Postali smo rizično područje, vreme je da ne gledamo državi u novčanik, već u svoj

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Da li je to dovoljno da se opametimo i edukujemo sebe? Da probamo da zaštitimo našu imovinu?

Dramatični prizori ljudi koji beže od šumskih požara u Americi, poplavljena Venecija ali i razorni zemljotresi, tek su, kako naučnici tvrde, početak posledica klimatskih promena koje utiču na čitavu planetu. Svakako, i mi možemo da računamo ovo područje kao već rizično.

Neki su se opekli. Rumunija sada ima obavezno osiguranje imovine od zemljotresa. A u Obrenovcu zbog gorkog iskustva koji su građani prošli sa poplavama, ove godine polisa za zaštitu od elementarnih nepogoda bila je među prvih pet koje su se kupovale.

I sama država Srbija, odnosno njene institucije započele su prve korake u osiguranju državne imovine od klimatskih katastrofa.

Za sve je model, čini se, isti - prevencija.

- Treba i graditi pametno. Za očekivati je da će proraditi klizište na trustnim područjima, ili da može biti poplava, ako je objekat blizu reke. Istina je da je danas tehnologija napredovala kao i da su materijali kvalitetniji. Možete i izbeći katastrofu, ali zapravo, hoću da kažem da je važno razmišljanje i pre planiranja i delovanja, odsnosno, prevencija - rekao nam je predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja Giorgio Marchegiani.

Foto: Tanjug/AP

Prema njegovim rečima, posao nijedne vlade u svetu ne bi trebalo da bude taj da pokriva troškove i potrebe građana kada je reč o njihovoj privatnoj imovini. Trebalo bi, s druge strane, da radi na edukaciji i preventivnim merama.

- Nažalost, iako mnogi očekuju, ne bi trebalo gledati u državu da plati štetu. To se dešava i kod nas u Italiji. Naše kulture i razmišljanja su veoma slična. I u mnogim slučajevima, Italijani veruju da će Bog sve da reši, odnosno da neće baš njih da pogodi katastrofa - kaže Marchegiani.

Ipak, prema njegovim rečima trebalo bi pratiti statistiku, i videti koliko se često dešavaju zemljotresi i poplave poslednjih godina.

- Više niko ne može da se nada da će biti izuzetak - dodaje on.

Da naše ponašanje često šalje pogrešnu poruku, i da se mi takmičimo sa državom, misle i drugi predstavnici osiguravajućih kuća.

- Naša pozicija treba da bude da se ne takmičimo, već da budemo partneri. Osiguravajuće kompanije u Srbiji raspolažu značajnim kapacitetima da mogu da preuzmi nivo rizika kada je reč o prirodnim katastrofama. Ako se to istroši, stupa eventualno država na scenu sa intervencijama. Ipak, svi mi osim socijalno ugroženih, treba da razvijemo odgovornost, prvo prema sebi, onda i prema imovini, porodici - rekao nam je Zoran Blagojević iz Viner štediša.

Foto: Tanjug/AP

Ističe da je, ukoliko dođe do elementarne nepogode, važno da se u najkraćem roku izvrši preliminarna procena štete.

- Ljudima je važno da im se pomogne u početku, kada je najgore - kaže Blagojević i objašnjava da kod poplava nisu primarno ugroženi građevinski objekti, već oprema, za razliku od zemljotresa, prilikom koga nastaju rušilačke posledice.

Pozitivna je međutim praksa privrednih subjekata i korporacija koja neguju praksu osiguranja imovine.

- Ali neverovatno je da kada želite da štitite i svoju korporaciju svest je prisutna, ali kada odete kući i treba da zaštitite svoju imovinu, ta svest nestane- kaže nam Dragan Filipović iz Đenerali osiguranja.

- Bitna je pomoć države, ali edukativna, ne može se očekivati da ona iz kase izdvaja za naplatu štete, osim možda za neke svoje inrastukturne projekte - saglasan je on sa kolegama.

A saglasni su su bili i svi učesnici nedavno održane konferencije Dani osiguranja u Aranđelovcu. Trebalo bi da budemo svesni da elementarne nepogode vrebaju, da budemo odgovorni i osiguramo svoju imovinu. Jer tako štitimo i sebe, ali i budžet jer država bi mogla novac preusmeren na otplatu te štete da preusmeri u druge namene, pa i prevenciju.

(Telegraf Biznis)