Krenula Snaga Sibira: Putin poslao gas narodu Si Đinpinga

Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov kineski kolega Si Ðinping svečano su otvorili gasovod "Snaga Sibira" kojim će se transportovati prirodni gas iz Sibira na severoistok Kine, jačajući time ekonomske i političke odnose između Moskve i Pekinga.

“The tap is open, #gas is being supplied to the gas transportation system” of #China, Gazprom CEO Miller tells #Russia’s Putin via videolink as he launches the Power of Siberia pic.twitter.com/lRH4yPIDRd— Olga Tanas (@olyatanas) December 2, 2019

S ovim činom, Kina postaje vodeće rusko izvozno tržište a Rusija dobija novo potencijalno ogromno tržište van Evrope, navodi Rojters i dodaje da Moskva očekuje otvaranje još dva druga velika energetska projekta - podvodnog gasovoda Severni tok 2 za isporuke gasa u Nemačku, i gasovoda Turski tok za isporuke u Tursku i južnu Evropu.

Sibirski gasovod dug oko 3.000 km transportovaće gas sa polja Čajandinskoie i Kovitka u istočnom Sibiru tokom naredne tri decenije, što će ruskoj državnoj kasi doneti 400 milijardi američkih dolara, dodaje se u tekstu.

Gazprom’s Power of Siberia pipeline comes online, carrying Russian gas to China for the first timehttps://t.co/13GBDmDhoi— The Moscow Times (@MoscowTimes) December 2, 2019

- Ovo je istinski istorijski događaj, ne samo za globalno energetsko tržište, već pre svega za nas, za Rusiju i Kinu - rekao je Putin u obraćanju putem video linka iz letovališta Soči na Crnom moru prilikom svečanog otvaranja gasovoda.

- Ovaj korak podiže rusko-kinesku stratešku saradnju u energetici na kvalitativno novi nivo i približava nas ispunjavanju zadatka koji smo postavili zajedno sa kineskim liderom Si Ðnpingom o povećanju bilateralne trgovine na 200 milijardi dolara do 2024 - dodao je Putin.

Si je rekao, takođe preko video linka, da novootvoreni gasovod predstavlja "značajan projekat bilateralne energetske saradnje" i "primer duboke integracije i obostrano korisne saradnje".

Novi gasovod ide do kineskog grada Heilongđiang, na granici sa Rusijom, odakle nastavlja dalje ka Ðilinu i Ljaoningu, glavnim kineskim žitnim centrima.

Očekuje se da će se protok gasa kroz gasovod postepeno povećati na 38 milijardi kubnih metara godišnje do 2025. godini, što će Kinu verovatno učiniti drugim najvećim kupcem ruskog gasa posle Nemačke, koja je prošle godine od Rusije kupila 58,50 milijardi kubnih metara gasa, napominje Rojters.

(Telegraf Biznis/Tanjug)