Da li biste se odrekli Fejsbuka zbog dobrobiti zemlje? I koliko bi trebalo da vas plate za to?

Ovo pitanje je postavljeno iz Instituta za tehnologiju, a može pomoći ekonomistima da shvate u kojoj meri digitalni svet utiče na naše živote. Oni procenjuju da bi društvena mreža Fejsbuk, sama po sebi, mogla da doda 0,11 odsto godišnje američkom bruto domaćem proizvodu, ako se uzme u obzir koliko znači svojim korisnicima.

Ideju su podelili na godišnjem događaju Američke ekonomske asocijacije u San Dijegu. Pitaju se koliko je, zapravo, američko društvo postalo bogatije od kad postoje ove besplatne tehnološke inovacije, budući da Fejsbuk, Tviter, Instagram, GPS i ostale aplikacije koje imamo instalirane na telefonu - ne koštaju ništa, pa samim tim i ne ulaze u BDP. Bez obzira na to što utiču pozitivno na živote ljudi, ne utiču na jačanje ekonomije.

Radi eksperimenta, tim sa Instituta za tehnologiju iz Masačusetsa, upitao je ljude koliko novčanu vrednost bi dali ovim uslugama koje koriste besplatno. Taj podatak im omogućava da formiraju alternativu za BDP, nazvanu BDP-B, koja nije zasnovana na realnim troškovima, već na benefitima koje pruža.

Uzevši u obzir reprezentativni uzorak američkih korisnika interneta, otkrili su da bi srednja cena na koju bi oni pristali zarad odricanja Fejsbuka na mesec dana - bila 42,17 dolara. Kada su izolovanu grupu ispitanika u Holandiji pitali da daju vrednost raznim internet uslugama koje su besplatne, najviša ocena je pripala aplikaciji "WhatsApp" koja je, podsetimo, u vlasništvu Fejsbuka.

Da se odreknu nje na mesec dana, traže čak 598 dolara. Fejsbuk za njih "vredi" 100 dolara, a Tviter koji koristi samo trećina grupe - ima monetarnu vrednost manju od 1 evra.

Stručni tim je, međutim, zaključio da BDP- zahteva više istraživanja o tome kako moderna, besplatna dobra utiču na dobrobit ekonomije društva, sa značajnim političkim implikacijama. Za sada, napominju da je nivo BDP-a u razvijenim zemljama počeo da opada od 2004. godine.

(Telegraf Biznis)