane ljudi koji su došli da kupuju u Green Acres Shopping Center.

Nestrpljivi da se prodavnice otvore, ljudi su gurali vrata u pokušaju da ih otvore. Sa druge strane vrata, zaposleni pružali su im otpor, ali ubrzo je masa od više od 2000 ljudi poput stampeda nagrnula u prodavnicu, pregazivši Damoura. Čak su i bolničari koji su pokušali da dođu do njega i pomognu mu takođe bili pregaženi.

Ljudi su kupovali, ne obraćajući pažnju na čoveka koji je umirao na ulazu prodavnice.

Osim njegovom smrću, bilans ovog Crnog petka iznosio je pet hospitalizovanih kupaca i mnoštvo povređenih. U poslednjih 12 godina zabeležena su 44 odvojena incidenta, koja su kao rezultat imala 12 smrtnih slučajeva i 117 povreda.

Nekima donosi milijarde, drugima je danas dan za štrajk

Foto: Tanjug/AP

Otada, i danas, tradicionalno, početak sezone kupovine na rasprodajama ne prolazi bez gužvi, guranja, psovki, čupanja kose, tuča i svađa.

I dugo, Crni petak jeste bio najvažniji dan u godini za američki maloprodajni sektor. Međutim, stvari su se malo okrenule, tako da ovaj dan postaje najvažniji dan za neke radnike.

Naime, svake godine grupa radnika u gigantima poput Volmarta organizuje niz štrajkova. 

Inače, u trgovačkom sektoru zaposleno je najviše Amerikanaca, gotovo 25 odsto, odnosno 42 miliona američkih građana radi u trgovini.

Osim američkih, počeli su na taj dan da štrajkuju radnici u Nemačkoj, Italiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj... i svi pozivaju na protest kako bi ukazali na svoje uslove rada povodom "crnog petka".

Ističu da je to najbolji dan da se izvrši pritisak na poslodavca.

Postoji i kontrastruja ovom danu koju je osmislio pokret koji se bori protiv konzumerizma. To je, kao antikonzumeristička verzija Crnog petka, Buy Nothing Day. Prošle godine su se potpisivale peticije za bojkot tog dana pod nazivom "Ne računaj na mene na crni petak".

Zaposleni u maloprodajnom gigantu Macy's najavili su protestnu šetnju za danas. Štrajk bi mogao da krene po zlu ukoliko bi se ostali maloprodajni sindikati odlučili da se pridruže.

Većina u lancu zarađuje oko 20 dolara na sat i traže veće plate i povoljnije zdravstveno osiguranje.

U gradovima širom SAD mladi demonstrati će štrajkom ukazivati na klimatske promene. Odabrali su Crni petak kako bi ukazali naštetnost tradicionalnih kupovina po planetu.

Svoje nezadovoljstvo nije krilo ni desetine francuskih aktivista koji su juče blokirali skladište Amazona južno od Pariza u znak protesta zbog Crnog petka, podstaknuti najavama nekih poslanika da taj dan treba potpuno zabraniti.

Reagovala je i policija, a za danas su najavljene demonstracije pod parolom "Blokiraj petak". Deo francuskih poslanika naime, smatra da Crni petak izaziva gubitak resursa i preteranu potrošnju.

Istina koja polako postaje "bela"

Foto: Tanjug/AP Photo/John Loćer

Kao što smo pomenuli, Crni petak nije najveći dan za popuste. Mnogi izveštaji iz ranijih godina pokazuju da određeni proizvodi ne moraju da budu jeftiniji samo tokom rasprodaja, već i posle njih.

Stručnjaci su otkrili da je u stvari manje od jednog u deset proizvoda, koje su posmatrali, bilo jeftinije na Crni petak nego neki drugi dan u godini.

Ove godine analitičari upozoravaju i na to da je manija oko Crnog petka zapravo loša za trgovce i da dugoročno, može da im ubije posao.

Da li su ta sniženja realno velika ili je u pitanju samo "marketinška manipulacija" ostaje nam da se uverimo koliko danas.

Domaći stručnjaci za marketing upozoravaju kupce da misle na novčanike i ne dozvole da ih zavaraju marketinški trikovi sa popustima koji često baš i nisu onoliki koliko se najavljuje, pa čak ni koliko piše u izlozima.

A da ne biste upali u probleme, vodite se ovim pametnim strategijama.

Cifre i "dan posle"

Foto: Tanjug/AP Photo/John Loćer

Lane su Amerikanci tokom Crnog petka potrošili 6,2 milijarde dolara, a tokom Sajber ponedeljka 7,9 milijardi dolara. Shodno tome, međugodišnji rast je veći 23,6% i 19,7%.

Dodatno, ove godine, prve analize govore da je digitalna prodaja u utorak i sredu uoči Dana zahvalnosti porasla 9 odsto, na 4, 9 milijardi dolara. Što znači da će taj dan doneti zaradu do 17 odsto veću.

Iako još neobrađeni, brojevi pokazuju američkog potrošača koji lepo troši na ugovore za elektroniku, tehnologiju, igračke, odeću...

Dan nakon Crnog petka, u SAD-u se obeležava Subota malih preduzetnika ili Small Business Saturday. Sajber ponedeljak (Cyber Monday) odvija se dva dana kasnije i podrazumeva sniženja za onlajn kupovine.

Konačno, najskorije je nastao i Dobrovorni utorak (Giving Tuesday) kako bi se potrošači podstakli da pomognu drugima kroz donacije i volonterski rad.

Foto: Tanjug/AP Photo/Mary Altaffer

U Srbiji, oglašavanje prodaje pod nazivom "Crni petak" spada u akcijsku prodaju po Zakonu o trgovini i trgovci su u obavezi su da se pridržavaju zakonskih odredbi koje zabranjuju prividno sniženje cene robe.

- Zabranjeno je neistinito prikazivanje ranije cene i neistinito prikazivanje obima sniženja. Takođe, ukoliko akcijska prodaja traje duže od tri dana, trgovac je dužan da istakne sniženu i prethodnu cenu, a za akcije koje traju kraće od tri dana, trgovac je dužan da istakne jasno određenje procenta sniženja. Oglašavanje ponude po ceni pre sniženja ne sme biti u zanemarljivo kratkom periodu, a što se tiče obima sniženja cena, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu u okviru prodajnog mesta na koji se prodajni podsticaj odnosi - rekli su za Telegraf Biznis iz Sektora tržišne inspekcije pri Ministarstvu trgovine.

Ako na primer, kao što stoji u najavi da će cene biti i do 80% niže, trgovac oglasi ,"sniženje do 80%" onda po Zakonu o trgovini mora postojati najmanje jedna petina robe u asortimanu trgovca u prodajnom objektu sa cenom sniženom 80%.

Odgovorite nam u anketi: Idete li danas da hvatate popuste za Crni petak?

(Telegraf Biznis)