Bliži se Sveti Nikola: Ko ostaje da radi ako svi radnici slave istu slavu?!

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Zakon je jasan: zaposleni ima pravo na plaćeni dan kada slavi slavu, sve ostalo je stvar dogovora na relaciji poslodavac - radnik.

- Nisam bila u situaciji da čujem da je baš toliki broj ljudi istovremeno slavio slavu. Ako ipak do toga dođe, pravila u smislu zakona nema, ali dogovor može da se postigne - kaže za Telegraf Biznis Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Poslodavac ne može da kaže da neko ne može da ima slobodan dan, ističe ona.

- Slave su specifičnost Srba, odnosno pravoslavaca, posebno kada se radi o velikim slavama, a Sveti Nikola je najveći. Onda je zaista moguće da veliki procenat zaposlenih slave, a oni na to imaju pravo, na taj slobodan dan - dodaje Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Prema njegovim rečima, ima i onih koji ne obeležavaju praznik, ali koriste svoje pravo i priliku da uzmu tada slobodan dan.

Koja su moguća rešenja?

Foto: Shutterstock

Osim kolektivnog odmora, ili prosto proglašenja neradnog dana za celu firmu, na šta se mali privrednici najčešće i odlučuju, ima još nekoliko opcija:

- Rešavala bih to, na primer, tako da žene tog dana budu slobodne, odnosno da idu da slave, a muškarci da ostanu skraćeno na poslu, do 14 sati - kaže Savićeva.

Onda dodaje da je u svim drugim slučajevima stvar dogovora kako s poslodavcem tako i kolega međusobno.

Dodatno, onaj koji ostaje da radi ima pravo na duplu dnevnicu, ili da uzme umesto tog, neki drugi slobodan dan (drugi dan slave).

Atanacković navodi da bi se možda isplatilo državi i privredi da proglasi još jedan državni praznik, ali kako nismo isključivo pravoslavna država, poput Grčke na primer, ne možemo na osnovu toga da određujemo.

Koliko gubi privreda?

Iako Srbija "umereno" praznije u odnosu na druge zemlje, gubici po privredu su neminovni.

Prema nekim ranijim procenama, jedan neradni dan srpsku privredu košta gotovo 17 miliona evra. To je posebno evidentno posle Nove godine jer za uvoz ili izvoz robe treba niz dokumenata i papira od državnih ustanova koje tada najčešće ne rade.

- Sigurno je da naša privreda oseća određene probleme time što svi oni koji imaju slavu koriste taj dan kao slobodan dan. Nije lako odrediti koliko, ali polazimo od toga da nemamo viškove zaposlenih nego da svaki zaposleni pojedinačno doprinosi uspehu preduzeća, odnosno njegovoj dobiti - kaže Atanacković.

Prema njegovoj računici, ako je 15 odsto onih koji ne dođu na dan slave, tog dana će 15 procenata ili 20 da se smanji jednodnevni prihod.

- Nije svuda isto. Ali kada se ne bi prihod stvarao od rada, onda ne bi trebalo da imamo ni zaposlene. Oni praktično pre svega zarade za sebe, a onda višak rada prebace u dobit firme - kaže on.

(Vesna Bjelić)